Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.504
Imali smo temu i o Hrvatima, a ovom pitanju se sporadično vodila rasprava i na raznim drugim temama; red bi bio da je raspravimo i na jednoj celovitoj.
Postavljate ovde i diskutujte o biografijama ličnosti kod Srba koje su dokazano ili za koje postoje dobre indicije da su (delomično ili ne) stranog porekla, ili pojedinci koji su u nekom trenutku promenili svoj nacionalni identitet; (p)osrbili se i slično.
Počnimo od možda primera koji svakome pada prvi na pamet: Đorđe Vajfert.
Lik sa hiljadarke: Đorđe Vajfert, poreklom Nemac, u duši Srbin
Da li je Đorđe Vajfert (1850. – 1937.) poznatiji kao pivar, industrijalac, guverner ili dobrotvor, zavisi s koje strane ga posmatrate. Ali, koji god ugao da odaberete, sigurno je da se radi o čoveku koji je srpski narod toliko zadužio da se njegov lik danas nalazi na novčanici od 1.000 dinara.
Za Đorđa Vajferta u Beogradu se pričalo da je poreklom Nemac, a dušom Srbin. Rođen je u Pančevu, tada je to bila Austrougarska, ali je silno želeo srpsko državljanstvo i sanjao o životu s one strane Dunava, u Beogradu. Zahvaljujući svojoj marljivosti, dopao se knezu Mihailu Obrenoviću koji mu je pomogao da se preseli i postane državljanin Srbije, za koju je Đorđe uradio neizmerno mnogo.
Uprkos ogromnom bogatstvu, Vajfert je oduvek želeo da bude čovek iz naroda. Svim silama se trudio da izgubi austrijski naglasak, ali mu to nije uspevalo. Odbijao je da se bavi politikom, a o učlanjenju u neku stranku nije želeo ni da čuje.
Foto: Stari Beograd - Vajfertova pivara u Beogradu
U proizvodnji piva obreo se zahvaljujući svom dedi po kome je dobio ime. Stari Vajfert u Pančevo je došao iz Vršca. Porodica je poreklom bila iz Gornje Austrije, ali se čiča oduvek osećao kao Srbin. Svoj imetak stekao je dereglijama kojima je žitarice prevozio od ušća Save i Dunava, pa do Siska. Međutim, slučaj je hteo da mu se rođak iz Pančeva požalio kako muči muke sa pivarom koju je otvorio, moleći ga za pomoć.
Tako deda Đorđe preuze pivaru. Uposlio je svoje kefalo i reorganizovao čitav posao sa pivom. Ali, reka ga je zvala. Voleo je čiča Vajfert da plovi, pa odluči da posao sa pivarom prebaci na svog sina Ignjata. Ne želeći da sina baca u vatru, Đorđe ga prvo posla u Minhen kod profesora Sedlamajera, jednog od najvećih stručnjaka za pivo, a potom i kod vlasnika čuvene pivare Špaten. Nakon što je pokupio znanje, Ignjat pančevačku pivaru uze pod svoje i od nje napravi mašinu za pravljenje novca. Posao je toliko dobro išao da Ignjat odluči da se proširi na Kneževu pivaru u Beogradu koju je uzeo u zakup.
U međuvremenu Đorđe Vajfert, Ignjatov sin, nije ni slutio da će čitava Evropa uskoro znati njegovo ime.
Đorđe je prvo završio trgovačku školu u Budimpešti. Međutim, to nije bilo ono što ga je zanimalo. Zato u Vajenštofenu pored Minhena, apsolvira Veliku pivarsku školu i 1872. dolazi u Beograd, a otac mu daje Kneževu pivaru na upravljanje.
Vajfert kao da je bio stvoren za pivarski posao. Posle samo godinu dana, u svojoj 23. godini, nakon što je dobio srpsko državljanstvo, Đorđe kupuje plac na brdu Smutekovac, današnjem Topčideru. Ovde podiže novu pivaru koja je danas poznata kao Beogradska industrija piva – BIP.
Postavljate ovde i diskutujte o biografijama ličnosti kod Srba koje su dokazano ili za koje postoje dobre indicije da su (delomično ili ne) stranog porekla, ili pojedinci koji su u nekom trenutku promenili svoj nacionalni identitet; (p)osrbili se i slično.
Počnimo od možda primera koji svakome pada prvi na pamet: Đorđe Vajfert.
Lik sa hiljadarke: Đorđe Vajfert, poreklom Nemac, u duši Srbin
Da li je Đorđe Vajfert (1850. – 1937.) poznatiji kao pivar, industrijalac, guverner ili dobrotvor, zavisi s koje strane ga posmatrate. Ali, koji god ugao da odaberete, sigurno je da se radi o čoveku koji je srpski narod toliko zadužio da se njegov lik danas nalazi na novčanici od 1.000 dinara.
Za Đorđa Vajferta u Beogradu se pričalo da je poreklom Nemac, a dušom Srbin. Rođen je u Pančevu, tada je to bila Austrougarska, ali je silno želeo srpsko državljanstvo i sanjao o životu s one strane Dunava, u Beogradu. Zahvaljujući svojoj marljivosti, dopao se knezu Mihailu Obrenoviću koji mu je pomogao da se preseli i postane državljanin Srbije, za koju je Đorđe uradio neizmerno mnogo.
Uprkos ogromnom bogatstvu, Vajfert je oduvek želeo da bude čovek iz naroda. Svim silama se trudio da izgubi austrijski naglasak, ali mu to nije uspevalo. Odbijao je da se bavi politikom, a o učlanjenju u neku stranku nije želeo ni da čuje.
Pivo hladi, dušu sladi
Za Đorđa Vajferta se, u ondašnjoj Jugoslaviji, ali i u čitavoj Evropi, čulo zahvaljujući pivu. Ipak, titulu najbogatijeg čoveka države zaradio je bakarnom rudom.U proizvodnji piva obreo se zahvaljujući svom dedi po kome je dobio ime. Stari Vajfert u Pančevo je došao iz Vršca. Porodica je poreklom bila iz Gornje Austrije, ali se čiča oduvek osećao kao Srbin. Svoj imetak stekao je dereglijama kojima je žitarice prevozio od ušća Save i Dunava, pa do Siska. Međutim, slučaj je hteo da mu se rođak iz Pančeva požalio kako muči muke sa pivarom koju je otvorio, moleći ga za pomoć.
Tako deda Đorđe preuze pivaru. Uposlio je svoje kefalo i reorganizovao čitav posao sa pivom. Ali, reka ga je zvala. Voleo je čiča Vajfert da plovi, pa odluči da posao sa pivarom prebaci na svog sina Ignjata. Ne želeći da sina baca u vatru, Đorđe ga prvo posla u Minhen kod profesora Sedlamajera, jednog od najvećih stručnjaka za pivo, a potom i kod vlasnika čuvene pivare Špaten. Nakon što je pokupio znanje, Ignjat pančevačku pivaru uze pod svoje i od nje napravi mašinu za pravljenje novca. Posao je toliko dobro išao da Ignjat odluči da se proširi na Kneževu pivaru u Beogradu koju je uzeo u zakup.
U međuvremenu Đorđe Vajfert, Ignjatov sin, nije ni slutio da će čitava Evropa uskoro znati njegovo ime.
Đorđe je prvo završio trgovačku školu u Budimpešti. Međutim, to nije bilo ono što ga je zanimalo. Zato u Vajenštofenu pored Minhena, apsolvira Veliku pivarsku školu i 1872. dolazi u Beograd, a otac mu daje Kneževu pivaru na upravljanje.
Vajfert kao da je bio stvoren za pivarski posao. Posle samo godinu dana, u svojoj 23. godini, nakon što je dobio srpsko državljanstvo, Đorđe kupuje plac na brdu Smutekovac, današnjem Topčideru. Ovde podiže novu pivaru koja je danas poznata kao Beogradska industrija piva – BIP.
