Nesto o cokoladi

[dadap]

Evo nesto i o cokoladi...
KAKAO

Kakaovac ili kakaovo drvo (Theobroma cacao), poreklom je iz Amerike. Dostiže visinu od 4 do 10m, a zadržao je naziv koji ima i u svojoj postojbini - na Karipskim ostrvima. Crveni cvetovi izbijaju neposredno iz kore stabla.
Plod je duguljastog oblika, a sastoji se od zrna omotanih mekom biljnom masom. Zrna se suše, a zatim prže i melju. Zrna sadrže oko 16% masnoće - kakao maslac, koji se upotrebljava u proizvodnji lekova, kremova i pomada. Kakao drvo godišnje stvara 15-20 velikih žutih ovalnih plodova, od kojih svaki sadrži 25-40 komada kakao zrna u ukupnoj težini od oko 40 grama.

ACTECI-MAJE-INKE

Oprezni po pitanju religije, Acteci su obožavali boga, koji je smatran za jedinog pravog boga. Pozivali su ga da ih blagosilja, pripisivali mu ulogu zaštitnika njihovih ostvarenja i prinosili mu žrtve. Smatrali su da je taj bog, krunisan pernatom zmijom, tvorac svih stvari. Njegovo ime: Quetzalcoatl.

Prema legendi Acteka bog Quetzalcoatl je ljudima darovao stablo kakaovca. Kakao je igrao znacajnu ulogu u ivotu ljudi americkog kontinenta. Acteke, Maje i Inke su pripisivale magična svojstva kakao zrnima.

Maje su prve kultivisale kakaovac i koristile kakao zrna kao novac. Cene iz tog perioda su bile: zec – 10 zrna a rob 100 zrna kakaovca. Tu tradiciju su prihvatili i Acteci a njihov kralj Montezuma je dao španskim osvajačima plantazu kakaovca od oko 2000 kvadratnih stopa. Funkcija poklona je bila u tome da osvajači svoje potrebštine plaćaju kakao zrnima umesto vandalskog otimanja hrane i dragocenosti.

Kakao napitak je osvežavao i ratnicima davao magičnu snagu i izdržljivost. Ako u nesto verujete onda to počinje i da se ostvaruje. Stari narodi Latino-Amerike su verovali u moći napitka i on je delovao.

Kako je Novi Svet osvojen od strane Kristifora Kolumba, Korteza i Pizara, tako je kakao zrno počelo osvajanje Starog sveta pocetkom XVI veka. Zasladjene varijante ksokotlatla, kakao napitka koga su koristile Inke, ubzo je postao izbor evropske aristorkatije i buržoazije. Jestiva čokolada je relativno skoro pronadjena – početkom XIX veka.

Nastavice se...

 

[gigule]

Lepo
Jedna mala primedba,ne zameri,kaže se:Asteci.
Pozzz

 

[dadap]

Lepo
Jedna mala primedba,ne zameri,kaže se:Asteci.
Pozzz

Ne zameram. Uvazava se i ispravlja.
Hvala.

 

[maja mala mama]

A jeste li culi za masazu toplom cokoladom!? :shock:

 

[dadap]

A jeste li culi za masazu toplom cokoladom!? :shock:

Cula sam za to. Kosta 2000-3000 dinara. :shock:

 

[dadap]

Nastavak...

KONKVISTADORI

Spanski osvajaci su doneli čokoladnu masu iz Južne Amerike jos 1524. godine. Evropski osvajači su doneli kući zapanjujuće price o običajima, verovanjima, biljnom i životinjskom svetu, nalazištima minerala i umetnosti ljudi koje su sretali na svojim putovanjima u nepoznato. Postojanje mističnih bogova Centralne i Južne Amerike je bio bogat izvor njihovih maštanja.

Ubrzo je čokolada postala omiljena poslastica. Najveća gospoda na dvorovima imala su običaj da nose čokoladne bombone u srebrnim i zlatnim džepnim kutijama, bombonjerama. Tek u 19. veku švajcarski poslastičari su dodali mleko u čokoladu i tako je nastala mlečna čokolada, ukusna i hranljiva poslastica koju rado jedu i deca i odrasli.

Conraad van Houten je prvi razvio ekfikasan metod izdvajanja kakao maslaca od čvrstih kakao delova kakao zrna , proizvodeći čvrste kakao delove rastvorljive u vodi.

Čokolada je usla u Francusku 25. oktobra 1615. godine kada se Luj XIII ozenio Anom od Austrije, kcerkom Filipa II. Ona je obožavala čokoladu i nosila je sa sobom gde god bi krenula. U 1661. godini Luj IV se oženio Marija-Terezijom od Austrije za koju se govorilo da ima dve strasti: kralja i čokoladu. Od tada na dalje čokolada je osvojila evropske dvorove i dame plemenitog porekla su se skupljale u salonima i čavrljale uz porcelanske servise sa tečnom toplom čokoladom.

Da bi zadovoljio prefinjen ukus kneza Choiseul, naslednika dvora Plessis-Praslin, kuvar bogatog trgovca Fugger-a iz Augsburga, je osmislio posebnu poslasticu. Pomešao je bademe, urme i marcipan a tako nastalu mase prelio čokoladom – tako je nastala prva pralina

Nastavak sledi... Polako da vam ne bude muka... :wink:

 

[Espanol]

A jeste li culi za masazu toplom cokoladom!? :shock:

Cula sam za to. Kosta 2000-3000 dinara. :shock:

:shock: GDE I ŠTA se masira i KAKO se posle skida? :shock: :wink:

 

[dadap]

A jeste li culi za masazu toplom cokoladom!? :shock:

Cula sam za to. Kosta 2000-3000 dinara. :shock:

:shock: GDE I ŠTA se masira i KAKO se posle skida? :shock: :wink:

Masira se celo telo...
A skidanje... mozda po izboru... :wink:

 

[smeh]

A jeste li culi za masazu toplom cokoladom!? :shock:

Cula sam za to. Kosta 2000-3000 dinara. :shock:

:shock: GDE I ŠTA se masira i KAKO se posle skida? :shock: :wink:

Pa dobro, nemoj mi reći da ti nisi dovoljno maštovit?! :shock:

 

[Espanol]

A jeste li culi za masazu toplom cokoladom!? :shock:

Cula sam za to. Kosta 2000-3000 dinara. :shock:

:shock: GDE I ŠTA se masira i KAKO se posle skida? :shock: :wink:

Pa dobro, nemoj mi reći da ti nisi dovoljno maštovit?! :shock:

Ma nije problem u mašti, znaš li koliko košta upljackati celu drugaricu čokoladom? :shock: :shock: :shock: :wink:

 

[smeh]

A jeste li culi za masazu toplom cokoladom!? :shock:

Cula sam za to. Kosta 2000-3000 dinara. :shock:

:shock: GDE I ŠTA se masira i KAKO se posle skida? :shock: :wink:

Pa dobro, nemoj mi reći da ti nisi dovoljno maštovit?! :shock:

Ma nije problem u mašti, znaš li koliko košta upljackati celu drugaricu čokoladom? :shock: :shock: :shock: :wink:

Navedoše gore cenu, ne znam samo da li zavisi i od veličine... 8)

 

[Espanol]

A jeste li culi za masazu toplom cokoladom!? :shock:

Cula sam za to. Kosta 2000-3000 dinara. :shock:

:shock: GDE I ŠTA se masira i KAKO se posle skida? :shock: :wink:

Pa dobro, nemoj mi reći da ti nisi dovoljno maštovit?! :shock:

Ma nije problem u mašti, znaš li koliko košta upljackati celu drugaricu čokoladom? :shock: :shock: :shock: :wink:

Navedoše gore cenu, ne znam samo da li zavisi i od veličine... 8)

Za te pare mogu samo da te zamažu plastičnom kineskom čokoladom. Gde je tu ekonomska računica? O ostalom da ne govorim. :wink:

 

[smeh]

Proverio?

 

[Espanol]

Proverio?

Ne bih da dangubim za te novce! :wink:

 

[smeh]

Proverio?

Ne bih da dangubim za te novce! :wink:

To znači da si samo tačno proračunao potrebnu količinu u odnosu na površinu pa puta cena?

 

[Espanol]

Proverio?

Ne bih da dangubim za te novce! :wink:

To znači da si samo tačno proračunao potrebnu količinu u odnosu na površinu pa puta cena?

Inženjerski, šta ću, deformacija. 8)

 

[smeh]

Tako sam i mislila. :wink:
I neću više ništa da kažem - optužiće nas da čatujemo! :wink: Neki jedva čekaju!

 

[miamiu]

jel ima neko dobar recept za cokoladni mus?

 

[jagodica]

ne secam se m islim da je ovo ok ali ne znam koliko je 'profi'..iz nekog zabavnika

5 belanaca
150g secera (ne vise!)
kesica vanilina
100g cokolade
3 kapi sirceta (sto su precizni) )
slag za odozgo (hmm?)
..suvo grozdje se pominje al ne znam koliko??
mozda grupica na porciju, a ispadne mislim 6

belanca dobro umutiti, dodati sirce, secer i vanilin-secer i mutiti dok se ne dobije cvrst sneg. cokoladu istopiti na pari. suvo grozdje natopiti (u vodi, moze i rum npr). zatim cokoladu dodati u belance i umesati pa sipati u dublje case do pola, posuti suvim grozdjem, dopuniti ostatkom cokolade=belanca, staviti u friz (1h) da se stegne i pred sluzenje ukrasiti shlagom (ne previse slatkim)

 

[*misutka*]

čula sam da je najkvalitetnija(il beše najskuplja, al to je valjda u srazmeri jedno sa drugim) VALRONA čokolada ili tako nešto.Jel zna neko nešto o tome?(mada pretpostavljam ko bi mogao...)probali?
ja bih uvek menjala neku gurmansku klopu, za dobar čokos 8)

 

[Goscica]

jel ima neko dobar recept za cokoladni mus?

MUS OD ČOKOLADE

Umutiti 300g slatke pavlake.
Dodati 300g rastopljene čokolade na pari (Menjaž čokolada odlična)
Poslužiti sa voćem & sladoledom (a može i bez :wink: )
Prijatnooo!

 

[www mira]

jel ima neko dobar recept za cokoladni mus?

Ja ovako pravim a ti probaj.

Čokoladni mus

Potrebno je: 250 gr. čokolade, 0,5dcl.mleka, 4 žumanca, 4 kašike šećera, 1 vanil šećer, 2 ,5 dcl.slatke pavlake

Umutiti žumanca sa šećerom i vanil šećerom. Posebno umutiti pavlaku .Rastopiti čokoladu sa mlekom.U čokoladu dodati žumanca sa šećerom. Malo mutiti i umešati slatku pavlaku.Sipati u čaše za služenje i ohladiti.

II varijanta

Potrebno je: 4 jajeta, 4 kašike šećera,250 gr. čokolade, 1 vanil šećer i šaka prepečenih i krupno seckanih lešnika,malo mleka.
Umutiti žumanca sa šećerom i vanilom.Posebno umutiti čvrst sneg od 4 belanca. Rastopiti čokoladu sa malo mlekom.Skloniti sa vatre i dodati lešnike.Spojiti žumanca, čokoladu i šne.Promešati sipati u posude za služenje i ohladiti

 

[dadap]

Evo jos malo o cokoladi...

VRSTE COKOLADA

Postoje četiri osnovne vrste čokolade:

Gorka čokolada - mora da sadrži bar 34% kakao mase. Danas se proizvodi i čokolada sa 60, pa i 70-80%.

Čokolada za kuvanje i prelivanje - Ona mora da sadrži bar 34% kakao butera, što je mast, a ne kakao masa. Zahvaljujući tako velikom procentu masti, moguće je preliti kolače jako tankim slojem.

Mlečna čokolada - iako je najpopularnija, nije tako kvalitetna. Dobra će imati 40% kakao mase, a uglavnom je taj procenat negde do 20. Masovno se proizvode, sadrže i do 50% šećera i vrlo često je skup kakao buter zamenjen biljnom mašću, a sadrže i veštačke arome.

Bela čokolada - to u stvari i nije čokolada. To je kakao buter kome je dodat šećer, veštačka aroma i mleko.

Punjene čokolade

Većina ljudi ne zna šta znače natpisi na punjenim čokoladicama - čime je, u stvari, ta čokolada punjena. Evo nekih objašnjenja:


krem i fondan - mešavina kristala šećera u šećernom sirupu sa voćnim ili drugim ukusima;

croquet - istopljeni šećer sa smrvljenim lešnicima, bademima i sl. ganache - čokolada, maslac, kakao prah;

gianduja - fino usitnjeni lešnici i šećer pomešani sa običnom ili mlečnom čokoladom;

marcipan - istopljen šećer pomešan sa usitnjenim bademom, prekriven običnom ili mlečnom čokoladom;

nougat - mešavina ulupanog belanceta, kuvanog šećera, lešnika i/ili kandiranog voća;

praline - slicne gianduji, ali ne tako fine, grublje strukture i prekrivene čokoladom, dok gianduja to nisu.


Čuvanje

Neprijatelji čokolade su vlaga i povišena temperatura.

Na povišenoj temperaturi kakao buter se otopi, pa zatim rekristališe na površini. Ovo ne menja ukus, ali je sa estetske strane jako loše.

Vlaga dovodi do toga da se kristali šećera na površini rastvore, pa zatim rekristališu, što stvara sivkastu prevlaku. Ovo već menja i ukus čokolade i ona više nije tako dobra za jelo.

Idealni uslovi za čokoladicu su temperatura od 10-15° C i vlažnost vazduha od 60-70%.

Čokolada lako apsorbuje mirise - zato je najbolje čuvati je u zatvorenoj posudi.

 

[smeh]

Mlečna čokolada - iako je najpopularnija, nije tako kvalitetna. Dobra će imati 40% kakao mase, a uglavnom je taj procenat negde do 20. Masovno se proizvode, sadrže i do 50% šećera i vrlo često je skup kakao buter zamenjen biljnom mašću, a sadrže i veštačke arome.

Mala ispravka. Procenat kakao delova u mlecnoj cokoladi se (bar na nasem trzistu) krece oko 30% (pise na svakoj deklaraciji).
Kad je taj procenat oko 20%, a kakao buter zamenjen biljnim masnocama, onda se to, obicno, zove "secerna tabla".
Ono prvo volim, ovo drugo ne jedem... zato sam upucena :wink:

 

imate choko-radnju u milenijum trznom c. kod knez mihajlove, 180din 100g ali su domace i divne su