Da li ste culi za ovog viteza? Potpuno he zapostavljen u srpskoj istoriji, u udzbenicima nepravedno nema ni pomena (zato je malena ofanziva na Bihac i Tita raspredena na gomilu strana).
-
- Popularno:
- Proboj solunskog fronta
- "Pomaže Bog i 3 prsta: Telo srpskog...
- Neobična sudbina partizanske marke
- Kako pronaći prijatelja sa beneficijama
- Maduro pokazao koji telefon koristi
- Тотални интернет мрак у Путиновој...
- Vučić: Ne isključujem mogućnost da neko...
- Oprez blokaderi - vojna parada je zamka!
- Ko će doći poslije Vučića?
- U Kosovskoj Mitrovici menjali imena...
Nikola Skobaljic - vitez koji je potukao Turke 1454, heroj Leskovca i kraja
- Začetnik teme milospv
- Datum pokretanja
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.307
Похвале постављачу на избору теме. У све већој навали бизарних тема, тема које се отварају инфантилним питањем, или онима са очигледно малициозном намјером према Србима, ово је право освјежење да се тема посвети истинским српским јунацима.
Да додам да ме на другој теми један форумаш пријатно изненадио када је изабрао Николу Скобаљића за омиљену личност српске историје, нисам то очекивао, тако је то у животу, неко вас изненади пријатно, неко непријатно.
Да у наставку методом copy/paste (а то радим онда када мислим да текст заслужује да се пренесе у цјелости) пренесем један текст о овом српском витезу који је управо на тој другој теми приложен;
Prvi Srbin kog su Turci nabili na kolac bio je veliki junak čiji se grad i danas ponosno nazire sa planine Kukavice
Od Katarina
- September 15, 2019
Neverovatna sudbina ovog srpskog junaka dobro je poznata svakom Leskovčaninu. Međutim, van ovog grada, retko ko je i čuo za Nikolu Skobaljića i njegovu borbu protiv turskih osvajača.
Nikola Skobaljić, srpski vlastelin iz 15. veka, danas živi paralelno i u istoriji i u legendama leskovačkog kraja. U ovom gradu će vam rado ispričati da je ovog junaka rodila devojka iz obližnjeg sela, a da je začet tako što je jela živu ribu – skobalja. Da je Nikola bio toliko mudar i hrabar da ga Turci nikada ne bi porazili da nije bilo izjade njegove kume, ali da čak ni onda nije živ uhvaćen već se na svom konju vinuo u nebesa… i legendu.
Istorijske činjenice mnogo su prozaičnije.
Nikola Skobaljić bio je poslednji vladar Dubočice pre konačnog pada pod tursku vlast. Njegova tvrđava bio je Zelen Grad kod Vučja.
Bilo je to vreme poslednjeg otpora moćnom osvajaču sa Istoka. Srpska vlastela je ili već bila pobijena, ili se predala ili razbežala. Jedan od poslednjih koji su se borili bili su Nikola Skobaljić i njegov stric.
Skobaljić se, protivno naređenjima despota Đurđa Brankovića, da se preda, suprotstavio osvajačima i 24. septembra 1454. godine sa vojskom iz Dubočice do nogu potukao tursku vojsku kod Banje na prilazima Novom Brdu.
Kad je sultan saznao za poraz, odlučio je da lično povede vojsku da se obračuna sa Skobaljićem i zauzme Novo Brdo. Nekoliko meseci kasnije stigao je u Dubočicu napao je i počeo da pljačka.
U povlačenju prema svojoj tvrđavi kod Vučja, Skobaljić je pružio otpor, ali je 16. novembra 1454. godine, na reci Trepanji kod Kisline, poražen i zarobljen.
Još istog dana, zajedno sa stricem, nabijen je na kolac i tako je ostao upamćen po još jednom, istina strašnom, podatku – kao prvi Srbin, poznat imenom i prezimenom, osuđen na tu jezivu kaznu.
Ostaci Skobaljićevog grada i danas se nalaze na severnim obroncima planine Kukavice kod Vučja, južno od Leskovca. Predeo je prilično negostoljubiv i neuređen pa lepotu i veličinu ovog srednjovekovnog utvrđenja zbog rastinja retki posetioci i ne mogu da sagledaju.
Да додам да ме на другој теми један форумаш пријатно изненадио када је изабрао Николу Скобаљића за омиљену личност српске историје, нисам то очекивао, тако је то у животу, неко вас изненади пријатно, неко непријатно.
Да у наставку методом copy/paste (а то радим онда када мислим да текст заслужује да се пренесе у цјелости) пренесем један текст о овом српском витезу који је управо на тој другој теми приложен;
Prvi Srbin kog su Turci nabili na kolac bio je veliki junak čiji se grad i danas ponosno nazire sa planine Kukavice
Od Katarina
- September 15, 2019
Neverovatna sudbina ovog srpskog junaka dobro je poznata svakom Leskovčaninu. Međutim, van ovog grada, retko ko je i čuo za Nikolu Skobaljića i njegovu borbu protiv turskih osvajača.
Nikola Skobaljić, srpski vlastelin iz 15. veka, danas živi paralelno i u istoriji i u legendama leskovačkog kraja. U ovom gradu će vam rado ispričati da je ovog junaka rodila devojka iz obližnjeg sela, a da je začet tako što je jela živu ribu – skobalja. Da je Nikola bio toliko mudar i hrabar da ga Turci nikada ne bi porazili da nije bilo izjade njegove kume, ali da čak ni onda nije živ uhvaćen već se na svom konju vinuo u nebesa… i legendu.
Istorijske činjenice mnogo su prozaičnije.
Nikola Skobaljić bio je poslednji vladar Dubočice pre konačnog pada pod tursku vlast. Njegova tvrđava bio je Zelen Grad kod Vučja.
Bilo je to vreme poslednjeg otpora moćnom osvajaču sa Istoka. Srpska vlastela je ili već bila pobijena, ili se predala ili razbežala. Jedan od poslednjih koji su se borili bili su Nikola Skobaljić i njegov stric.
Skobaljić se, protivno naređenjima despota Đurđa Brankovića, da se preda, suprotstavio osvajačima i 24. septembra 1454. godine sa vojskom iz Dubočice do nogu potukao tursku vojsku kod Banje na prilazima Novom Brdu.
Kad je sultan saznao za poraz, odlučio je da lično povede vojsku da se obračuna sa Skobaljićem i zauzme Novo Brdo. Nekoliko meseci kasnije stigao je u Dubočicu napao je i počeo da pljačka.
U povlačenju prema svojoj tvrđavi kod Vučja, Skobaljić je pružio otpor, ali je 16. novembra 1454. godine, na reci Trepanji kod Kisline, poražen i zarobljen.
Još istog dana, zajedno sa stricem, nabijen je na kolac i tako je ostao upamćen po još jednom, istina strašnom, podatku – kao prvi Srbin, poznat imenom i prezimenom, osuđen na tu jezivu kaznu.
Ostaci Skobaljićevog grada i danas se nalaze na severnim obroncima planine Kukavice kod Vučja, južno od Leskovca. Predeo je prilično negostoljubiv i neuređen pa lepotu i veličinu ovog srednjovekovnog utvrđenja zbog rastinja retki posetioci i ne mogu da sagledaju.
Poslednja izmena:
Hvala =] Potpuno mi je neverovatno da iako se smatram nacitanim, nikad nisam cuo za njega. Iskreno, zelim da se tvrdjava u potpunosti rekonstruise, bilo bi to vrhunski za turizam!
- Poruka
- 94.207
Нисмо чули јер су нашом историјом (Србија) доминирали херцеговачки јунаци као да нико други није ни постојао. Херцеговци (црногорци специфично) су нам писали историју тако да један из Лесковац не долази у обзир.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Da, moja supruga ima i repliku Marinog prstena koju je radio Narodni muzej u Leskovcu.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.579
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Марин прстен
..нађен 1965. године приликом копања њиве у селу Мркоње код Медвеђе, у околини Лесковца. Установљено је да је направљен између осамдесетих година 14. века и педесетих наредног столећа. Како је у каталогу написала ауторка изложбе, прстен је од сребра, позлаћен је и украшен нијелом, тамном масом којом су испуњавани гравирани украси. Глава прстена је елипсастог облика, а чело је украшено хералдичким знаком. На ободу главе с обе стране карике налазимо натпис „прстен Марин, Николине жене... и помози Бог”.
http://politikin-zabavnik.rs/clanci/tajna-marinog-prstena-0cb07451-db90-4721-a9c2-63369fa635dc
Zbog Nikole Skobaljića su Turci promenili i pravilo ratovanja, pa je njihov vojskovođa u svim budućim bitkama umesto na čelu bio na začelju vojne sile kojom je komandovao.
https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:604234-Legenda-o-poslednjem-vladaru-Dubocice
..нађен 1965. године приликом копања њиве у селу Мркоње код Медвеђе, у околини Лесковца. Установљено је да је направљен између осамдесетих година 14. века и педесетих наредног столећа. Како је у каталогу написала ауторка изложбе, прстен је од сребра, позлаћен је и украшен нијелом, тамном масом којом су испуњавани гравирани украси. Глава прстена је елипсастог облика, а чело је украшено хералдичким знаком. На ободу главе с обе стране карике налазимо натпис „прстен Марин, Николине жене... и помози Бог”.
http://politikin-zabavnik.rs/clanci/tajna-marinog-prstena-0cb07451-db90-4721-a9c2-63369fa635dc
Zbog Nikole Skobaljića su Turci promenili i pravilo ratovanja, pa je njihov vojskovođa u svim budućim bitkama umesto na čelu bio na začelju vojne sile kojom je komandovao.
https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:604234-Legenda-o-poslednjem-vladaru-Dubocice
Барышников
Poznat
- Poruka
- 9.345
И ето, за овог јунака честито ни не знамо, ми ван Лесковца, ал су зато они који су били савезници Турцима, постајали светитељи.
Занимљиво? Личи на данашње доба.
Барышников
Poznat
- Poruka
- 9.345
....постоји ли и једна јуначка песма посвећена овом јунаку?
Било би врло чудно да не постоји?
Било би врло чудно да не постоји?
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Песма је новијег датума:
Песма Скобаљић Никола , војвода Деспота Ђурђа из књиге „Јецаји струна“ ( Наша Реч – Лесковац, 1975. године) песника Милана Р. Додеровића (1932-2001) из Горње Јабланице.
Крвава је Јабланица вода
Коју брани Никола војвода
Еј какав је браћо моја мила
Баш је љепши но бијела вила
Вита струка бијелога лица
А гари га мрка наусница
Црн му перчин бијел врат покрива
А поглед му као муња жива
Сјакте му се на прсима токе
Мор длама на плећи широке
Чакшире му од чоје црвене
А калчине срмом покривене
На глави му перо и челенка
Коња јаше бијесног зеленка
Дал је било витеза бољега
Десница му ко у Скендер бега
Мач у њојзи од челика љута
Крв прољева освајаче гута
Своју војску храбри и слободи
Благо мајци која га породи
Те јој борбу са султаном води
Кажи сваком нагоркињо вило
Није бољег на Косово било
Ту се крвца до кољена проли
Песма Скобаљић Никола , војвода Деспота Ђурђа из књиге „Јецаји струна“ ( Наша Реч – Лесковац, 1975. године) песника Милана Р. Додеровића (1932-2001) из Горње Јабланице.
Ова пјесма истинито каже
Са ланцима Србин се не слаже
И у ропству и у дане црне
Свака сила пред њимње посрне
Ка у доба Ђура и Јерине
Баш хиљаду четврте стотине
Кад узеше турци Цариграда
Султан Мехмед допануо јада
Посијече Констатина цара
Па потеже крвава ханџара
И поведе силу освајачку
На Србију на земљу јуначку
Да уграби богату љепоту
А Ђурађу староме деспоту
Да откине са рамена главу
Да је баци тихоме дунаву
Смедерево да узме бијело
А да српство потурчи цијело
Кад учини велике побједе
Да Јерину ухарем одведе
Тако мисли пророкова слуга
Док Јерина деспотова друга
Санак сања у царску одају
На сан виђе двоглаву аждају
Ђе исплови из воде Босфора
Па надрије про балканских гора
Отворила несита чељуста
Зањом страшна помрачина пуста
Врела киша лије из облака
А аждаја несита и јака
Народ гута црну земљу глође
У државу деспотову дође
На велико иде освајање
И продрије преко града Врање
А кад дође у брдима неђе
Код Сјаринске бање и Медвеђе
У корито воде Јабланице
Ту је сиве дочекаше тице
Ил су тице ил змајеви љути
Напријед јој недају кренути
Зла Јерина црни санак снива
А црње се Јабланицом збива
Тамо није облак нити киша
Него турска сила и падиша
Нит се сиви соколови вију
Но се Срби са турцима бију
Дични Срби Обилића рода
Пред њима је Ђурђев војевода
Који суди од Новога брда
До Прокупља и Сталаћа тврда
То је сиви соко од сокола
Витез млади Скобаљић Никола
Сњим је стрико од шездесет љета
Јунаштво му старос не омета
У бојеве доста се мучио
И братанца боју научио
Скобаљићи своје јединице
Разавили преко Јабланице
Крећу војску у бојне стјегове
Бране равна поља и брегове
Скобаљићи воде пет хиљада
А стотину Мехмед с Цариграда
Ту се војске неравне сијеку
На ту малу планинску ријеку
Крв се људска и нељудска лије
Трипут више гину османлије
Дал су Срби вјештији у боју
Или жале домовину своју
Са ланцима Србин се не слаже
И у ропству и у дане црне
Свака сила пред њимње посрне
Ка у доба Ђура и Јерине
Баш хиљаду четврте стотине
Кад узеше турци Цариграда
Султан Мехмед допануо јада
Посијече Констатина цара
Па потеже крвава ханџара
И поведе силу освајачку
На Србију на земљу јуначку
Да уграби богату љепоту
А Ђурађу староме деспоту
Да откине са рамена главу
Да је баци тихоме дунаву
Смедерево да узме бијело
А да српство потурчи цијело
Кад учини велике побједе
Да Јерину ухарем одведе
Тако мисли пророкова слуга
Док Јерина деспотова друга
Санак сања у царску одају
На сан виђе двоглаву аждају
Ђе исплови из воде Босфора
Па надрије про балканских гора
Отворила несита чељуста
Зањом страшна помрачина пуста
Врела киша лије из облака
А аждаја несита и јака
Народ гута црну земљу глође
У државу деспотову дође
На велико иде освајање
И продрије преко града Врање
А кад дође у брдима неђе
Код Сјаринске бање и Медвеђе
У корито воде Јабланице
Ту је сиве дочекаше тице
Ил су тице ил змајеви љути
Напријед јој недају кренути
Зла Јерина црни санак снива
А црње се Јабланицом збива
Тамо није облак нити киша
Него турска сила и падиша
Нит се сиви соколови вију
Но се Срби са турцима бију
Дични Срби Обилића рода
Пред њима је Ђурђев војевода
Који суди од Новога брда
До Прокупља и Сталаћа тврда
То је сиви соко од сокола
Витез млади Скобаљић Никола
Сњим је стрико од шездесет љета
Јунаштво му старос не омета
У бојеве доста се мучио
И братанца боју научио
Скобаљићи своје јединице
Разавили преко Јабланице
Крећу војску у бојне стјегове
Бране равна поља и брегове
Скобаљићи воде пет хиљада
А стотину Мехмед с Цариграда
Ту се војске неравне сијеку
На ту малу планинску ријеку
Крв се људска и нељудска лије
Трипут више гину османлије
Дал су Срби вјештији у боју
Или жале домовину своју
Крвава је Јабланица вода
Коју брани Никола војвода
Еј какав је браћо моја мила
Баш је љепши но бијела вила
Вита струка бијелога лица
А гари га мрка наусница
Црн му перчин бијел врат покрива
А поглед му као муња жива
Сјакте му се на прсима токе
Мор длама на плећи широке
Чакшире му од чоје црвене
А калчине срмом покривене
На глави му перо и челенка
Коња јаше бијесног зеленка
Дал је било витеза бољега
Десница му ко у Скендер бега
Мач у њојзи од челика љута
Крв прољева освајаче гута
Своју војску храбри и слободи
Благо мајци која га породи
Те јој борбу са султаном води
Кажи сваком нагоркињо вило
Није бољег на Косово било
Ту се крвца до кољена проли
Али ко ће сили да одоли
Бој се бије од јутра до мрака
Понестаје српскијех јунака
Орканова силовита бура
Кидисала на шаку каура
Храбри Срби јуначки се бране
А љуте их савлађују ране
Редови се српски изгубише
Из турака невиде се више
Док се српска саломише копља
Турска сила паде попут снопља
Од ордије осташе ломови
Кода су је скресали громови
Кад се љута битка завршила
Еј да видиш јада и страшила
У крв плива љуто разбојиште
Кости шкрипе рањеници пиште
А с Радана и са Кукавице
Гавранови долијећу тице
Радују се а од срца желе
Да окусе људске крви вреле
А кроз црну крвцу и лешине
Иду двије војне старјешине
Смјело иду на нову голготу
Бесмртноме царству и животу
То бијаху оба Скобаљића
Право иду путем Обилића
Везанијех рука под ранама
Пред Мехмеда стадоше султана
Цар их гледа као да се стиди
Има нешто с чиме им завиди
Па овако говорити оде
"Чујете ли Ђурђеве војводе
е тако ми страшнога пророка
оба своја невјерујем ока
да могасте снеколко хиљада
оволико учинити јада
од ордије моје силовите
и коњице љуте виловите
да добисте иокле помоћи
ја бих пред вас везан моро доћи
гледам моју војску побијену
знам јунаштву праведу цијену
кад сте такви јунаци и људи
жао ми је да вам џелатсуди
сачувајте на рамена главу
и примите нашу вјеру праву
па велики везири будите
осим мене свакоме судите
ако моју покварите вољу
скапаћете на храстовом кољу
или ћу вас на ватру испећи
моја ријеч неће се порећи".
А Никола када ово зачу
Он му рече "Слушај освајачу
Ја сам војник своје вјере златне
Поднијећу све невоље ратне
Или колац или сабља оштра
Скобаљићи не умиру од стра
А за моју вјеру снаге имам
Крс својега мученија примам
Волим вјенац и грану трнову
Но вјероват вјеру пророкову"-
Тад их турци на муке ставише
На колчеве и јаде највише
Тако књига староставна пише
И гледо сам Скобаљића дворе
Испод ломне Кукавице горе
На Вучјанку малену ријеку
Вијек ће их предават вијеку.
Бој се бије од јутра до мрака
Понестаје српскијех јунака
Орканова силовита бура
Кидисала на шаку каура
Храбри Срби јуначки се бране
А љуте их савлађују ране
Редови се српски изгубише
Из турака невиде се више
Док се српска саломише копља
Турска сила паде попут снопља
Од ордије осташе ломови
Кода су је скресали громови
Кад се љута битка завршила
Еј да видиш јада и страшила
У крв плива љуто разбојиште
Кости шкрипе рањеници пиште
А с Радана и са Кукавице
Гавранови долијећу тице
Радују се а од срца желе
Да окусе људске крви вреле
А кроз црну крвцу и лешине
Иду двије војне старјешине
Смјело иду на нову голготу
Бесмртноме царству и животу
То бијаху оба Скобаљића
Право иду путем Обилића
Везанијех рука под ранама
Пред Мехмеда стадоше султана
Цар их гледа као да се стиди
Има нешто с чиме им завиди
Па овако говорити оде
"Чујете ли Ђурђеве војводе
е тако ми страшнога пророка
оба своја невјерујем ока
да могасте снеколко хиљада
оволико учинити јада
од ордије моје силовите
и коњице љуте виловите
да добисте иокле помоћи
ја бих пред вас везан моро доћи
гледам моју војску побијену
знам јунаштву праведу цијену
кад сте такви јунаци и људи
жао ми је да вам џелатсуди
сачувајте на рамена главу
и примите нашу вјеру праву
па велики везири будите
осим мене свакоме судите
ако моју покварите вољу
скапаћете на храстовом кољу
или ћу вас на ватру испећи
моја ријеч неће се порећи".
А Никола када ово зачу
Он му рече "Слушај освајачу
Ја сам војник своје вјере златне
Поднијећу све невоље ратне
Или колац или сабља оштра
Скобаљићи не умиру од стра
А за моју вјеру снаге имам
Крс својега мученија примам
Волим вјенац и грану трнову
Но вјероват вјеру пророкову"-
Тад их турци на муке ставише
На колчеве и јаде највише
Тако књига староставна пише
И гледо сам Скобаљића дворе
Испод ломне Кукавице горе
На Вучјанку малену ријеку
Вијек ће их предават вијеку.
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.307
Стрип о Николи Скобаљићу (овдје) на 32 странице.
