Мислим да није исто, јер су ту упетљани прилично ниски политички мотиви. Право поређење би било да се Ниш поноси Константином Великим као што се Сплит поноси Диоклецијаном - оба су историјске личности са простора који је сада наш, а из давне прошлости. Међутим, да ми данас имамо Римљане на својој граници, да имамо остатке римске популације над којом смо вршили геноцид и којој смо негирала сва права, коју смо раселили и протерали, којој негирамо националност и историју и против које још увек негујемо крајње негативна осећања, свако "дичење" Константином било би неукусно.
Тако је, на пример, уочљив тренд да се Теслом "диче" управо они који му негирају српство и проглашавају га "Влахом", они који тврде да у Лици Срба и Српске православне цркве није ни било и који га представљају као некаквог "хрватског патриоту" и користе неке његове изјаве као алиби за свој антисрпски сентимент. То је већ болест, и у то не бих улазио. Трка за брендом, и ништа више; само да Срби нешто "немају".
Слажем се.
Да, били су у некој личној свађи. Речено је да Тесла чак није хтео ни на самртну постељу да му дође, док га Пупин није изричито позвао.
Само још поводом не-помагања Тесли од стране наших институција. Треба напоменути да је влада у Београду у периоду између два рата бринула о Тесли и исплаћивала му пензију. Ваљда је и ону собу у Њујоркеру у којој је живео плаћала. Тесла је, иначе, био ватрени присталица Александра Карађорђевића и његове политике, такође један податак који се прећуткује код "сусједа", док мање-више захваљујући њима и знамо за сваку одбијену молбу коју је Тесла слао српским институцијама у Аустроугарској.
