...da sam folirant u svakom smislu...to traje oduvek...nasledje sta god ali drzim se pravo i puno vrckam dok hodam, to ljude nervira ( a tek decu), imam blago promukao glas, to ljudima smeta (jedna koleginica mi je nakon dve godine druzenja kazala da je mislila da ga foliram, za ime boga), da sam dobijala ocene tek onako bez da sam se pomucila, da sam se nasmejala kada "treba" i kome "treba", da se nesto mnogo siroko smejem kada se javljam na ulici "ko zna sta mislim", da se nikada nisam pomucila za nesto, da sam razmazena, da mi je sve palo sa neba bukvalno, da sam srecna sto imam stariju (promucurnu) sestru pa uvek idem precicom, ima toga milion, manje vise da sam razmazeni kreten koji bi se sapleo o prvi kamen da njim ne upravljaju...valjda zato sto se ne zalim, otkud znam ali mislim da ljudskom rodu nisam bas simpaticna, od kada sam prestala da marim prestala sam da ubedjujem ljude kako ne vrckam namerno, promukla sam jer sam alergicna na nikotin, ucila sam cele noci majke mi, dobila sam posao jer sam znala to i to, pa nasmejem se svima a ne samo njemu (ne svidja mi on majke mi), ucila sam za ispit vise od vas zato sam i prosla bolje, da sestra mi je dala savet pa sta, sestra mi je u persun...e kada sam pocela da odgovaram sa "aha, aha...ma jeste" u fazonu sve sto kazu jeste tako, sve sto mislis jeste tako pocela sam da uvidjam da me manje smaraju sa ne smej se, ne vrckaj, ne izazi sa njim i ostalim demoralisucim komenatrima...i shvatila narodu se nikada ne moze udovoljiti ma sta uradila i ma kakva bila, isuvise je heterogen...
?
?
...
