Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.557
Никола Јокић је одиограо одличан турнир. Међутим одлично је одиграо цео тим, сви су дали допринос великом успјеху, од Николе Јокића који је имао највећу минутажу до Уроша Плавшића. На другој теми дао сам осврт о учинку сваког нашег играча
Оно што је много важније од саме игре коју је Никола пружио, а одиграо је одличан турнир, јесте приступ. Такав приступ немамо код других играча јаче ен-би-еј репутације, код многих је присутна тежња да имају важну улогу (то је посебно присутно било у селекцији Канаде гдје се истина Дорт и Брукс јесу подредили колективу, но Мареју је тешко пало што је у сјени Шаи Гилцес Александра и Берета, био је склон нерационалним одлукама), тежња самоистицању. Никола се потпуно подредио тиму, радио све у корист екипе, ако би саиграче ишло по 5-6 минута не би погледао кош, играо је рационално, нити у једном моменту није тежио на било који начин самоистицању, и што је најважније, одиграо је максимално ангажовано у оба правца, концентрисано (наравно када игра готово 38 минута и када пулс скочи на 150+ а то они који кошарку нису играли не разумију, у неком моменту мора понестати даха, тешко је задржати мирноћу код шута), са пуно емоција. жара, са великом страшћу, бјеше видљиво колико му бјеше стало да тим побјеђује.
И такав Никола нам треба у будућим акцијама националне селекције.
То мантрање ко је био бољи, Јокић, Богдан или ко већ посебно од типова који са кошарком нису на ти и који су се доказали бројним "бисерима" на овој теми је ем бесмислено ем будаласто. Слично као мантрање оног паћеника са свињском главом Пантића којем су прилично гротескни хвалоспјеви упућени Николи само параван како би се исповраћао по одабраним "негативцима" Пешићу, Алекси и Васи. Но и тај паћеник доказано нема појма о кошарци.У сваком случају остварен је велики усопјех. Равнајући се према свим околностима и подвиг. Да се осврнем на учинак играча и екипе кроз који се огледа рукопис стручног тима
Никола Јокић је одиграо фантастично олимпијски турнир. Свих шест мечева. Имао је и највећу минутажу, у просјеку је играо 32,5 минута по мечу.
Бељежио је 18,8 поена, 10,7 скокова, 8,7 асистенција, 2 освојене лоште, 1 блчокада, само 2,5 изгубљених лопти по мечу, са индексом корисности 31,0 далеко испред свих на олимпијади. Шут за два 40-62 (64,5%), за три 3-18. Посебно импресивно је Никола одиграо у елиминационој фази, сва три меча.
Оно што је важно, најважније, Никола се читав турнир подредио колективу, није тежио самоистицању, нема код њега за национални тим необавезне кошарке, исхитрених шутева гдје као највећа звијеуда опуца када му се ћефне, напротив, његову игру је читав турнир красила рационалност, радио је све за добробит тима, концентрисан у оба правца, ангажован, налазио би у нападу добра рјешења, остваривао скокове, блокаде, освојене лопте. Подредио се Никола тиму, улози кроз коју ће бити најкориснијим и одиграо турнир како тим и нација од њега очекују.
Богдан Богдановић. Капитен је одиграо капитенски читав турнир. По минутажи други након Јокића, 29,3 минута у просјкеку. Бељежио је 18,3 поена, 4 скока, 3,8 асистенција, 0,7 освојених лопти и 0,7 блокада по мечу. Шут за два 22-34, за три 18-39 (46,2%, на олимпијском турниру то је фантастично), пенале готиово без грешке 12-13. Велики допринос у оба правца, велика и толико потребна енергија.
Богдан је постао у националном тиму константа који ће такмичење увиојек одиграти врхунски. Никад не омане, док год других постоји скепса да ли ће одиграти како треба, код Богдана сумње нема. Никола Јокић јесте тај који доноси квалитет, Богдан је тај за којег нема замјене. Увијек је ту за национални тим, може га спречити само виша сила. повреда или обавезе тима. Спречило га је на ОКТ 2021-е и ЕП 2022-е. И видјело се колико нам Богдан значи.
Филип Петрушев. Постојала је стрепња како ће наши покрити позицију "четворке" јер су обе четворке са СП, Јовић и Давидовац, били пред олимпијаду ровити.. Филип иако по вокаџцији центар је ту ускочио и одиграо врхунски.тирнир. У проскеку играо 24 минута,. те бељежио 9,7 поена, 4,5 скокова, 0,8 асистенција те 1,2 освојену лопту по мечу. Шут за два 23-34, тројке је ријетко шутирао (1-3). Добро се разумије и добро сарађује са Јокићем, У рубрици +/- са +42 наш трећи играч. Јако добар у нападу, добар и у дефанзиви, прати игру, неколико изврсних реакција у одбрани. Можемо бити захвални Барцокасу који му је промијенио улогу и форсираио на позицији крилног центра. Филип је опасно напредовао, није то онај исти играч од прије годину дана. И напредоваће, урадиће велике ствари у националном тиму.
Огњен Добрић. Ове сезоне потиснут и маргинализован у Виртусу, самим тим постојала је стрепња да ли ће турнир одиграти како се очекује. Испоставило се неоснована. Огњен је играо у проскеку 22,2 минута. И врхунски је одиграо. У просјеку је бељежио 7,7 поена, 1,5 поена и 0,7 асистенција по мечу. Шут за два 7-17, за три 10-21. Али статистика не даје вјерно његов допринос тиму. Са њим у тиму имали смо стабичност на "тројци", изврстан у оба правца, у рубрици +/- наш најбољи играч, имао је +50.
Алекса Аврамовић. На олимпијади били смо лишени помоћи једног од најважнијих играча, Стефана Јовића. Његов допринос у дефанзиви је огроман, он је тај који притишће противничког плеја, који неће дозволити добар проток лопте, да противник уђе у добар ритам, да се спољни разиграју, распуцају. Алекса је на свјетском био бек-ап опција, сада је преузео ту улогу стартног плејмејкера. И одлично је одиграо у оба правца. У просјеку је бељежио 10,5 поена, 2,5 скокова, 3,2 асистенција и 1,7 изгубљених лопти по мечу. Шит за два 17-26, за три 7-19. У рубрици +/- са +45 наш други играч након Огњена. И то казује колико је важан за игру нашег тима.
Василије Мицић. МВП Евролиге 2021-е и 2022-е требао је прихватити улогу да буде бек-ап опција Алекси. Како написах, на тој позицији нам треба плеј који ће вршити од старта агресију на противничком плеју, који ће спречити да противник од старта уђе у добар ритам, а Васа нема дефанзивни потенцијал за такву улогу. И постајала је бојазан како ће Васа прихватити такву улогу. Непотребна. Васа ке прихватио улогу бек-ап опције кошаркашу скромније репутације од његове јер је тако налагала потреба. Када би улазио одиграо би своје минуте јако добро. Ангажовано, рационално, одговорно, без нерезонских рјешења којима зна бити склон, уосталом имао је само 9 изгубљених лопти за 132 минута. То би му знао бити проблем, не у Паризу. У просјеку је биљежио 13,3 поена, 2,3 скокова и 4,5 поена по мечу. Шут за два 15-24, за три 11-32. Одиграо је Васа изврсно турнир и дао велики допринос успјеху тима.
Марко Гудурић. Бек-ап опција Богдану, има тај задатак да када одмјени Богдана не слиједи пад у нашој игри, На овој олимоијади то је радио више негон добро, 4,5 поена, 2,3 поена и 1 асистенција по мечу. Шут за два 6-9, за три 3-15, пенали непогрешив, 6-6. Малчице је заказао у шуту за три. све остало је добро, имао је кроз турнир добре секвенце, погодио је неке важне шитеве у мечу против Аустралије.
Вања Маринковић. Алтернатива Огњену, подредио се колективу, потребама тима и скромнијој минутажи, одрадио је своју улогу и своје минуте коректно. У мечу против Њемачке за бронзу погађао је важне шутеве.
Никола Милутинов. На овој олимпијади бек-ап опција Јокићу и јако важан играч за игру нашег тима. Прије свега због одбране, он је тај који даје чврстину и сигурност у рекету, који има улогу у одбрани обруча. Никола је профил играча који ће квалитетно одрадити и важну улогу, стартног центра, одиграти 30+ минута на високом нивоу, и који ће одиграти по потреби неколико минута као бек-ап опција. Повремено би мијењао Јокића, повремено би били заједно на паркету, није то лоше изгледало, у просјеку 3,7 поена,.3,8 скокова и 0.8 блокада по мечу. Никола своје погађа, шут за два 7-11 На овој олимпијади у елиминационој фази напао га је вирус, одиграо те мечеве под температуром, но није се осјетило на паркету, уосталом у најважнијој рубрици +/- имао је +36. И то говори колико је важан за игру нашег тима.
Никола Јовић. Пред олимпијаду бјеше ровит, зглоб је био гадно отекао, бјеше упитан за олимпијаду. Уз то и њега је у елинационој фази напао вирус, и он јке одиграо те мечеве под температуром. Ипак у улози бек-ап опције Петрушеву одиграо је добро на 5 мечева, 4,2 поена по мечу, шут за два 4-6, за три 3-10. Иако ровит, сасвим коректно је одрадио дефанзивне задатке.
Дејан Давидовац бјеше такође ровит и упитан за олимпијаду. Пешић га је ипак повео, исправна одлука јер Давидовац може покрити и спољну и унутрашњу позицију, а за играча који је једанаестио у ротацији, звијек је добро имати такво рјешење. Дејан је на олимпуијади улазио према указаној потреби, улазио би ријетко у игру јер су опциоје нас поз 3-4 одиграле јако добро. Свбоје минуте је наравно коректно одиграо.
Урош Плавшић је имао улогу дванаестог играча у ротацији. У конкуренцији Јокића и Милутинова, није било потребе да нешто улази у игру. Са клупе давао би подстек саиграчима, неко и такву улогу мора одрадити.
Светислав Пешић и стручни тим су одрадили врхунски посао. Добро су припремили игру против свих противника, осим тог четвртфиналног меча прорив Аустралије, али и ту су у другом полувремену нашли игру. Ктоз игру тима, чврсту и ангажпвану одбрану, мало (или више) грешака, игру у пољу, агресију у скоку се види рукопис стручног тима. А све то бјеше на високом нивоу, Наши су добро контролисали скок, пуно израђених акција, пуно и асистенција, добри проценти шута, ангажовани у одбрани, мало изгуибљених (само 13,3 по мечу, то је изврсно) и доста освојених лопти. Наши су одиграли читав турнир јако концентрисани, колико су добро контролисали игру казује да су у мечу са Американцијама имали сао 7 изгубљених лопти, а у мечу са Њемцима само 9. То се у историји српске кошарке да у два најважнија меча тим има мање од 10 изгубљених лопти никад није десило и то говори колико бјеше добра припрема мечева.
Морам поменути у нашем стручном тиму оне задужене за скаутирањр противника, Ненада Јаковљевића и Огњена Стојаковића. Урадили су изврстан скаутинг свих противника.
Оно што је много важније од саме игре коју је Никола пружио, а одиграо је одличан турнир, јесте приступ. Такав приступ немамо код других играча јаче ен-би-еј репутације, код многих је присутна тежња да имају важну улогу (то је посебно присутно било у селекцији Канаде гдје се истина Дорт и Брукс јесу подредили колективу, но Мареју је тешко пало што је у сјени Шаи Гилцес Александра и Берета, био је склон нерационалним одлукама), тежња самоистицању. Никола се потпуно подредио тиму, радио све у корист екипе, ако би саиграче ишло по 5-6 минута не би погледао кош, играо је рационално, нити у једном моменту није тежио на било који начин самоистицању, и што је најважније, одиграо је максимално ангажовано у оба правца, концентрисано (наравно када игра готово 38 минута и када пулс скочи на 150+ а то они који кошарку нису играли не разумију, у неком моменту мора понестати даха, тешко је задржати мирноћу код шута), са пуно емоција. жара, са великом страшћу, бјеше видљиво колико му бјеше стало да тим побјеђује.
И такав Никола нам треба у будућим акцијама националне селекције.