Nikola Krstić:Nešto nije u redu sa nama, od kako znam za sebe, tako znam i da su svi protiv nas.

Нијесу сви против нас, него су то наши ИЗБОРИ. Оћеш Југу, е плаћај цијену. То јако пуно кошта. Кобацај се и котрљај, па на крају шта остане од тебе.

Набием на к. и васи вековне српске непријатеље и Југу.
 
Жива рана и непоправљива грешка је Александрова и Пашићева, као и закључак Нишке скупштине о Југославији. Моћи ћемо само да плачемо, неке грешке су неисправљиве, зато што уђу у генетику. Требало је да останемо на Дрини као граници, српској Војводини, Црној Гори (излаз на море) и Старој Србији. Ко хоће веће, изгуби из вреће.
 
Жива рана и непоправљива грешка је Александрова и Пашићева, као и закључак Нишке скупштине о Југославији. Моћи ћемо само да плачемо, неке грешке су неисправљиве, зато што уђу у генетику. Требало је да останемо на Дрини као граници, српској Војводини, Црној Гори (излаз на море) и Старој Србији. Ко хоће веће, изгуби из вреће.

Пашић је био противник југословенске идеје, а односи између те двојице су били толико ужасни да је Александар поставио Стојана Протића за премијера место Пашића, тако да нема смисла говорити "Пашић и Александар".

Пашић је најзаслужнији што је држава била прозвана СХС место Југославија. Једном је рекао нешто у фазону само преко мене мртвог.
 
Пашић је био противник југословенске идеје, а односи између те двојице су били толико ужасни да је Александар поставио Стојана Протића за премијера место Пашића, тако да нема смисла говорити "Пашић и Александар".

Пашић је најзаслужнији што је држава била прозвана СХС место Југославија. Једном је рекао нешто у фазону само преко мене мртвог.
Извини, стварно нисам то знао, пошто је Пашић био ратни председник Владе и Нишка скупштина је била за његовог вакта. Али, свеједно, штета је непоправљива.
 
Извини, стварно нисам то знао, пошто је Пашић био ратни председник Владе и Нишка скупштина је била за његовог вакта. Али, свеједно, штета је непоправљива.
Пашић је био ратни предсједник Владе, али је имао иза себе Александра и опозицију, који су пријетили више пута да ће срушити и њега и владу ако не пристане на Југославију и хрватске прохтјеве и захтјеве.
Крфска декларација, Женерва, Пашић је рекао Александру и опозицији - ОВО ЈЕ ЧИСТА КАПИТУЛАЦИЈА. Одговор је био - Ако ти нећеш, има онај ко оће!

У Нишу је био почетак зла, али тад још није било касно зауставити оно касније.

Пашић није био глупак, за разлику од ВЕЋИНЕ. Знао је он добро да се у таке пустоловине не улази наглавачке и какве посљедице то може имати (као што смо видили током цијелог 20. и овог вијека.
 
Извини, стварно нисам то знао, пошто је Пашић био ратни председник Владе и Нишка скупштина је била за његовог вакта. Али, свеједно, штета је непоправљива.

То јесте тачно, али не можемо одговорност сваљивати као прво на људе који су били против тога или пружали било какав вид отпора, а као друго, да се игнорише међународни фактор, као да је Србија била велесила. О стварању југословенске државе одлука је била донета у Паризу и Лондону.

Није Србија под окупацијом данас, па сва сломљена и никаква, као да је то неко нормално стање. Напротив, ми мора да урадимо отклон од Титовог времена, јер је то било оно што је био изузетак; последица врло специфичног сплета околности Другог светског и Хладног рата. Ми смо се сада, од 1980-их година, само вратили у нормално стање.
 

Back
Top