Евровизију не пратим годинама. У питању је по мом мишљењу политичко кичерајска манифестација кроз коју глобални господари моделирају или покушавају моделирати њима прихватљивији вриједносни систем гдје ће зарад политичких процеса више афирмисати неке (изопачене) "вриједности"
И то је тако, ту Србија има избор учествовати, из различитих мотива, у тој и таквој манифестацији или не. Ако учествује ваља одредити приоритете, да ли ту манифестацију искористити и промовисати српску културу и изворну духиовност, или пратити глобалне трендове и подилазити тој некој промоцији нових "вриједности", или нешто треће.
Као и то да ли ће код избора српског представника предност дати миљеницима публике или мишљењу људи из те бранше, стручног жирија како то воле рећи. Једина пјесма коју сам послушао од оних које су биле у конкуренцији за српског представника јесте Бресквичина. И то искључиво јер је та пјесма изложена малициозној паљби србофобичног крда, самим тим је и разумљиво добро прихваћена од српских родољуба.
Овај пута су се људи из бранше или тзв струшни жири одлучили за другу пјесму, Рамонду. Да ли је код избора одлучио квалитет, допадљивост или неки политички мотиви, не могу писати јер ни побједничку нумеру ни друге које су биле у конкуренцији нисам поскушао, У сваком склзчају, сви извођачи са пратећим тимовима су уложили велики труд, има ту и много посвећености, љубави према музици, ентузијазма, сви су се својски потрудили да то у та три минута што боље изгледа, да буде оригиналније, прихватљивије публици, и то ваља поштовати.
А и не треба превише озбиљно доживљавати манифестације попут евровизуије, ту је побјеник већ вјероватно познат.
