Nesumnjivo Srbi

[Mrkalj]

Ovaj je pokušao da unese slike i alkohol zato što se preziva Papazoglu?

Ne, nego zato što je Mrkalj rasista.

 

[Persida Kolofon Gemischt]

Ne, nego zato što je Mrkalj rasista.

Ko priznaje, pola mu se prašta, ali svakako — nemoj spamovat'.

 

[Mrkalj]

Ko priznaje, pola mu se prašta, ali svakako — nemoj spamovat'.

I opet laž. I tako u nizu... zove se propaganda.

 

[Persida Kolofon Gemischt]

I opet laž. I tako u nizu... zove se propaganda.

Šta je laž?

 

[Mrkalj]

U kom je kontekstu ambasador Srbije u Kanadi istorijska ličnost? Ili Nenad Čanak?

Ambasador ima šanse da postane, a mislim da su svi Petooktobarski CIA pučisti obezbedili mesto u istoriji.

 

[Mrkalj]

Šta je laž?

Kad si ti u pitanju, bolje je pitanje - šta nije? Laž je ono što sam citirao kad sam rekao da je to što sam citirao laž.

 

[Persida Kolofon Gemischt]

Ambasador ima šanse da postane, a mislim da su svi Petooktobarski CIA pučisti obezbedili mesto u istoriji.

Znači, na temi istorijske ličnosti po tvom tumačenju pripada...svaka savremena ličnost, iz razloga što ima šanse da postane istorijska?

 

[Mrkalj]

Znači, na temi istorijske ličnosti po tvom tumačenju pripada...svaka savremena ličnost, iz razloga što ima šanse da postane istorijska?

Opet laž.

 

[LeoneMontana]

Hvala, ali nije ovaj. Ovog što tražim je iz 19. vijeka

I našao sam ga u pitanju je Letonac

Andrej Pumpur​

Andrej Pumpur (let. Andrejs Pumpurs; Lijeljumprava, 22. septembar 1841 — Riga, 6. jul 1902) bio je letonski oficir i pesnik.[1] Po obrazovanju, bio je geometar.

Život​

Borio se 1876. kao ruski dobrovoljac na tlu Srbije u ratu protiv Turaka u odredu pukovnika Rajevskog koji je nadahnuo Lava Tolstoja za lik Vronskog u romanu Ana Karenjina. U Srbiji je proveo godinu dana i zvanično zatražio da se sa svojim Letoncima u njoj nastani. Skupština Srbije, međutim, nije izašla u susret ovoj želji, uz obrazloženje da „srpska zemlja pripada srpskom narodu i da niko nema pravo da je ustupa bilo kome drugome”. Pumpur je inače autor letonskog epa o nacionalnom junaku Lačplesisu. Deo tog epa napisao je u Srbiji za vreme pomenutog boravka a jedno njegovo pevanje u desetercu, posvetio je Srbima.[2]

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Андреј_Пумпур

 

[Persida Kolofon Gemischt]

Kad si ti u pitanju, bolje je pitanje - šta nije? Laž je ono što sam citirao kad sam rekao da je to što sam citirao laž.

I šta, nikada u životu nisi čuo za onu staru ko priznaje pola mu se prašta? Ili je laž da spamuješ temu ukoliko postavljaš šta radi ambasador Republike Srbije u Kanadi?

I hajde sad budi iskren. Nisi, dakle, imao pojma uopšte gde je Bitolj? Smatrao si da je u Grčkoj?

Opet laž.

Jeste, jeste, sve je laž, samo isključivo u tvojoj mašti...

Sad već postaješ i strašno bezobrazan (opet).

 

[Mrkalj]

Jeste, jeste, sve je laž, samo isključivo u tvojoj mašti...

Sad već postaješ i strašno bezobrazan (opet).

Kako ja mogu da budem "bezobrazan" što svaka tvoja objava sadrži lažne tvrdnje?!?

 

[Persida Kolofon Gemischt]

Kako ja mogu da budem "bezobrazan" što svaka tvoja objava sadrži lažne tvrdnje?!?

Tako što se izmotavaš i ne kažeš koja je tvrdnja lažnja, što će reći ili da si izmislio da je tvrdnja lažna, ili samo želiš čitavu forumašku zajednicu da troluješ uprkos tome što je tačno da sam negde pogrešio.

 

[suave]

Ovaj, šta? Da ne misliš kvalitativno, a ne kvantitativno?

I zar ti nije bila poenta da je Ćirković izvikan tj. da je u to vreme bilo boljih?

Kako kvalitativno? Jačina bilo koje sile se meri numerički, odatle i reč "kvantitativno". Jedino ako prelaziš na našu stranu da istorija i istoričari imaju umetnički dojam koji može "jako" da deluje na nečiji senzibilitet. To je druga tema ali lepo je videti evoluciju.

Nisam se posebno bavio Ćirkovićem i njegovim radom. najviše vremena sam mu posvetio kad smo se svađali oko titule kralja Tvrtka da li "Srbljem" označava narod (Srbe) ili državu (Srbiju) i tu sam bio samo jedan od učesnika, čak sa minimalnim doprinosom. Na drugim mestima sam nailazio na njegove stavove o srednjem veku sa kojima se nisam slagao ali nisam zapamtio o čemu se tačno radilo. No primetio sam da je Ćirković, u nekim krugovima, imao vrlo jak uticaj na oblikovanje mesta srpske istorije u identitetskom i političkom stavu elite o njoj. Bilo bi zanimljivo otvoriti temu o Ćirkoviću kao istoričaru, tj pripadniku istoričarskog establišmenta i njegovoj vezi sa političko-intelektualnim krugovima

Ko bi bio "bolji" istoričar od Ćirkovića za taj period? Nemam pojma. Srpsim srednjim vekom se bavim sporadično, tako da nisam baš kompetentan po tom pitanju. Koliko vidim, postoje specijalizacije pojedinih istoričara za pojedina područja pa sam i ja uglavnom kružio i sporadično uzimao pojedine radove.

Ćirkovićeva snaga na tržištu ideja istorijske umetnosti testira se s vremenom, pogotovo s obzirom na nova otkrića i na politička i ideološka gibanja u Srbiji i zavisiće od onih slabih mesta u njegovim teorijama, nategnutim tumačenjima i neosnovanim hipotezama kojima je bio obilat iako je njegov rad prikazan kao Marijino delo, bezgrešno. On je više predmet obožavanja nego naučnik čije se teze ozbiljno razmatraju

 

[Khal Drogo]

Iskreno, doticnog ne smatram za Srbinom ma kakvo da mu je poreklo,

То нема везе са овом темом. Дотични се изјашњава Србином.

Neobično je vrlo da su forumaši Mrkalj i suave stavili like na ovu objavu, jer će biti da se stvari o kojima govoriš, uključujući i autošovinistički kontekst, odnose u prvom redu između ostalog na njihove doprinose na ovoj temi.

Не би требали у обраћању један другом или реплици да се бавимо другим форумашима.
Осим наравно у случају када желимо да укажемо на неке провокаторе који су на крсти само како би троловали и кроз србомржњом обојене постове (а баш ти им се не ријетко "напеналиш" и свјесно или не, кроз бесмислено разглабање, "помажеш" у тој работи) покушали испрпвоцирати реакцију других форумаша. Двојица форумаша које си поменуо никако нису у тој причи.

Izvini, ali ovo je prilično krivo tumačenje. Pa pogledaj i sam tu temu o Andrićevoj nacionalnoj pripadnosti.

Није спорно да је на теми о Андрићевој народности све то "скенирано и детектовано" у пету децималу. Али који клинац си онда у другој објави послије Вајферта (а имаш плејаду српских историјских личности који долазе са простора другог говорног подручја,који заиста јесу страног поријекла, и гдје си могао наставити низ,у том случају тема би отишла у другом правцу) поменуо баш Андрића? Да ли зато како би испровоцирао реакцију других фпрумаша која је неизбјежна када се Андрић помене и како би у каснијој објави "дубокоумно" провукао како се посрбио ?

Od apsolutno svih etnija, to se najviše od svih može reći, nesumnjivo, za Cincare. Osim što svakako nemaju svoje nacionalne države, s punim pravom bi se moglo kazati da je, imajući u vidu koliko su integrisani u srpsko društvo i kakav su doprinos dali, Srbija jedna od najboljih kandidata za matičnu cincarsku državu.

Врло добро. Па зашто си онда у српске историјске личности "страног поријекла" сврстао српског књижевника Бранислава Нушића?

 

[Khal Drogo]

Поновићу, ова тема је могла бити добра да се ограничила на српске историјске личности који долазе са простора другог говорног подручја, који заиста јесу страног поријекла. а има их колико ти душа жели.
Но како се тема све више преусмјерила на личности које долазе са простора српског говорног подручја, које су одрасле у Србији или међу Србљем, које осим српског често и нису говориле другим језиком, свакако не тим чије поријекло (наводно) вуку преко једног од предака, које припадају српској културној сфери, то ће се неизбјежно претворити у "преиспитивање крвних зрнаца и (не)чистоћу поријекла". Знам и да нација умова обликованих ријалити садржајима воли овакве теме, воли распредати о крвим зрнцима и (не)чистоћи поријекла, но такво разглабање је недостојно птф историја.
Више на овој теми нећу обављивати постове.

 

[Mrkalj]

Tako što se izmotavaš i ne kažeš koja je tvrdnja lažnja, što će reći ili da si izmislio da je tvrdnja lažna, ili samo želiš čitavu forumašku zajednicu da troluješ uprkos tome što je tačno da sam negde pogrešio.

Gledaj, ja kad sam napisao da je Fanula iz Egejske Makedonije, to je zbog podatka da joj je porodica iz Egejske Makedonije. Da li je podatak tačan nisam proveravao, jer sumnjam da je toliko bitno.

U svakom slučaju, tvoja tvrdnja da je Fanula rođena u kraljevini Srbiji je neistinita jer je rođena 1917. u Bitolju koji je bio pod Bugarskom. Dakle, više je istinita tvrdnja da ti ne znaš gde je Bitolj, je li tako?

 

[Mrkalj]

Kad smo već pisali o Georgiju Ostrogorskom i Fanuli Papazoglu, hajde da kažemo i koju reč o njihovoj kćerki:

TATJANA OSTROGORSKI (1950-2005):

Tatjana Ostrogorski was born in Belgrade, in a family of distinguished intellectuals. Both of her parents were historians, university professors and members of the Serbian Academy of Sciences and Arts. Her mother Fanula Papazoglu came from a Greek family from Bitolj, in Macedonia. Her father Georgije Ostrogorski, a famous byzantologist and author of the book History of the Byzantine State, was born in St. Petersburg. He was one of the most prominent Russian intellectuals who found a home in Serbia after the Russian Revolution. Tatjana was married to the logician Kosta Doˇsen, also a member of the Mathematical Institute. Their daughter Ana is now 14 years old. Tatjana is also survived by a brother and a sister. Tatjana went to primary and secondary school of a classical orientation (with ancient Greek and Latin and not much mathematics). From her father, Tatjana learned Russian as her first language. Her mother and her grandmother taught her modern Greek. She was also fluent in French and English, and of course Serbian. In 1973, she graduated from the University of Belgrade at the Departmentof Mathematics. She obtained her Master’s degree in 1978 with a thesis entitled Saturation Problems in the Theory of Approximation of Real Functions. Tatjana spent the academic year 1980/81 in Moscow at Moscow State University, where she worked under the supervision of Sergei Borisovich Stechkin. In 1987, she obtained her doctoral degree, with the thesis Lp Inequalities with Weights on Cones in Rn and Hp Spaces on Half-Planes in Rn. For both theses her advisor was Slobodan Aljanˇci´c. After graduating in 1973, Tatjana took up a position in Belgrade at the Mathematical Institute, where she remained until the beginning of her long illness in 2003. At the beginning of her career she also had teaching assistantships in differential geometry at the Department of Mathematics and in analysis at the Faculty of Mechanical Engineering of the University of Belgrade. In the academic year 1988/89, she taught a graduate course on Lie groups at the Faculty of Mathematics in Belgrade. From 1994 until 1998 Tatjana was a visiting professor at the University of Montpellier III, in France. In 1982, Tatjana was appointed as Secretary (in effect, Managing Editor) of Publications de l’Institut Math´ematique. This appointment was based on exceptional qualities she had for this position: a patient and hard worker, with an excellent mathematical and general education, reliable, and an extremely decent and kind person. She and Dragan Blagojevi´c, who was appointed at the same time as Technical Editor of the journal, made a very good team for many years. Due to their efforts, the level and the appearance of the journal improved significantly. Tatjana was the Editor of the special issue of Publications de l’Institut Math´ematique, published in 2002, celebrating the centenary of Jovan Karamata’s birth. She was also a member of the Editorial Board for the publication of the works of Karamata, planned for 2002 (but still unpublished). Tatjana’s research was in mathematical analysis. Her first papers dealt with Fourier analysis and approximation theory, while later ones are in regular variation, harmonic analysis and Lie groups....

http://elib.mi.sanu.ac.rs/files/journals/publ/100/n094p002.pdf

Je li ovo tema o istoričarima ili istorijskim ličnostima? Daj se dogovori sa sobom.

 

[Persida Kolofon Gemischt]

Je li ovo tema o istoričarima ili istorijskim ličnostima? Daj se dogovori sa sobom.

Georgije Ostrogorski po tvom mišljenju nije istorijska ličnost?

 

[Mrkalj]

Georgije Ostrogorski po tvom mišljenju nije istorijska ličnost?

Malo čudno ovde pišu Georgije:

TATJANA OSTROGORSKI (1950-2005)

 

[Persida Kolofon Gemischt]

Malo čudno ovde pišu Georgije:

TATJANA OSTROGORSKI (1950-2005)

Zašto si onda napisao "istoričari" ako si mislio na nju?

 

[Mrkalj]

Zašto si onda napisao "istoričari" ako si mislio na nju?

Kad ti odgovoriš otkud ti je poznat Obrad Stanojević.

 

[Лекизан]

Прекините са препуцавањем и свађом.

 

[doktorSokrates]

Аугустина Вела Нигринова

 

[Persida Kolofon Gemischt]

Cincarin.

Mislim da je cela urbana legenda o vlaškom poreklu Stojana Novakovića konstrukcija na osnovu toga što je on promenio u 20-im godinama lično ime i počeo koristiti jedno drugačije od onog što je dobio na krštenju. Tako nešto bi nesumnjivo bilo zabeleženo, s obzirom na to o koliko se poznatoj ličnosti radi, koja je u svojim mlađim danima imala i puno suparnika...

Cincarske pozadine nesumnjivo nije bio. Njegov otac Jovan Novaković, rođen 1812. godine godine u Šapcu, bio je siromašni zanatlija; stolar. A Novakovići su se u Mačvu doselili iz Bosne i Hercegovine. Pavle Popović:

Slava Stojanovih Novakovića bila je Jovanjdan.

Као што је евидентно, у западну Босну су се досељавали из суседних области Лике и Далмације, тако да их и тамо има. У госпићком подручју се спомињу Новаковићи као староседеоци Брињани и Оточани. У старој тврђави Вребац спомиње се у попису 1701. године чак 13 кућа Новаковића. У Удбинској области у попису из 1712. године спомињу се Новаковићи у 10 кућа. У Попини (зрмањско подручје) било их је 39 кућа, по попису из 1700. године. У српском подручју у Купинову, три куће Новаковића. У Осрецима и Дабашници по четири куће, у Бротњу три, у Книнском Пољу 10. Сви, досељени из Босне у 16. веку, славе Јовањдан (из ове породице су “протопоп” Јово Новаковић, коме је дошао Доситеј Обрадовић, и будимски владика Доситије Новаковић из 18. века).

https://www.poreklo.rs/2012/02/28/poreklo-prezimena-novakovic/

Srodnicima, dale šire familije gledano, Stojana Novakovića, verovatno pripada i protopop Jovan Novaković koga je Dositej Obradović posetio 1769. godine u Pavnom kod Knina 1769. godine:

Zanimljivi tekst Milorada Kuraice, izbeglog u Suboticu: Dositej Obradović i srpsko Plavno http://plavanjskoognjiste.rs/wp-content/uploads/2016/02/Dositej-Obradovic-i-Sprsko-Plavn.pdf

Dakle niđe veze s Cincari.

@Krishna

 

[snouden]

Ivo Andrić, srpski nobelovac.

U svojoj prvoj fazi života bio je hrvatski nacionalista.

www.forum.krstarica.com/threads/ivo-andric-nacionalnost-pripadnost.917214/%3famp=1

ma jok on je pravi. samo moraš biti genije pa da ispraviš ono što fratri unerede.

a šta će prosečan puk???