Nikola Pašić i Vojislav Šešelj, kada ih uporedimo...

[nojkic_problem]

Šešelj: 'Hrvati su najefikasnije vatikansko sredstvo za uništenje srpskog naroda'
Piše: Vlado Vurušić
Foto: AFP, EPA
--------------------------------------------------------------------------------


Vojislav Šešelj, četnički vojvoda i predsjednik Srpske radikalne stranke, koja je nedavno umalo preuzela vlast u Srbiji, za suđenja je na Međunarodnom sudu za ratne zločine u Haagu dovršio i objavio svoju novu knjigu


Predsjednik Srpske radikalne stranke, četnički vojvoda i haaški pritvorenik dr. Vojislav Šešelj ne dangubi u “belosvetskom kazamatu” već piše i stvara. Tako je u toplini i sigurnosti haaške ćelije, između odbojke s Tutom i satova grnčarije s Frenkijem Simatovićem, napisao i 92. knjigu svojih sabranih “dela”, i to vrlo intrigantnog naslova - “Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije”.

Haaški zrak, hrana i ozračje dobro čine Voji Šešelju koji producira knjige s najmaštovitijim temama. Njegova zadnja knjiga o “veštačkoj hrvatskoj naciji” vrhunac je intelektualne esencije na punih 1050 stranica bravuroznog dokazivanja kako je Vatikan od Srba katolika stvorio hrvatsku naciju kako bi pokatoličio Srbe pravoslavce, a sve to, da apsurd bude veći, piše potomak katoličkog djeda iz istočnohercegovačkog sela Ravno koji je u turbulentnim vremenima kraja 19. stoljeća prešao na pravoslavlje, da bi kasnije postao Srbin.

Извор?

 

[dang03]

Subota, 18.07.2009. 22:22VijestiSvijetNovacCrna kronikaZagrebHrvatskaZanimljivostiKomentariMagazinNedjeljni JutarnjiHoroskopSportJutarnji 2KulturaSpektakliJutarnjiTVReci.hrRSS
Postavi Jutarnji.hr kao početnu stranicu
Dodaj Jutarnji.hr u favorite
Halucinogeni, prije 41 min
Franjo Magdalenić, prije 50 min
Dunlopov ventil, prije 56 min
Pirgos, prije 88 min
KK Kastela, prije 2 h
Jezici Europe, prije 30 min
Razgovor sa suradnikom:Itakoto, prije 33 min
Ratovi zvijezda I: Fantomska prijetnja, prije 36 min
Datoteka:IAIO Single.jpg, prije 36 min
Datoteka:Skok palube.jpg, prije 38 min

Datum objave 20.05.2007 10:38
Zadnja izmjena 20.05.2007 10:38
Pošalji na mail Ispiši Komentiraj

--------------------------------------------------------------------------------
Nedjeljni Jutarnji | Detalji

Šešelj: 'Hrvati su najefikasnije vatikansko sredstvo za uništenje srpskog naroda'
Piše: Vlado Vurušić
Foto: AFP, EPA
--------------------------------------------------------------------------------


Vojislav Šešelj, četnički vojvoda i predsjednik Srpske radikalne stranke, koja je nedavno umalo preuzela vlast u Srbiji, za suđenja je na Međunarodnom sudu za ratne zločine u Haagu dovršio i objavio svoju novu knjigu


Predsjednik Srpske radikalne stranke, četnički vojvoda i haaški pritvorenik dr. Vojislav Šešelj ne dangubi u “belosvetskom kazamatu” već piše i stvara. Tako je u toplini i sigurnosti haaške ćelije, između odbojke s Tutom i satova grnčarije s Frenkijem Simatovićem, napisao i 92. knjigu svojih sabranih “dela”, i to vrlo intrigantnog naslova - “Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije”.

Haaški zrak, hrana i ozračje dobro čine Voji Šešelju koji producira knjige s najmaštovitijim temama. Njegova zadnja knjiga o “veštačkoj hrvatskoj naciji” vrhunac je intelektualne esencije na punih 1050 stranica bravuroznog dokazivanja kako je Vatikan od Srba katolika stvorio hrvatsku naciju kako bi pokatoličio Srbe pravoslavce, a sve to, da apsurd bude veći, piše potomak katoličkog djeda iz istočnohercegovačkog sela Ravno koji je u turbulentnim vremenima kraja 19. stoljeća prešao na pravoslavlje, da bi kasnije postao Srbin

Evo jos jewnom. Jeli dovoljno?

 

[Gruban]

Dosta sa tim velikohrvatskim glupostima .Šešelj nije iz Ravnog nego iz sela Mareva Ljut.Njegova jedina krivica je u tome što se neki rođaci njegovih predaka napustili pravoslavlje i postali rimokatolici.

 

[nojkic_problem]

Subota, 18.07.2009. 22:22VijestiSvijetNovacCrna kronikaZagrebHrvatskaZanimljivostiKomentariMagazin Nedjeljni JutarnjiHoroskopSportJutarnji 2KulturaSpektakliJutarnjiTVReci.hrRSS

Не треба ... довољно је ... чим то Хрвати пишу ...

 

[jedite_kod_Joa]

I Nikola Pasic je bio osporavan, zatvaran, proterivan.

Bio je u dugogodinjem nevoljnom izgnanstvu u inostranstvu.

Dok je bio u inostranstvu (Bugarskoj) i odatle pisao ruskom caru o svom politickom konceptu nezavisne i snazne Srbije - izdali su ga stranacki prijatelji u zemlji.

Njegova stranka je bila proganjana, zabranjivana, rasturana...

I na kraju posle visedecenijeske borbe uspeo je da se stavi na celo vlade i taj period je ostao upamcen kao zlatno doba 1903-1914.

Hoce li slicno biti i u Seseljevom slucaju?

Неће,јер Шешељ нема подршку већине затупљеног народа.Већина хоће ЕУ власт и због тога ће уместо "златног доба"(или мира) добити даље цепање државе.

 

[Brajan Koen]

I Nikola Pasic je bio osporavan, zatvaran, proterivan.

Bio je u dugogodinjem nevoljnom izgnanstvu u inostranstvu.

Dok je bio u inostranstvu (Bugarskoj) i odatle pisao ruskom caru o svom politickom konceptu nezavisne i snazne Srbije - izdali su ga stranacki prijatelji u zemlji.

Njegova stranka je bila proganjana, zabranjivana, rasturana...

I na kraju posle visedecenijeske borbe uspeo je da se stavi na celo vlade i taj period je ostao upamcen kao zlatno doba 1903-1914.

Hoce li slicno biti i u Seseljevom slucaju?

Nikola Pašić je mrtav, a Šešelj se još šešelji i ne misli da umre

 

[Hygieia]

Vreme br. 427, 26. decembar 1998

Prošle nedelje na bivšem Trgu Marksa i Engelsa otkriven je spomenik Nikoli Pašiću. To je povod da o jednom od najvećih srpskih političara razgovaramo sa istoričarem Milanom St. Protićem. Ali, to nije jedini povod: početkom meseca predstavnici ovdašnje vlasti obeležili su 80 godina od nastanka Jugoslavije. Iza Momira Bulatovića - koji se zatekao na mestu saveznog premijera, pa mu je zapalo da o jubileju govori - posredstvom video-bima odabrana publika u Centru "Sava" i dobrovoljni gledaoci državne televizije mogli su da prate i jubilarni spot. Između cveća, vojske, slatke dečice i prigodnih pejsaža, našlo se mesta za samo četiri političke ličnosti osmodecenijske prošlosti Jugoslavije: novouspostavljeni kontinuitet reprezentovali su Nikola Pašić, kralj Aleksandar, Josip Broz Tito i - Slobodan Milošević. Da li je Nikola Pašić zaslužio da bude u tom društvu?

"Ona trojica, bojim se, nisu zaslužila da budu u njegovom društvu jer mu ni po jednom osnovu nisu dorasli. Nikola Pašić je bio čovek bez titula, u političkom životu je jednak broj godina proveo u opoziciji i na vlasti, možda čak više u opoziciji nego na vlasti. Najzad, povodom tog spota: postoji neka navika da ono što je vremenski bliže dobija veći značaj. Za sto godina, Nikola Pašić biće i dalje veliki, a pitanje je da li će Aleksandar i, naročito, poslednja dvojica to biti.

"VREME": Da ste vi Nikola Pašić a ja ondašnji srpski novinar, gde bi se odvijao ovaj razgovor?

MILAN ST. PROTIĆ: Ili u njegovoj kući ili u "Kasini", koja je bila omiljeno sastajalište radikala. Ne verujem da bi to bilo u predsedništvu vlade ili Ministarstvu spoljnih poslova, jer je Pašić više voleo da s novinarima razgovara u ambijentu koji ga ne definiše kao vlast, zato što je smatrao da tako ima veću slobodu i mogućnosti za manevar. To dobro ilustruje Pašićev mentalitet, jer danas je takva vrsta političara nepoznata ili retka, nema je ni u svetu ni kod nas. Političar kao vidra, okretan i sposoban da trenutno proceni okolnosti, izbegne iskušenja i napad, da popusti tamo gde treba a zategne tamo gde mu je to u interesu... Na svaki način, da ne bude na udaru onih za koje zna da su jači od njega.

Nijedan poznati snimak ne prikazuje ga nasmejanog. Zna li se šta o njegovom karakteru osim o onome što ga reprezentuje kao političara?

Bio je odličan glumac. Ako je hteo da deluje ozbiljno, zamišljeno ili zabrinuto, vešto je ostavljao taj utisak. Bio je majstor da izgleda naivno, a to je često radio. Služio se svim sredstvima da stvari prevede na svoju stranu. Na primer, govorio je vrlo dobro i nemački i francuski, u to doba dva glavna diplomatska jezika. Ali, uvek je insistirao da se govori onim jezikom koji sagovornik manje poznaje; pri tom, često se predstavljao kao slabiji, naivniji, nepripremljen, inferioran u dijalogu. Jedan strani novinar ga je, posle Prvog svetskog rata, pitao da li je znao za pripremu sarajevskog atentata. "Znate, nisam znao", odgovorio mu je Pašić: "I niko u vladi. Ali, znate, kad se nebo natmuri, lako može da padne kiša." Imao je u sebi nešto orijentalno u najboljem smislu te reči i bio je političar zapadnog kova. Mudrost, odmerenost, takt, mimikrija, s jedne, a zapadnjačka školovanost u najboljem smislu evropskog značenja te reči, s druge strane.

Šta znači to "dobro školovan"?

U čitavom nizu disciplina bio je dobro potkovan, od znanja stranih jezika do ličnog iskustva, jer je veliki deo svoje mladosti proveo na zapadu, u Švajcarskoj, gde se školovao. Građevinski inženjer po struci, vrlo se rano zainteresovao za političke stvari, drugovao sa Svetozarom Markovićem, upućen u političke doktrine od marksizma do teorija moderne demokratije Džona Stjuarta Mila ili, pre toga, Džeremi Bentama. Upoznao je vrlo važne ljude svog vremena, naročito sa levice - čuveni su njegovi, ponešto apokrifni dijalozi sa Bakunjinom - ali, u svakom slučaju, znao je mnogo i celog se života zanimao za svetska zbivanja. Uz to, žena mu je bila Srpkinja iz vrlo imućne, tršćanske porodice, ćerke udate za uvažene predstavnike građanskog sloja - mlađa za Štefija Račića, brodovlasnika iz Dubrovnika, starija za budućeg poslanika u Parizu i predsednika vlade Božidara Purića - tako da je on i u kući bio okružen "evropejskim" ljudima.

Da li se u novijoj srpskoj istoriji može napraviti bar neka kratka "nasledna" linija političkog umeća u kojoj se srećno ukrštaju orijentalna mudrost i zapadna praktičnost?

Nema ih, nažalost, ni pojedinačno. Mi danas nismo sposobni ni da prepoznamo te osobine, ne znamo šta one zaista znače niti umemo da ih objasnimo. Posle Pašićeve smrti ni u Kraljevini Jugoslaviji nije bilo čoveka takvog kalibra. Valjda mu se - po sposobnostima, znanjima, diplomatskoj i političkoj veštini, ali ne i po moralu - najviše približio Milan Stojadinović.

Glupo, ali šta znači to povezivanje političara i morala, pri tom još od jednog istoričara?

Nikolu Pašića bio je glas da je čovek prilagodljiv, ali lično nije bio nemoralan, podložan korupciji, podmićivanju, paktiranju sa ljudima iz nekih drugih interesa osim političkih. Nažalost, njegov sin nije krenuo očevim stopama, pa su porodica Pašić i sam Nikola Pašić pred kraj života bili izloženi strašnim napadima zbog njegovih malverzacija.

Sa istorijske tačke gledišta, može li se govoriti o sličnosti situacije u kojoj se Srbija danas nalazi sa onom iz Pašićevih vremena?

Ne može, zato što je ondašnja Srbija bila drukčija iznutra i spolja. Poznato je, Srbija je od 1903. godine u razdoblju razvijenih unutrašnjih političkih odnosa - naravno, razvijenih za ono, ne i za današnje vreme. U političkim, ekonomskim i kulturnim dostignućima bila je na pragu ulaska u ono što se i tada zvalo razvijena Evropa. S druge strane, u međunarodnim odnosima nailazila je na prepreke, imala je vrlo oštre sukobe sa pojedinim velikim silama i bila je vrlo dobro vođena - upravo rukom i mišlju Nikole Pašića - tako da uvek budu jači njeni saveznici nego njeni protivnici. Takođe, da protivnici - po pravilu - budu izolovani kao protivnici, a da se obezbedi podrška svih drugih, tako da uz Srbiju stoji jača strana sveta ili Evrope, a nasuprot njoj ona slabija. Prema tome, Srbija se ni u jednom momentu od 1903. nije našla izolovana nasuprot čitavom svetu, nego je uvek bila deo snaga koje su nagoveštavale pobedu.

Da li se za tadašnju međunarodnu situaciju može reći da je bila jednostavnija, složenija, ili se uopšte ne mogu praviti poređenja?

Rekao bih da je bila mnogo komplikovanija nego danas. Izukrštanost tadašnjih interesa u svetskim, za nas to znači evropskim odnosima, zahtevala je od političara mnogo promišljenije odluke i pozicije nego danas. Danas, svedoci smo, Evropa ide u jednom pravcu. Tu izbora praktično nema, već je učinjen. Sve zajednice, pa i male kakva je naša, imaju pred sobom gotov model, jasne i precizne puteve, sugestije, "nacrtane" pravce po kojima država treba da se kreće. U Pašićevo vreme iskušenja su bila mnogo veća jer su postojali različiti modeli: od Francuske i Velike Britanije, kao relativno demokratskih država na jednoj strani, do velikih multinacionalnih carevina koje su bile negde na prelazu između feudalizma i modernog doba, kao Austro-Ugarska, preko tek ujedinjene, militarističke Nemačke, sve do carističke, naizgled jake Rusije... Trebalo je imati mudrosti i snage da se izabere pravi model. Nikola Pašić se, sudeći po današnjim merilima, ponašao čudno. U spoljnoj politici je sve do 1917. godine glavni oslonac tražio u carskoj Rusiji; s druge strane, unutrašnje ustrojstvo Srbije gradilo se po uzoru na Francusku i Veliku Britaniju. U unutrašnjoj politici on je potpuni Zapad, u spoljnoj se oslanja na Rusiju - ali samo dok Rusija ide u korak sa interesima Srbije. Kad Rusija padne 1917, Nikola Pašić se već uveliko okrenuo zapadnim saveznicima kao osloncu spoljne politike Srbije. Pouka njegovog pragmatizma je da nema pravolinijskih, jednosmernih, jednoznačnih rešenja. I, za razliku od naših današnjih političara, Nikola Pašić se okruživao jakim ljudima. I radikalna stranka i vlade kojima je Pašić predsedavao bile su sastavljene od najjačih ljudi kojima je Srbija raspolagala: namerno ih je sebi privlačio. Na primer, u aneksionoj krizi 1909. godine - mada radikalna stranka ima većinu u parlamentu i može samostalno da formira vladu - Pašić formira koncentracionu vladu, sam odstupa sa mesta predsednika i prepušta ga svom starom i najljućem političkom protivniku Stojanu Novakoviću.

Dobro, ali bi se to moglo tumačiti kao povlačenje pred rizikom lične odgovornosti?

Naravno - ali i to je Pašićeva veština: da izbegne punu odgovornost kad su teške okolnosti. I u Prvi svetski rat se ušlo sa koalicionom vladom koja je trajala sve do 1917. godine. Nikola Pašić je bio na njenom čelu, ali je nezavisno od toga Narodna radikalna stranka uvek imala veoma jake i sposobne ljude, od Pere Todorovića na samom početku, i Jovana Đaje, Koste Taušanovića, Miše Vujića, Svetomira Nikolajevića, sve do Stojana Protića, Lazara Pačua, Milovana Milovanovića - jednog izuzetnog evropskog diplomate...
http://www.vreme.com/arhiva_html/427/8.html

 

[Istrebljivac arhaizma]

Seselj vise lici na Jasu Tomica (antisemita i osudjeni ubica) ili Milana Stojadinovica (debeli fasista) nego na Pasica, jer je Pasic iako okoreli nacionalista ipak bio smiren covek.

 

[nojkic_problem]

Seselj vise lici na Jasu Tomica (antisemita i osudjeni ubica) ili Milana Stojadinovica (debeli fasista) nego na Pasica, jer je Pasic iako okoreli nacionalista ipak bio smiren covek.

Ти очигледно немаш појма ни ко је био Никола Пашић ... Једино што знаш јесте да вређаш

 

[Istrebljivac arhaizma]

Da nije to onaj bradonja sto je zamisljao drzavu kao veliku zadrugu?

Pasicevci su pretece Titovaca.

 

[nojkic_problem]

Da nije to onaj bradonja sto je zamisljao drzavu kao veliku zadrugu?

Pasicevci su pretece Titovaca.

Смараш ...

 

[ПАПРИКАРИУС]

Nedjeljni Jutarnji | Detalji

Šešelj: 'Hrvati su najefikasnije vatikansko sredstvo za uništenje srpskog naroda'
Piše: Vlado Vurušić
Foto: AFP, EPA
-------------------------


Vojislav Šešelj, četnički vojvoda i predsjednik Srpske radikalne stranke, koja je nedavno umalo preuzela vlast u Srbiji, za suđenja je na Međunarodnom sudu za ratne zločine u Haagu dovršio i objavio svoju novu knjigu


Predsjednik Srpske radikalne stranke, četnički vojvoda i haaški pritvorenik dr. Vojislav Šešelj ne dangubi u “belosvetskom kazamatu” već piše i stvara. Tako je u toplini i sigurnosti haaške ćelije, između odbojke s Tutom i satova grnčarije s Frenkijem Simatovićem, napisao i 92. knjigu svojih sabranih “dela”, i to vrlo intrigantnog naslova - “Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije”.

Haaški zrak, hrana i ozračje dobro čine Voji Šešelju koji producira knjige s najmaštovitijim temama. Njegova zadnja knjiga o “veštačkoj hrvatskoj naciji” vrhunac je intelektualne esencije na punih 1050 stranica bravuroznog dokazivanja kako je Vatikan od Srba katolika stvorio hrvatsku naciju kako bi pokatoličio Srbe pravoslavce, a sve to, da apsurd bude veći, piše potomak katoličkog djeda iz istočnohercegovačkog sela Ravno koji je u turbulentnim vremenima kraja 19. stoljeća prešao na pravoslavlje, da bi kasnije postao Srbin

Evo jos jewnom. Jeli dovoljno?

Александар МЕЗЈАЈЕВ

НОВИ СУДСКИ ПРОЦЕС ПРОТИВ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА У ХАГУ

Извор: Фонд стратешке културе - Москва


Нечег таквог у међународном «правосуђу» још није било. Након што је процес против лидера Српске радикалне странке, професора Војислава Шешеља у потпуности пропао,(1) Хашки трибунал је покушао...да покрене нови судски процес против њега, не окончавши ни стари! Чак су и скандалозну казну над председником Ирака Садамом Хусејном извршили, мада и у време другог процеса, али ипак након завршетка првог. Са аспекта процесуалних прекршаја, «цивилизовани» хашке судије су «прешишали» чак и очигледно ненормалне америчко-ирачке судије на процесу С.Хусејну.

Шта се то догодило? В.Шешеља су оптужили за «увреду суда». Увреда се, по мишљењу тужиоца, састоји у томе што је Шешељ у једној од својих књига открио имена тројице заштићених (тако се у Хашком трибуналу називају тајни сведоци, који се плаше да покажу своје лице и наведу своја имена) сведока. Са аспекта суштине, извршена је још једна провокација против оптуженог који се успешно брани.

Уопште узев, Међународни трибунал за бившу Југославију нема право да суди за «увреду». Јурисдикција суда децидно је утврђена у Статуту Међународног трибунала. Тамо нема помињања увреде. Али је трибунал сам одлучио зашта има, а зашта нема јурисдикцију, измисливши теорију «унутрашње својествених (суду) овлашћења).

Смисао новог процеса јасан је као божји дан – да се «докаже» како је Војислав Шешељ претио сведоцима, да се он осуди а потом да му се, на основу аргумената о тобожњој злоупотреби права да се сам брани, одреди судски бранилац. Без наименованог браниоца тужилаштво процес никако не може добити. Међутим, све је кудикамо компликованије. И тужилаштво, и суд одлично знају да ће принудно наименовање адвоката инспирисати Шешеља да поново обвјави штрајк глађу. Године 2007. он је већ доказао, да ће штрајковати глађу до краја. И управо је такав исход процеса и најбоље решење за тужилаштво. Уосталом, остају и друге, већ одшлифоване технологије «спасавања» неуспелих процеса. Поред осталог, «изненадна» смрт оптужених. По свој прилици је та технологија у односу на Шешеља већ покренута.

Лидер Српске радикалне странке В.Шешељ пати од низа тешких оболења, поред осталог, од астме, хипертоније и оболења јетре. Разуме се да је проведених у тамници скоро седам година веома продубило ток тих болестију. Формално се Шешељу дају лекови, али фактички болести прогресирају.

У свом писму од 5. маја 2009. године десет водећих лекара Србије упутило је трибуналу свој закључак који се односи на оцену лечења В.Шешеља, које обављају тамнички лекари Међународног трибунала за бившу Југославију. Они су нагласили да су на фону тешких оболења срца и јетре, затворски лекари користили једино стетоскоп, не вршећи чак ни такве елементарне прегледе попут ЕКГ или УЗИ срца!(2) То веома подсећа на «лечење» затворских лекара Слободана Милошевића, коме су у вези са жалбама на шумове у глави, изазване нарушавањем крвотока мозга, препоручили да «наштима звук у слушалицама».(3)

У априлу је Војислава Шешеља прегледала група лекара које је одредио секретар трибунала за «преглед» Шешеља. Међутим, ти лекари су извршили тек најелементарнији преглед, чији резултати, изгледа, нису задовољили чак ни саме судије, јер је након неколико дана судско веће Међународног трибунала наложило секретару трибунала да «наименује двојицу нових лекара, који имају друго држављанство од лекара из претходне групе» у циљу новог прегледа.(4) Такав налог секретару Међународног трибунала значи, да се брига о Шешељевом здрављу само имитира. Довољно је проучити документа о «лечењу» С.Милошевића да би се видело, како су сви лекари које је одредио секретар Међународног трибунала, били пристрастни и фактички саучесници убиства председника Југославије. Из докумената се види да су лекари били свесни да пацијент не добија потребно лечење, њихови закључци садрже мноштво ограда чије је уврштавање у извештај показивало да су покушали скинути са себе одговорност за своје закључке.(5) Једина исправна одлука у датој ситуацији јесте да се наиуменују у комисију они лекари којима верује сам оптужени. Мишљења сам да су то пре свега лекари из Русије.

Најзад, према последњим саопштењима, Шешељу су забрањене шетње. Шта то значи у условима када се не отварају прозори за човека који пати од астме не треба ни објашњавати. И ако је трибунал прибегао чак тако ниским и очигледним радњама у циљу нарушавања здравља оптуженмог, живот Шешеља несумњиво се налази у опасности.

Након саслушања по новом предмету о «увреди суда», које је већим делом протекло иза затворених врата, судско веће је објавило прекид до изрицања пресуде. Тужилац Макферлајн је затражио од суда да се изрекне најтежа казна за тај «злочин» (тојест, седам година затвора и новчана казну од 100 хиљада евра). С тим у вези треба напоменути да главешина косовских албанаца Рамуш Харадинај не само да није осуђен због десетина ликвидираних сведока који су требали да сведоче против њега, већ је и сасвим ослобођен...

Као и увек, главно питање јесте питање «А ко су судије?». У новом процесу против В.Шешеља то су Гон Квон (Кореја) и Јан Бономи – судије, бивши чланови судског већа у процесу Слободану Милошевићу, као и Кевин Паркер (Аустралија) – судија који је «истраживао» околности убистава С.Милошевића и Милана Бабића. Подсетимо да је његов извештај садржао све назнаке да су имала места убиства, али су изведени закључци: о природној смрти (С.Милошевић) и о самоубиству (М.Бабић). Састав новог суда Шешељу више је него злослутан...

Намеће се закључак о томе, да је та ујдурма са новим процесом, заправо, маневар за одвлачење пажње. А главни акценат стављен је на убиство Војислава Шешеља.

МЕЗЈАЈЕВ Александар Борисович – магистар правних наука, доцент, шеф катедре међународног права Академије управе (град Казањ)



www.fondsk.ru/article.php?id=1662

 

[dess]

Šešelju fali još samo nekoliko godina da postane isti Pašić..

 

[Reckless]

Hteo si da kazes, "neka korist i od Djindjica" sto ga je tamo poslao...

Moze i to.