Nešto mi škripi u ušima

bezibre!

Poznat
Banovan
Poruka
8.923
ja nikako ne nađoh temu gde se generlno navode nakaradne, pogrešne i nepravilne fraze i reči koje čujemo u svakodnevnom obraćanju i govoru? ako postoji a vi mi je pokažite, pa da krenemo sa prikupljanjem novovekovnih narodnih mudrosti u srpskom jeziku... dotad (ili odsad) možete ih navoditi ovde.
 
Dopada mi se tema. Nažalost nije zaživela, pa se nadam da ću joj pomoći.

Najčešće čujem: Trebam da idem. Idem sa autobusom. Gde ćeš? A postoji i: Za čega je to?

Умѣсто "Треба(м) да идем" много йе лѣпше, правилнийе и словѣнскийе казати "Трѣбам ићи". Мене страшно живцира избѣгавање неодређенога глаголскога начина (што би Латини рекли "infinitiv"), поява дошавша у протѣклих неколиких вѣкова из бугарскога йезика, койу многи погрѣшно сматрайу србском.
Нарочито йе неправилно избегавање неодређенога глаголскога начина при творби будућега врѣмена "Я ћу да идем", "Ми ћемо да радимо". То чак не признайе ни званична, тршићка граматика. И то са правом. То йе нѣсловенска особина дошавша од Бугара (што се ясно види по учестаности употрѣбе исте, повећавайућой се како се иде ка истоку), а потѣкла найвѣроватнийе из некога йезика предсловѣнских становника Балкана. Други Словѣни немайу ничега сличнога.
Погледайте (помало непригодне) стихове йедне руске металске пѣсме (Дух войны, састав Ария):
Время убивать,
Время наступать,
Время наступать и побеждать!
Све сам неодређени начин, као што и приличи словѣнскоме йезику.
 
Умѣсто "Треба(м) да идем" много йе лѣпше, правилнийе и словѣнскийе казати "Трѣбам ићи". Мене страшно живцира избѣгавање неодређенога глаголскога начина (што би Латини рекли "infinitiv"), поява дошавша у протѣклих неколиких вѣкова из бугарскога йезика, койу многи погрѣшно сматрайу србском.
:ok:

Kao da slušam Milku Canić, pardon, Milku Ivić. :lol:

протѣклих неколиких
нѣсловенска
избегавање
потѣкла
некога
предсловѣнских

протeклих нѣколиких
нeсловѣнска
избѣгавање
потeкла
нѣкога
прѣдсловѣнских

Uglavnom nepažnja, nemaš nekih sistemskih grešaka, ali se tu i tamo javlja neodlučnost (ispravno: rečenica, potekla, pred, sredina itd.)
 
Умѣсто "Треба(м) да идем" много йе лѣпше, правилнийе и словѣнскийе казати "Трѣбам ићи". Мене страшно живцира избѣгавање неодређенога глаголскога начина (што би Латини рекли "infinitiv"), поява дошавша у протѣклих неколиких вѣкова из бугарскога йезика, койу многи погрѣшно сматрайу србском.
Нарочито йе неправилно избегавање неодређенога глаголскога начина при творби будућега врѣмена "Я ћу да идем", "Ми ћемо да радимо". То чак не признайе ни званична, тршићка граматика. И то са правом. То йе нѣсловенска особина дошавша од Бугара (што се ясно види по учестаности употрѣбе исте, повећавайућой се како се иде ка истоку), а потѣкла найвѣроватнийе из некога йезика предсловѣнских становника Балкана. Други Словѣни немайу ничега сличнога.
Погледайте (помало непригодне) стихове йедне руске металске пѣсме (Дух войны, састав Ария):
Время убивать,
Время наступать,
Время наступать и побеждать!
Све сам неодређени начин, као што и приличи словѣнскоме йезику.

To o čemu govoriš je stil, pošto je u srpskom ispravno i jedno i drugo.
 
To o čemu govoriš je stil, pošto je u srpskom ispravno i jedno i drugo.

Колико я знам, дозвољено йе користити дакање као допуну глагола, попут "морам да идем" (што йе такође бугарштина, и то врло ружна), али не и у будућем врѣмену, изрази попут "я ћу да идем", "я ћу идем", "я ће идем" нѣсу, дозвољени су само у бугарском и македонском, с тим да они везник "да" углавном изостављайу. У србском йе йедино исправно "Я ћу ићи".
Ово "о чему" нийе етимолошко, иако йе йедино прихваћено у тршићки йезик. Неискварено и йедино исправно йе "о чем" у мѣстном падежу. На жалост, многи неписмени или полуписмени сељаци боље познайу падеже од наших некадашњих "йезикословаца" попут Вука.

:ok:
Kao da slušam Milku Canić, pardon, Milku Ivić. :lol:
Uglavnom nepažnja, nemaš někih sistemskih grěšaka, ali se tu i tamo javlja neodlučnost (ispravno: rečenica, potekla, prěd, srědina itd.)
Мркаљу, хвала за савѣте!:)
 

Back
Top