Nije do sistema, do nas je

[Sensei]

U Tokiju, bezbednost nije samo pravilo – to je deo kulture. Čak se i deca od samo šest godina često viđaju kakošetaju sama, vođena duboko ukorenjenim društvenim sistemom uzajamnog poštovanja, odgovornosti zajednice i infrastrukture koja funkcioniše.

Komšiluci sarađuju kako bi čuvali decu. Škole rano uče samostalnosti. Javni prevoz je čist, tačan i bezbedan. Nije stvar samo u roditeljstvu – radi se o urbanom dizajnu, kulturnom poverenju i kolektivnom naporu.

Funkcionalno društvo se ne plaši svojih ulica – ono neguje samopouzdanje u njima.

 

[Sensei]

Da li možete da verujete da je ovako nekada bilo i kod nas?

 

[Sensei]

https://www.facebook.com/reel/724242430456243

 

[Metronomy]

I kod nas je tako, osim u delovima grada gde žive "došljaci" sa zapada i oni koje je zapad vaspitavao....onaj nepismeni anglosaksonski deo srpskog naroda....

 

[Redmond]

Ne mogu da verujem zato što nije bilo. Tokio i uopšte čitav Japan su druga dimenzija po pitanju čistoće i bezbednosti i poverenja u ljude.
Kad navikneš na takav mentalitet nakon nekog vremena provedenog tamo i recimo otputuješ natrag u Srbiju ili koju god banana republiku, ti prosto spustiš gard prema ljudima i lakše je nekom da te preyebe.

 

[Sensei]

 

[Redmond]

mada kad razmislim Srbija je i dalje relativno bezbedna država kad je uporediš sa pojedinim zapadnim

 

[Sensei]

mada kad razmislim Srbija je i dalje relativno bezbedna država kad je uporediš sa pojedinim zapadnim

Ali se ubrzano kvari. Sećam se kad smo se smejali kako ameri ne smeju da puste dete da se igra ispred sopstvene kuće a sada je mečka zaigrala i ispred naših vrata

 

[jolemisa]

Da li možete da verujete da je ovako nekada bilo i kod nas?

Verujem.

 

[Alter_Ego_]

U Tokiju, bezbednost nije samo pravilo – to je deo kulture. Čak se i deca od samo šest godina često viđaju kakošetaju sama, vođena duboko ukorenjenim društvenim sistemom uzajamnog poštovanja, odgovornosti zajednice i infrastrukture koja funkcioniše.

Управо си у првој реченици демантовао свој наслов.

 

[Frederick_]

Da li možete da verujete da je ovako nekada bilo i kod nas?

Bilo kod nas jer su gradovi bili projektovani za život čoveka.

A onda smo se namnožili, urbanizam se stavio u službu množenja kapitala a ne u službu kreiranja udobnog života čoveka.
I rezultat su gradovi gde ne možeš da prošetaš ko čovek.

Tek kada sam prvi put dosao u Srbiju sa bebom (u kolicima), shvatio sam koliko je iebeno teško (a na mnogim mestima i nemoguće) kretanje kolicima (deca i invalidi).
Tu se najbolje vidi koliko je urbanizam omanuo.

Pohlepa pojedinaca na vlasti, korupcija, nepostojanje morala, a najviše ćutanje i neutralnost velike većine.

 

[Alter_Ego_]

Ево још пар примера да је до система, а не до људи.

Луди Радуле је, раније, често причао о томе како наши људи кад оду у иностранство (Немачка, Аустрија, Словенија, Шведска итд...), одједном промене своје лоше навике које су овде укорењене. Тамо су, увек, узорни грађани. Папирић баце у канту, рециклирају, не касне на посао, вредни су на послу, покупе кучеће гомно и све остало. Дакле, дођу у други систем, и одмах се прилагоде добром систему.

Пример који ми је недавно пао на памет, па га помињао овде. У популарној култури Димитрије Пантић је оличење поштеног човека. Међутим, и такав, препоштени Димитрије Пантић је из свог предузећа крао пола ролне тоалет папира. Систем је био такав да су сви мажњавали из предузећа. Неко милионе, неко алат, неко сијалице, неко сапун, а Пантић тоалет папир. Систем је и од најпоштенијег Мите Пантића направио лопова. Али он је толико поштен, да је крао само најјефтинију, а прилично нужну ствар.

Сећам се приче неког познаника који је неким послом боравио у Турској, са групом Европљана. И причао је како се Швеђанин одушевљавао хаосом у саобраћају где не мораш да прелазиш преко пешачког на зелено за пешаке, већ стихијски, па је као очарано дете почео да прелази ван пешачког улицу, по први пут у животу, јер му је систем саобраћаја у Турској то дозвољавао.

Дакле, није до људи, до ситема је.

А то што неки мигранти долазе у западне земље и не промене животне навике, то је зато што они не улазе у нови систем, већ свој стари систем доносе у те западне земље. Опет, до система је.

 

[Umri_muski]

Da li možete da verujete da je ovako nekada bilo i kod nas?

Ne do 7 godina..., do 7 je bilo samo oko svoje ulice....

 

[Umri_muski]

Ali mislim da ovakve teme nisu za Srbe danas, Srbi su malo pritupi, tako da nece dobro razumeti u cemu je caka...

Jedno je kad ti placas obezbedjenje kroz DB i policiju na nivou cele drzave, a drugo je kad tu stedis pa moras da imasnocne cuvare, i svako pa i obicna gvozdjaramora da ima svog nocnog cuvara ...
A i dozvoljena kradja od 12000.
Jedno je sitem zajednickog vaspitanja, to nema veze sa parama, nego je dogovor , pionirski sistem, takodje , samo to je vec sistem, a drugo je individualno cuvanje dece , kakvo je sad....

Desavali su se nesavesni vozaci i tada, to je do naroda, znaci desavalo se da vozac vozi kao zaebant , pa kosi na pesackom prelazu.
Zasto , pa zaleteo se, pa ako je zaustavio onaj u levoj traci , on zaobidje tog i pokosi pesaka koji zavrsava prelazenje , u desnoj bulevarskoj traci...

Samo se znalo da se upornim kaznjavanjem seoskog mentaliteta, ono ma boli me tuki , moze mi se, to moze drzati na nekom kontrolisanom nivou , ali je uvek bujao pritisak na tim tackama, da se dozvoli narodu da pokaze svoju genijalnost i nevaspitanje....
I onda kad je vec bilo spremno da se predje na novi nacin , desilo se raspad SFRJ i onda je prva klica gradjanskog drustva otisla u pm , pionirski pokret je otisao u pm, i provalili su svi u svojim genima zelju da se krade i da se bahati , i eto svako je nasao ono sto mu je najvise nedostajalo , slovecni ekologiju , hrvati genocid, bosanci svako da ima po jedan rudnik i svuda pomalo korupcije, Srbi da uzivaju u lopovluku i inatu, crnogorci u puskaranjima i ko jeveci coek u nasilju...

 

[Sensei]

Ево још пар примера да је до система, а не до људи.

Луди Радуле је, раније, често причао о томе како наши људи кад оду у иностранство (Немачка, Аустрија, Словенија, Шведска итд...), одједном промене своје лоше навике које су овде укорењене. Тамо су, увек, узорни грађани. Папирић баце у канту, рециклирају, не касне на посао, вредни су на послу, покупе кучеће гомно и све остало. Дакле, дођу у други систем, и одмах се прилагоде добром систему.

Пример који ми је недавно пао на памет, па га помињао овде. У популарној култури Димитрије Пантић је оличење поштеног човека. Међутим, и такав, препоштени Димитрије Пантић је из свог предузећа крао пола ролне тоалет папира. Систем је био такав да су сви мажњавали из предузећа. Неко милионе, неко алат, неко сијалице, неко сапун, а Пантић тоалет папир. Систем је и од најпоштенијег Мите Пантића направио лопова. Али он је толико поштен, да је крао само најјефтинију, а прилично нужну ствар.

Сећам се приче неког познаника који је неким послом боравио у Турској, са групом Европљана. И причао је како се Швеђанин одушевљавао хаосом у саобраћају где не мораш да прелазиш преко пешачког на зелено за пешаке, већ стихијски, па је као очарано дете почео да прелази ван пешачког улицу, по први пут у животу, јер му је систем саобраћаја у Турској то дозвољавао.

Дакле, није до људи, до ситема је.

А то што неки мигранти долазе у западне земље и не промене животне навике, то је зато што они не улазе у нови систем, већ свој стари систем доносе у те западне земље. Опет, до система је.

hm

 

[PogledSProzora]

U Tokiju, bezbednost nije samo pravilo – to je deo kulture. Čak se i deca od samo šest godina često viđaju kakošetaju sama, vođena duboko ukorenjenim društvenim sistemom uzajamnog poštovanja, odgovornosti zajednice i infrastrukture koja funkcioniše.

Komšiluci sarađuju kako bi čuvali decu. Škole rano uče samostalnosti. Javni prevoz je čist, tačan i bezbedan. Nije stvar samo u roditeljstvu – radi se o urbanom dizajnu, kulturnom poverenju i kolektivnom naporu.

Funkcionalno društvo se ne plaši svojih ulica – ono neguje samopouzdanje u njima.

Pogledajte prilog 1767032

„Do nas je“, kažu… pa i jeste. Do manira. Jer kad narod ima manire, ima i kulturu. Kad ima kulturu, ima i red. A kad ima red, ni deca se ne plaše da idu sama ulicom…
Nekada je i kod nas bilo tako, moja keva išla sama do pijace sa šest godina, znalo se ko koga pozdravlja, kome se ustaje u autobusu, i da dete nije ničija meta, jer bi ceo kraj skočio da ga zaštiti. A danas? Danas odrasli ne znaju šta znači „izvolite“, deca ne znaju šta znači „hvala“, stariji se ponašaju kao razmaženi klinci, a klinci kao da nemaju roditelje. Svi sve znaju, niko nikoga ne sluša. Vidite Ameriku, tamo su kao u nekom stalnom kaubojskom filmu. Nemaš ni kulturu, ni sramotu, ni bonton. Žene ko kaubojke, sve jure nekakvu „slobodu“, svi sa svima, pa se posle čude što nema stabilnosti. Muškarci isto. Nije više važno ni ko je ko, samo da je „svoje ja“ u centru, i da niko ne sme da ti kaže da grešiš.
A Japan? Tamo još uvek postoje maniri. Dete stane na pešačkom, i svi stanu. Ne zato što policija to nadzire, nego zato što su ih tako učili. Jer se zna šta je red, šta je poštovanje, i kako zajednica funkcioniše. Kod nas više niko ne zna ni šta je zajednica. Kod nas komšija postane neprijatelj ako mu auto dotakne ivičnjak.
Kod nas su maniri postali relikvija.
I zato deca više ne idu sama ulicom. Ne zato što su slabija, nego zato što mi više nismo dostojni njihovog poverenja.

 

[38imak]

Srbi i Japanci k'o dupe i oko.

 

[38imak]

Srbi treba da zahvaljuju Bogu, ko veruje u Boga, sto je Srbija blizu razvijenih evropskih drzava.

Da smo daleko kao Singaput, mi bi umesto Singapura napravili Ruandu.

Sve sto je ovde dobro, dobro je zbog Evrope.