Parada ponosa je hrabrost iskazati svoj izbor-potrebu života. Osvešćivanje i prihvatanje
života konačnosti, bez potomka, bez prenošenje ljubavi na nove naraštaje, nestajanje bez
sećanja .
Mislim da je to nova ciljna grupa potrošačkog društva. Način na koji se to dešava
pokazuje šta se valja iza. To nije istinsko prihvatanje. Podiže se prašina, donose se
uredbe, zakoni a u suštini zatežu se odnosi i rezultat je neko ih treba štititi, a za to se treba platiti.
Loše po one koji žestoko osuđuju i one koji žele svoje slobode i dokaz da su oni u pravu,
da je to bolja strana ulice života, zaboravljajući da je izbor njihovih roditelja bio kao njihov , njih nebi bilo.
Nesretni su svi koji se osećaju da su drugačiji i žele nešto što mogu samo
imaitirati (Transvestism) . Opet marketing novac ispunjenju želje-potrebe, odsecanje, dodavanje- košta .
http://living.oneindia.in/img/2008/12/transvestism.jpg
Jednom sam u opštini prisustvovala vrlo agresivnom i napadačkom zahtevu jednog „muškarca” koji želi promeniti ime u žensko, što može, ali je zahtevao i da mu piše pol ženski, (to nije moglo po zakonu) posedovao je sinbola muškosti i radosti njihovih roditelja pri rođenju, ali ga je ignorisao- nije ga želeo.Da li će moći menjati pol nakon odstranjivanja i da li će biti obavezna nadogradnja silikona da bi postao žensko , sa time se treba pozabaviti zakonodavstvo.
Bože što je to u suštini tužno, želeti biti ili osećati se nešto drugo no što jesi.
Neka žive svoje živote, u zajedništvu, možda da je živ Vuk Karadjžić pa da im izmisli
prikladnu reč za zajedništvo jer brak je rezervisan od vakada za podizanje potomstva.
Dobro je da se deklarišu da se manemo interesovanja za one koji imaju druge pretenzije.
Imaju dosta muka i sa svojom preljubom, prostitucijom, koliko vidimo na filmovima ne
cvetaju im ruže. Naj više treba da nas brinu oni koji nisu i na jednoj ni na drugoj strani.
Investirati ljubav u takvo biće, bilo muško ili žensko mislim da je gubitak za obe strane.
U mom životu se sećam par feminiziranih muškaraca koji su živeli svoj život . Ne bi umela
da kažem sretan ili nesretan život, ali kraj jednog je bio tužan. Bila sam na sahrani kolege i na
plakatu susedne kapela stajala je slika iz zrelog doba gospodina ‘’P’’. Cenila sam ga jer
je bio je dobar stručnjak, doduše prgav i često razdražljiv i mrgodan. Ispratilo ga je par
prijatelja, jedan je falio da ga iznesu, krst i par cvetova.Niz godina sam prolazila kraj
zapuštenog groba . Nakon desetak godina videla sam predivan veliki spomenik sa
imenom neke druge obitelji ...
Mislim da na ovu paradu njihovog ponosa i hrabrosti deklarisanja, trebamo da odgovorimo paradom ponosa života i rditeljstva.
To bi bila prava stvar favorizovanje osnovne vrednosti i smisao života.
Zatim Karneval mladosti, gde bi ponosni roditelji prošetali sa svojim potomstvom, družili se i radovali šarenilu i lepoti povorke.
Takav bi odgovor dala na ovaj njihov ponos!
života konačnosti, bez potomka, bez prenošenje ljubavi na nove naraštaje, nestajanje bez
sećanja .
Mislim da je to nova ciljna grupa potrošačkog društva. Način na koji se to dešava
pokazuje šta se valja iza. To nije istinsko prihvatanje. Podiže se prašina, donose se
uredbe, zakoni a u suštini zatežu se odnosi i rezultat je neko ih treba štititi, a za to se treba platiti.
Loše po one koji žestoko osuđuju i one koji žele svoje slobode i dokaz da su oni u pravu,
da je to bolja strana ulice života, zaboravljajući da je izbor njihovih roditelja bio kao njihov , njih nebi bilo.
Nesretni su svi koji se osećaju da su drugačiji i žele nešto što mogu samo
imaitirati (Transvestism) . Opet marketing novac ispunjenju želje-potrebe, odsecanje, dodavanje- košta .
http://living.oneindia.in/img/2008/12/transvestism.jpg
Jednom sam u opštini prisustvovala vrlo agresivnom i napadačkom zahtevu jednog „muškarca” koji želi promeniti ime u žensko, što može, ali je zahtevao i da mu piše pol ženski, (to nije moglo po zakonu) posedovao je sinbola muškosti i radosti njihovih roditelja pri rođenju, ali ga je ignorisao- nije ga želeo.Da li će moći menjati pol nakon odstranjivanja i da li će biti obavezna nadogradnja silikona da bi postao žensko , sa time se treba pozabaviti zakonodavstvo.
Bože što je to u suštini tužno, želeti biti ili osećati se nešto drugo no što jesi.
Neka žive svoje živote, u zajedništvu, možda da je živ Vuk Karadjžić pa da im izmisli
prikladnu reč za zajedništvo jer brak je rezervisan od vakada za podizanje potomstva.
Dobro je da se deklarišu da se manemo interesovanja za one koji imaju druge pretenzije.
Imaju dosta muka i sa svojom preljubom, prostitucijom, koliko vidimo na filmovima ne
cvetaju im ruže. Naj više treba da nas brinu oni koji nisu i na jednoj ni na drugoj strani.
Investirati ljubav u takvo biće, bilo muško ili žensko mislim da je gubitak za obe strane.
U mom životu se sećam par feminiziranih muškaraca koji su živeli svoj život . Ne bi umela
da kažem sretan ili nesretan život, ali kraj jednog je bio tužan. Bila sam na sahrani kolege i na
plakatu susedne kapela stajala je slika iz zrelog doba gospodina ‘’P’’. Cenila sam ga jer
je bio je dobar stručnjak, doduše prgav i često razdražljiv i mrgodan. Ispratilo ga je par
prijatelja, jedan je falio da ga iznesu, krst i par cvetova.Niz godina sam prolazila kraj
zapuštenog groba . Nakon desetak godina videla sam predivan veliki spomenik sa
imenom neke druge obitelji ...
Mislim da na ovu paradu njihovog ponosa i hrabrosti deklarisanja, trebamo da odgovorimo paradom ponosa života i rditeljstva.
To bi bila prava stvar favorizovanje osnovne vrednosti i smisao života.
Zatim Karneval mladosti, gde bi ponosni roditelji prošetali sa svojim potomstvom, družili se i radovali šarenilu i lepoti povorke.
Takav bi odgovor dala na ovaj njihov ponos!
