Nihilizam

[fisherman1]

Ti si stvarno Velikonihilista...Oš da svi letimo u naninu...

 

[Nez]

Ti si stvarno Velikonihilista...Oš da svi letimo u naninu...

Pa reci.

 

[hakim bej]

 

[Mystic+]

Hakime,

Dok si sa mamom

Ja ću da čuvam decu
(računaj pomoć prijatelja)

 

[fisherman1]

Pa reci.

King size buksna...Kaptane u pako će nas skleptati...

 

[Nez]

King size buksna...Kaptane u pako će nas skleptati...

Koji bi andrak i tražili u raju kad tamo i da ga ima ne bi bio niko koga poznajemo.

 

[Frank Lampard]

Izvinjavam se ako te moj stav uvredio ili iznervirao.

Vidi burazere, ni malo me nije iznerviralo. Ti mislis ako se ja sporim sa tobom,mora da sam iznerviran. Cemu ce ti ovakvi sistemi odbrane.Jednostavno,samo zelim ukazat da u takvom nacinu razmisljanja (svoditi jedan filoz.pravac na jednu rijec(cak da si dao pravu rijec za sinonim pa ajd,al ovako sveo si naj jednu, a jos netacnu..pa na to morsa da se skrene paznja,krupna gresk je uopste svoditi sve na jednu rijec,al ako se to desi,onda treba biti maksimalno precizan i upoznat sa situacijom )niko nece dogurat daleko.

Ne nalazim za shodno da ti trebam objašnjavati zbog čega sam doneo takav zaključak i zato prihvatam tvoju kritiku

ja bih ipak volio da objasnis,da bi svima bilo jasno

dok god je u zoni kulturne i vaspitane korespodencije.

podrazxumijeva se,

Pitanje vezano za moju profesiju smatram nepotrebnom indiskrecijom jer na forumu i jesmo da bi pisali zaštićeni nikovima.

ja smatram da nije nepotebno jer, ako si psiholog, a psiholog trteba znati i filozofije malo(ili malo vise) a da ne pricamo kako psiholog treba poznavati osobine ljudske. Tj da bi sveo filoz.pravac, morao bi znati , ako zelis objektivno da ocijenis recimo nihilizam,e trebao bi da si procitao vecinu djela filoz.nihilizma pa da sudis.valjda je to naucni pristup dolazenju do istrine. Poz

 

[Dionys]

Dakle razvoj vrlina je tekao ovako:

U herojsko homersko doba stare Grcke, koje je trajalo do ca 10 vijeka postojala je vrlina hrabrosti. Kralj je onaj koji zbog najizrazenije hrabrosti dobija svoje zvanje. Ilijada je puna kraljeva-junaka.
Kasnije ovi kraljevi vise nisu imali dostojno potomstvo, pa se preslo na aristokratiju od 10. do 6. vijeka. U ovom sistemu se isticu ljudi po pravednosti, jer se uzima njihov odnos prema drustvu u cjelini. Nastaju polisi (to je tipicno za aristokratiju: grad-drzava) a nestaju kraljevstva. Cak i kod Spartanaca kraljevi imaju uglavnom samo vojnicku duznost. Mislim da je pojam tragedije usko vezan za propast kraljeva... Znacu kasnije vise.

Od 6-2 vijeka nastaje demokratija u kojoj je, kao sto vidimo kod Platona ali i kod svih drugih starogrckih filozofa, komicara, govornika, istoricara ... nepravda ono sto je kod najveceg broja ljudi najrasirenije. Primjera je bezbroj. Ono sto u takvom stanju najvise treba je mudrost, i zbog toga je doba demokratije ujedno i doba nastanka filozofa. Prije toga ih nije bilo.

Zbog toga samo ljudi sa problemima mogu da budu filozofi, a ne oni ljudi koji su sami po sebi problem.

Demokratija je nihilisticki sistem u kojem je samo nekoliko vrlih ljudi - mudraca.
Ima sigurno i onih koji u sebi nose atavizme poput hrabrosti i pravednosti, ali vecina ljudi je kukavno, nepravedno i neposteno, podlo, lukavo i glupo.

 

[unit]

Bravo, filozofcino ili jos bolje politicaru, sasvim u skladu filozofskih preteca retorickom akrobatikom i muljanjem, a zloupotrebom neznanja, nezainteresovanosti i zaboravnosti prikazujes istinu po svom nahodjenju.
Tema i jeste vrlo aktuelna, ali izvrtanje cinjenica vise sluzi politici nego raspravi sa ciljem razumevanja, prihvatanja i prevazilazenja trenutka, tako da moram da ti se suprotstavim.

Tacno je da je sadasnji covek u klizavom trenutku saznanja i moralnom kolapsu i da su mu potrebni oslonci, medjutim nije tacno da su ti oslonci nestali nestajanjem elite, ili nepostovanjem elita, vec naprotiv, oslonci su nestali ne prihvatanjem elita po rodjenju, elita po kljucu i elite po materijalnoj vrednosti koje su duboko skliznule u mulj i sa sobom pokusavaju da povuku ceo narod ne bi li nekako isplivali.
Slicnim retorickim izvrtanjima izazivani su ratovi, krstaski zbog verskih elita, revolucije zbog intelektualnih elita, a eto i najveci ratovi su zbog materijalnih elita koje su u tim trenucima tonule. Moj Nerone...

Svima je jasno da je covek taj koji gaji lepotu i stvaralastvo za kojima elite zude, pa ih prisvajaju i kupuju, otimaju ili unistavaju.

Filozofija sama po sebi je nacin mentalnog rata mudrih protiv hrabrih, a bez obzira na veliki doprinos religije socijalnom i duhovnom napretku ljudi ona je sada samo sluga vlastodrzaca.

U nekom drugom obliku, stvorenom u buducnosti, od strane pristojnih i humanih ljudi filozofija u jedinstvu sa duhovnoscu moze da nastavi stvaranje boljih ljudi. Nihilizam u sadasnjem vremenu je samo izazov ljudskoj vrlini, a od vasih elita covecanstvo nista dobro ne moze da ocekuje.

 

[Nez]

Vidi burazere, ni malo me nije iznerviralo. Ti mislis ako se ja sporim sa tobom,mora da sam iznerviran. Cemu ce ti ovakvi sistemi odbrane.Jednostavno,samo zelim ukazat da u takvom nacinu razmisljanja (svoditi jedan filoz.pravac na jednu rijec(cak da si dao pravu rijec za sinonim pa ajd,al ovako sveo si naj jednu, a jos netacnu..pa na to morsa da se skrene paznja,krupna gresk je uopste svoditi sve na jednu rijec,al ako se to desi,onda treba biti maksimalno precizan i upoznat sa situacijom )niko nece dogurat daleko.

ja bih ipak volio da objasnis,da bi svima bilo jasno

podrazxumijeva se,

ja smatram da nije nepotebno jer, ako si psiholog, a psiholog trteba znati i filozofije malo(ili malo vise) a da ne pricamo kako psiholog treba poznavati osobine ljudske. Tj da bi sveo filoz.pravac, morao bi znati , ako zelis objektivno da ocijenis recimo nihilizam,e trebao bi da si procitao vecinu djela filoz.nihilizma pa da sudis.valjda je to naucni pristup dolazenju do istrine. Poz

Vidi, pa mi nismo nikakvi "burazeri" niti to možemo biti. Ne možeš se sporiti sa mnom ako ti ja to ne dozvoljavam. Žalostan je tvoj pokušaj da me običnim začikavanjem pokušaš navući da napravim ono šta bi ti želeo. Nikada ne nasedam na takve stvari i obično se smejem pokušajima da se od mene dobije ili izvuče nekakva informacija ili objašnjenje nečega što sam rekao, napisao ili pak iz mog privatnog života. Verziran sam da saopštim samo ono što želim koliko god se vrteli u krug tokom razgovora (korespodencije). Opet ne bih hteo da budem neprijatan ali neko ko plebira da razlaže nečije postove na rečenice koje vadi iz konteksta mora da poradi na gramatici i tipo greškama.

Dakle zaključak:

Doviđenja

 

[­marlon­]

vodi ih kuci

 

[Dionys]

Aristokratija: Vladavina najboljih, obavezani na opstu dobrobit
Timokratija: Vladavina posjednika, samo ograniceno obavezani na opstu dobrobit (npr. kroz trosak za opremanje vojske)
Oligarhija: Vladavina manjine, okrenuta vlastitoj koristi.

U timokratiji je takmicenje jako izrazeno, teznja ka casti stoji vise nego ka pravednosti. Stalno nadmetanje medju plemstvom radi postizanja veceg uticaja, imalo je za posledicu, da je medju vladarima cesto bila posijana nesloga, zbog cega je Platon u svojoj Drzavi timokratiju oznacio kao prvu od izopacenih oblika aristokratije.

U svakom slucaju u jednoj stvari se Pitagora ukrstao sa upravo tadasnjim osjecanjem, tako sto je upozoravao "izbjegavajte castoljublje i slavoljublje, koji najvise zavisti izazivaju, i da se izbjegava kretanje medju mnostvom" sto je znacilo koliko i "sklanjajte Agon, koji ce inace da zavlada citavim zivotom".

Prema Pitagori sad konkretni Polis, kako se izgradio na sirem grckom prostoru! Posto se cio dodatak, naime uzi krug ucenika, morao sam od sebe razlikovati od ostatka stanovnistva doticnih gradova kroz onaj, prema kolonijalnom zivotu, deklarisani asketski nacin zivota (otprilike kao Savanarolin dodatak od preostalih Florentinaca), nisu mogli drukcije nego da budu zavidni. Uzmimo uz to, u simbolima govoreci nacin Pitagorejaca i sjetimo se prirodnog kontrasta duhovnih silnika prema velikoj gomili, pa makar ta gomila obuhvatala i samo hiljadu najbogatijih, onda shvatamo mrznju neupucenih, koji je uzrokovao pad sekte u Krotonu i Metapontu. Ali je Pitagorejstvo zivjelo dalje. U 4. vijeku je jos jedno oglasavanje istog napad Damona i Fintije na mladjeg Dionisa.

 

[Dionys]

Pod Kleonom pocinje u Atini tiranija vecine protiv manjine, jedna tiranija, koja tiraniju pojedinca utoliko nadmasuje u nepodnosljivosti, sto su pozude vecine nezasitljivije.

Kod Plutarha (Nikija) moze se procitati u kakvom su se opsadnom stanju bogati kao Nikija osjecali cijelog svog zivota. Krajnja povucenost nije ga stitila od opste nametljivosti; stavise kod njega stalno ulaze i izlaze tragaci i primaoci, i on daje onima koji mogu da mu naude ne manje nego onima koji su zasluzili dobrocinstvo, zbog cega je bio izrugivan od strane komicara zbog svog straha od Sikofanata.
Kad se o njemu kaze, da je vidio kako Narod ponekad zna da koristi iskustvo i talenat od dara za govornistvo, ali jednu znacajnu snagu sumnjici, a ponos i ugled jedne takve ponizuje, onda se podsjecamo na to, da je Atina svoju sasvim veliku snagu uopste potrosila vec u 5 vijeku. Fidija je umro u tamnici, Perikle naravno od kuge, ali ipak od tuge, Nikija sam je radije propao na Siciliji nego u Atini. Kad je onda Alkibijad stajao (411) u Maloj Aziji, moglo se naravno cuti kako jedni drugima govore: "ovaj grad nema vise nijednog muskarca" (Aristofan, Lisistrata, 524).

Inace, ne smije se zaboraviti, da je onomad u cijeloj Grckoj Demokratija kostala brojne "oligarhe" zivota, domovine i porodice, odnosno da je visa klasa svuda propala u ucestalim krizama., tako da uopste nikakvog potomstva, bilo dobro bilo lose, nije bilo. Naravno, htio je kasnije jos ovaj ili onaj da potice od Kericana ili Eupolmida, ali u cjelini nestaju sve stare cuvene porodice u 4. vijeku prije nove ere i zive u vremena Isokrata samo jos u grobovima; od pojedinaca iz doba Demostena malo ko uopste ima neko poznato ili cuveno porijeklo.

Dok je helenska nacija u cjelini materijalno nazadovala, nosio je slom drzave sa sobom nuzno dalje poljuljavanje obicaja.

Kod Epikura (341-270) najzad, koji se sa svojim zahtjevom za prikrivenim zivotom, ne samo povlacio pred drzavom, nego i pred ozloglasenoscu, je preziranje drzave zajedno sa preziranjem ljudi, mozda iz zabrinutoscu zbog zlobe ljudi i njihove slabe naklonjenosti i sposobnosti, da druge (i naime izvanredne) ucine srecnima ili cak samo i da trpe njihovu srecu. Hvalio je ono sto je ustalo stacionarno iz starih vremena.
I jednog drugog ideala se zasitilo, naime agonalnog. U vecini podrucja Grcke niko nije imao volju ni sredstva za to, da nastupi sa agonalnim sjajem na olimpijadama itd., vec samo zbog toga, sto su bogati u previse mjesta podlegli sistematskom progonu i sto se moralo biti srecan ako se samo u domovini moglo udovljiti rezijama horova itd.

I uvijek iznova se kroz anarhiju u grckim umovima budila borba sve dok definitivno smrtno slabljenje u 2. vijeku pne. nije postalo vidljivo.

 

[AristotelSRB]

Dionis übermensch No. 2 posle fridriha

 

[fisherman1]

Svaki mrav tuguje za napuštenim mravinjakom i pčela za košnicom...A vrste,pa i ljudska,dok se pojavi
-ima genetski kod izumiranja...
Lamentiraju kukavice iz kukavičkih ,bezbednosnih razloga...

 

[Dionys]

"»I ako je nesto samo izgledalo nedovoljno ulozeno, odmah bi ga Atinjani kaznili, kao da je ukrao njihovo.« (ovo je vec druga polovina 4. vijeka)
Najukusniji humor kroz osiromasenje jednog slobodnog i srecnog postalog uzdise govor Carmida (Charmides) u Ksenofontovoj Gozbi (IV, 29 f.). Da je za posjednike zivot bio radostan za zivljenje, onda ne bi uopste toliki – kao npr. vecina filozofa – predali se jednoj dobrovoljnoj siromastini." - Jacob Burckhardt

Sjecam se da je Nietzsche govorio da ce u 20. vijeku mozda biti moguci siromasni filozofi.

U svakom slucaju scena podsjeca na onu o Dobrovoljnom prosjaku iz Tako je govorio Zaratustra, a i AristotelSRB je nesto govorio o sreci u bacanju novaca kroz prozor.

Ja, s druge strane, jos kao dijete sam se zakleo da nikad necu biti bogat. To me opet nije spasilo od hrdjavog glasa, posto su mi roditelji bili u inostranstvu.

 

[Frank Lampard]

Vidi, pa mi nismo nikakvi "burazeri" niti to možemo biti. Ne možeš se sporiti sa mnom ako ti ja to ne dozvoljavam. Žalostan je tvoj pokušaj da me običnim začikavanjem pokušaš navući da napravim ono šta bi ti želeo. Nikada ne nasedam na takve stvari i obično se smejem pokušajima da se od mene dobije ili izvuče nekakva informacija ili objašnjenje nečega što sam rekao, napisao ili pak iz mog privatnog života. Verziran sam da saopštim samo ono što želim koliko god se vrteli u krug tokom razgovora (korespodencije). Opet ne bih hteo da budem neprijatan ali neko ko plebira da razlaže nečije postove na rečenice koje vadi iz konteksta mora da poradi na gramatici i tipo greškama.

Dakle zaključak:

Doviđenja

Vidi,posto se osecas proganjanim i da te neko navlaci,to nije moj problem.
Zato imam jedno GENIJALNO resenje,stavi ti mene bratko na ignore listu,ja cu tebe svakako,posto se ne moze komunicirat nikako s tobom,iako sam ti trazio najobicnije objasnjeneje,nwema toga.

 

[Dionys]

Vidi,posto se osecas proganjanim i da te neko navlaci,to nije moj problem.
Zato imam jedno GENIJALNO resenje,stavi ti mene bratko na ignore listu,ja cu tebe svakako,posto se ne moze komunicirat nikako s tobom,iako sam ti trazio najobicnije objasnjeneje,nwema toga.

On inace vjeruje u apsolutnu jednakost ljudi, tako da ko njega ne razumije, zeli mu zlo. Obicno mu moderatorka sklanja sagovornike sa ocinjeg vida, posto mu je ingore lista ispod casti za upotrebu.

 

[Frank Lampard]

On inace vjeruje u apsolutnu jednakost ljudi, tako da ko njega ne razumije, zeli mu zlo. Obicno mu moderatorka sklanja sagovornike sa ocinjeg vida, posto mu je ingore lista ispod casti za upotrebu.

interesantno si zapazio,.Ima takvih ljudi..no necu o tome.
Ljudi ne mogu nikako bit jednaki. Ko ima potrebu da svi budu isti kao sto je sama osoba,taj se ozbiljno vara. MAda tu potrebu mozda ima svako(kad malo bolje razmislim),ali ljepota je u razlicitosti i sirenju vidika

 

[AristotelSRB]

Nemaš ti pojma šta je istina ! Ti možeš samo da nagadjaš. Uostalom biti bodljikav prema malima, čini mi se da je mudrost za ježeve.

 

[bogoboj]

Gledam, a ne mogu da se načudim. Kuda ide ovaj svet? Jedno pričaju a drugo rade. A šta li tek misle, ako uopšte nešto i misle? Pitanje sustiže Pitanje. Gledaju a ne vide da se nalazimo u jedinstvenom svetu. Zašto je to tako? Pojam jedinstva - celine. Vladavina najvećeg broja, cifre JEDAN! Zašto svi pribegavaju jednostranom razmišljanju. A izbegavaju pravilo, zakon analitike. Sve mora da bude celo. Pa i rezultat bilo čega. Da bi zadovoljili osnovno pravilo, a to je da ako tuka uđe mora nekud i da izađe i da rezultat bude nula, odnosno ceo broj. Ako postoje uglovi : oštri, pravi, puni, tupi. Zašto svi ne dovršavaju misao i kažu do kraja ono što misle. Ako se spominje oštar ugao, šta ćemo sa ostatkom do 360 stepeni? Tupim uglom? Kompatibilno je, zar ne?
Pa kad upitam ljude, koji misle : Dali postoji NIŠTA?, nikako da dođu sebi od zabezeknutosti. Misle da ja ne znam šta govorim. A stvar je u tome i mora da bude jasna. Postoji i nešto što je nematerijalno. Materijalisti su ophrvali ovaj svet. Nauka se batrga. Nemože nikako da izusti da postojii nešto što je "onostrano"! Što je najinteresantnije barataju sa tim NIŠTA pa ga i čak i materijalizuju. Pitaju jedni druge : "Šta ima?". A odgovor glasi : "Evo ništa!". I dobro se razumeju, sporazumevaju. Malo čudno, zar ne?. Ali kako? I razume se da rezultat mora da bude naopak.
ZNA LI KO DA LI POSTOJI I ŠTA JE TO "NIŠTA"? Bio bi mu zahvalan na odgovoru. Bogoboj

 

[fisherman1]

On inace vjeruje u apsolutnu jednakost ljudi, tako da ko njega ne razumije, zeli mu zlo. Obicno mu moderatorka sklanja sagovornike sa ocinjeg vida, posto mu je ingore lista ispod casti za upotrebu.

Takvi gubitnici kao mi brišemo prašinu s tatamija takvim junačinama...
A i na retoričkom planu-što da ne...Jer takvu opoziciju hriščanstvu je izmizlilo baš
hriščanstvo (Ime ruže!) s junačkim motivima dostizanja božanstva,a Opus dei sledi
baš te vaše militantne ideje zakretenjivanja ljudskosti...
Najšira demokratičnost koja se graniči s anarhizmom,a kojoj levici malo koji intelektualac ne pripada,
po logici promišljanja,obezbeđuje šanse za sve gene čoveka da se mogu pojaviti u rodoslovu naših
potomaka...Naša krv nije plava-jarko je crvene boje i nije nas briga za rase-dobra je i ta kineska rasa
-kad se dobro izmešamo-bićemo i najbolji...

 

[ristob]

Bravo, filozofcino ili jos bolje politicaru, sasvim u skladu filozofskih preteca retorickom akrobatikom i muljanjem, a zloupotrebom neznanja, nezainteresovanosti i zaboravnosti prikazujes istinu po svom nahodjenju.
Tema i jeste vrlo aktuelna, ali izvrtanje cinjenica vise sluzi politici nego raspravi sa ciljem razumevanja, prihvatanja i prevazilazenja trenutka, tako da moram da ti se suprotstavim.

Tacno je da je sadasnji covek u klizavom trenutku saznanja i moralnom kolapsu i da su mu potrebni oslonci, medjutim nije tacno da su ti oslonci nestali nestajanjem elite, ili nepostovanjem elita, vec naprotiv, oslonci su nestali ne prihvatanjem elita po rodjenju, elita po kljucu i elite po materijalnoj vrednosti koje su duboko skliznule u mulj i sa sobom pokusavaju da povuku ceo narod ne bi li nekako isplivali.
Slicnim retorickim izvrtanjima izazivani su ratovi, krstaski zbog verskih elita, revolucije zbog intelektualnih elita, a eto i najveci ratovi su zbog materijalnih elita koje su u tim trenucima tonule. Moj Nerone...

Svima je jasno da je covek taj koji gaji lepotu i stvaralastvo za kojima elite zude, pa ih prisvajaju i kupuju, otimaju ili unistavaju.

Filozofija sama po sebi je nacin mentalnog rata mudrih protiv hrabrih, a bez obzira na veliki doprinos religije socijalnom i duhovnom napretku ljudi ona je sada samo sluga vlastodrzaca.

U nekom drugom obliku, stvorenom u buducnosti, od strane pristojnih i humanih ljudi filozofija u jedinstvu sa duhovnoscu moze da nastavi stvaranje boljih ljudi. Nihilizam u sadasnjem vremenu je samo izazov ljudskoj vrlini, a od vasih elita covecanstvo nista dobro ne moze da ocekuje.

E moj fisheru! Ovo ti je marsovac!!!

 

[Sol Invictus]

Nihilizam je neizbežna posledica bezuspešnog traganja za apsolutnom, transcendentalnom istinom - ista ne postoji. Svet funkcioniše po principu individualnih iracionalnih pojedinosti koje su deo racionalnog sistema, unutar širokog okvira iracionalnosti. Traganje za savršenstvom je jalovo, jedino što nam preostaje je da prihvatimo sebe kao sastavan deo kosmičkog superorganizma iz kog i crpimo ono što nas čini ljudima - život, strast, ljubav.

Zla i nejednakosti su prost simptom arogatne "aristokratije" koja je sebi kroz istoriju davala za pravo da ostatak čovečanstva vuče kao stoku prema svojoj ideji progresa i savršenstva, udaljavajući ih od onog pravog, koje ne zahteva nikakve kompleksne sisteme već prosto prihvatanje sebe kao dela prirode i prirode kao dela nas. Ovo nije doba nihilizma, već doba arogantnih "ibermenša", gladnih moći potrebne za ispunjenje njihovih trulih ideja, i običnim narodom koji pod njihovim jarmom pada u otuđenost, razočarenje i konfuziju - pored svog materijalnog blagostanja, nema sreće, nema ljubavi.

Ne treba nam nikakva elita i aristokratija. Vreme naduvenih grčkih filozofa koji su živeli na grbači legija obespravljenih robova i pričali prazne priče o svojoj veličini i ispravnosti je još odavno trebalo da se zakopa. U svoj svojoj skromnosti i jednostavnosti, Diogen je bio najveličanstveniji grčki filozof.

 

[fisherman1]

Nihilizam je neizbežna posledica bezuspešnog traganja za apsolutnom, transcendentalnom istinom - ista ne postoji. Svet funkcioniše po principu individualnih iracionalnih pojedinosti koje su deo racionalnog sistema, unutar širokog okvira iracionalnosti. Traganje za savršenstvom je jalovo, jedino što nam preostaje je da prihvatimo sebe kao sastavan deo kosmičkog superorganizma iz kog i crpimo ono što nas čini ljudima - život, strast, ljubav.

Zla i nejednakosti su prost simptom arogatne "aristokratije" koja je sebi kroz istoriju davala za pravo da ostatak čovečanstva vuče kao stoku prema svojoj ideji progresa i savršenstva, udaljavajući ih od onog pravog, koje ne zahteva nikakve kompleksne sisteme već prosto prihvatanje sebe kao dela prirode i prirode kao dela nas. Ovo nije doba nihilizma, već doba arogantnih "ibermenša", gladnih moći potrebne za ispunjenje njihovih trulih ideja, i običnim narodom koji pod njihovim jarmom pada u otuđenost, razočarenje i konfuziju - pored svog materijalnog blagostanja, nema sreće, nema ljubavi.

Ne treba nam nikakva elita i aristokratija. Vreme naduvenih grčkih filozofa koji su živeli na grbači legija obespravljenih robova i pričali prazne priče o svojoj veličini i ispravnosti je još odavno trebalo da se zakopa. U svoj svojoj skromnosti i jednostavnosti, Diogen je bio najveličanstveniji grčki filozof.

Komentarišem da neko ne pomisli da je Fišijev klon u pitanju...
Samo bih različito poslednje stavove:Ni kinik ,ni gospodin,več i je dno i drugo...Da bi shvatio ljudsku civilizaciju i sebe kao društveno
biće,čovek valja da se uživi i promisli mnoge "uloge" i čak da se raspita kako žive,šta su im problemi (problemi nisu univerzalni!),šta
ih tišti...Otkud sveštenik najbolje zna kakvo je raspoloženje među meštanima?Da mu nije možda posao da to jasno sagledava?
Kad ga pita prota ili biskup ili ulema "Kakvo je raspoloženje u narodu kod tebe?"-šta da mu odgovori?
Kako gradonačelnik treba da saznaje šta građani misle?On nema crkvu u kojoj mu se ispovedaju...Oni s problemima koji mu dođu su ekstremni
slučajevi-valja mu se mešati s narodom,slušati razgovore-obične...Setiti se takvih razgovora od ranije...
Inače-ostalo u postu sasvim korektno!