NIŠTA NE RAZUMEM I UMREĆU GLUP !

"8. marta 1857. godine u Njujorku su u štrajk stupile radnice fabrike tekstila, zahtevajuci bolje uslove rada za žene. Na isti dan, na istom mestu samo 51 godinu kasnije, žene su ponovo ustale .U štrajku 1908. godine radnice su najpre bile zatvorene u fabrici, iz koje nisu mogle da izađu, a potom je izbio pozar u kom je stradalo 129 žena. U znak sećanja na ovaj događaj, godinu dana kasnije u Njujorku je po prvi put obeležen 8. mart. "

Šta povodom ovog događaja može razumna čoveka da natera da slavi i bude dobrog raspoloženja.Koji to um može da uputi čestitke nekom povodom ovih događaja; naročito kad svi priznaju da polna diskriminacija gotovo da nije ičim promenjena u odnosu na ove događaje koji su obeležili današnji dan !? Zašto žene slave stradanja svojih baka, majki pa i sebe samih !?

Ništa ne razumem ?

 

[zxy]

Eh kume ,ko će razumeti žene
nego gledaj mene
čestitke pišem na sve strane
kao da su sve žene bez mane
još ako koja poljubac da
neću žaliti truda ja

 

[Art Ista]

Ne slavi se stradanje...slavi se hrabrost i volja i nada...

zxy...za cestitku...

 

[123loncar]

...opet ja - nečijoj hrabrosti čovek može da se divi ; može da je sledi ...no nikako ne mogu da razumem kako mogu da slavim nečije stradanje i pogibiju - ma kako ona bila iskazana ; naročito ako razlozi stradanja još uvek traju i mogu prouzrokovati nove pogibije .. a da je posle ovih pogibija žena, bilo još u kontinuitetu ne moram da iznosim -- čak i danas imamo ovde pored nas, klasičnu trgovinu ženama kao robljem u vremenima robovlasničkih država i njihovo telesno izrabljivanje na nivou zveri..pa zar ta stradanja i pogibije nisu razlog za nešto drugo...zaista , čemu slavlje ?

http://www.astra.org.rs/?page_id=35

http://www.zreduc.rs/index.php/trgovinaljudima

 

[gost 198065]

Slavlje je za opštinare kojima, kao, teba izgovor da na službeni račun upišu par kila roštilja i koji karton piva. Hoću reč, muške.

Ne poznajem nijednu ženu koja 8. mart doživljava kao praznik. Doduše, možda je do mene.

Kako god, bilo do mene, ili ne; to je infantilan i imaginaran datum. Nit šta znači, nit kome, realno, znači, nit - realno - koga briga. Ženska emancipacija, za mene, tiče se drugih stvari, ne imaginarnih praznika.

Ne onih stvari na koje čovek odmah pomisli, doduše.

 

[skura58]

 

[123loncar]

Slavlje na veliko - pljušte lepe želje , uz obavezne sitne ,novčane pa i retko krupne poklone kod imućnih i novopečenih kapitalista .
Na sve strane veliča se Klara Cetkin . Sve agencije pominju nju . Ona je uzrok i posledica , ovog "praznika" , koji se slavi i povodom koga se iskazuje nekakva velika radost !
Ima se utisak , da nije bilo nje , ništa od ovog praznika .
Gledam , smenjuju se face političara , jedna za drugom - a tek naši , pa lokalisti ; puna im usta svečarstva i čestitanja . Niko ni da pomene , onako uzgred , onih 129 žrtava - požara , a taman posla da se kaže da se američka demokratija i njen humanizam , prečesto tako obračunava sa radnicima pobunjenicima , čak i na današnji dan !
Prečeste su tamo , smrtne povrede na radu sindikalaca i štrajkačkih boraca i aktivista za ljudska prava u oblasti rada .
No o tome političari ćute - muk ! Svetina ko svetina , po principu daj šta daš , pa tako i žene !
Sitan ćar u eksploatacionoj robijašnici , velika radost ! Slavlje !
Zato hoću , ovim , sve da podsetim na žrtve tog čikaškog štrajka , koje su u plamenu nestale zbog "humanih kapitalističkih" odnosa prema radnicima , naročito prema ženama ; koje u ovdašnjem demokratskom kapitalizmu , sve češće dobijaju otkaze samo zato što su trudne , ili pak samo zato što su dostojanstvene i časne !
Slava palim žrtvama čikaških radničkih protesta ! Neka se nezaborave njihove smrtne paklene muke do vjeka i večan im pomen !
Slava im !