Prvo želim da pohvalim malog Nikolu koji je već sada Veliki Čovek
.
Da li vam se čini da su djeca u manjim sredinama više empatična od djece koja rastu u velikim gradovima?
Da. Žive u sredinama u nekom mirnijem tempu života.
I u gradu ima empatične dece, ali ta deca su malobrojna. Sinoć sam pošla da bacim smeće i prišao je dečak od desetak godina i pitao da li treba pomoć. On je odneo smeće u kontejner. To dete će postati dobar čovek.
Sa druge strane, u gradovima mogu da se sretnu i deca-budući huligani.
Mislim da vršnjačkog nasilja nema u manjim sredinama, ili su ona retka.
Kako doživljava i kako se nosi s nepravdom i raslojavanjem društva koje zasigurno vidi oko sebe?
Mislim da mu je teško. Video je da njegova majka daje novac za bolesnu decu i on se odlučio na taj korak.
Za razliku od ranijih generacija, današnja deca su pametnija ( takav utisak stičem ). Vide u kakvom društvu žive.
Mislim da sam već pisala o jednom dečaku iz mog naselja..nije loše da ponovim..
Dečak ( šest, sedam godina ) išao je sa mamom kod druga ili drugarice na rođendan. Mama je rekla da prvo idu u prodavnicu da kupe čokoladu za dete koje slavi rođendan. Dodala je da će i njemu da kupi čokoladu.
" Nemoj mama da mi kupuješ čokoladu! Već smo dosta novca potrošili na poklon. Tamo će biti torte, ne treba mi čokolada".
Nisam mogla da trčim za tom majkom i dečakom, inače bih išla da mu kupim dve čokolade...
****
Razmišljam o empatiji kod dece. Empatija može i uglavnom je važan deo u vaspitanju dece.
Zašto deca postaju nasilna? Da li je to samo problem u porodici, ili zavisi od okruženja u kojem rastu ta deca ( mislim na celo društvo ) ?
Sa druge strane, zašto su neka deca empatična, kao ovaj mali Nikola?
Da li ponašanje u detinjstvu može da odredi kakav će neko postati čovek kad odraste?
