NESTO LEPO!

:super::super:veći deo života sam sa njim no bez njega, još smo iz srednje škole zajedno, znamo se kako ko diše, misli i oseća, ali to nije ni slučajno naporno, dosadno. I dalje kada me dotakne žmarci prolaze niz kičmu, svaka je moja miso i dragoljno sam prestala da mislim u prvom licu jednine, sada je samo plural aktuelan. 10 godina pre braka, + 13 u braku i dalje sam zahvalna Bogu što mi je darivao ovakvog čoveka i dvoje dece sa njim.:klap::super::heart:
 
Upoznali smo se u Zoološkom vrtu .... smejao se ... zračio je .... prišao spontano i sasvim ležerno. Nije me opčinio na prvi pogled ... ja sam tada bila rastrzana nekom starom ljubavlju .... on svojim razvodom .... ali, nekako smo se prepoznali ....

Živimo zajedno, evo već godinu ipo dana, jako smo blilski, verujemo jedno drugom, poštujemo se i volimo se .... i meni puno srce .... konačno imam svoju mirnu luku.
 
Ja sam mog dechka,verovali ili ne upoznala pre 2 godine bash ovde na krstarici,u prichaonici.
Bila sam na nekom bzvz kanalu,na javnom chatu,a onda mi je on upao na pvt i pocheo neshto da pishe na italijanskom. Ja ga nishta nisam razumela,pa sam se nervirala shto me zeza,ali posle smo pocheli normalno da prichamo,xexe. Odmah smo razmenili mailove,za msn,i otishli da chatujemo tamo. Trazila sam mu da stavi sliku,i kad sam ga videla,mislila sam da je jedan od onih likova koji skinu sliku nekog lika koji xtra izgleda,pa stave kao da je njihova,ali ipak sam se preshla. Bio je to stvarno on,i odmah mi se dopao. To je bilo krajem avgusta,a on je bio u Loznici,odakle je inache,i rekao mi je da tje mi se javiti kad dodje u bgd. Medjutim,nije mi se javio. Ja i on smo imali na netu zajednichku drugaricu,jedna Sonjica,i ona ga je upoznala odmah u septembru kad je doshao u bgd. Chekala sam,on se nije javljao. I naljutila sam se i rekla Sonji da mu to prenese. Mislim,chekala sam mesec i po dana,hehe. I onda mi se javio i izvinjavao i poshto mi se mnogo dopao,ja nisam mogla da se ljutim i pocheli smo da prichamo. U pochetku nije bilo to tako chesto,ali kako je vreme odmicalo,sve vishe smo prichali. Dopisivali smo se i preko porukica. Uh,chuvala sam sve njegove porukice i ishchitavala ih po milion puta. Deshavalo se ponekad i da zelim da mu poshaljem poruku,ali da odustanem jer ne zelim da ga smaram pa da se naljuti na mene... A kad sam bila popodnevna smena u shkoli,drzala sam upaljen msn,chekala on da dodje,makar prichala sa njim 15 min. Vreme je odmicalo,a mi smo se sve vishe dopisivali i bash sprijateljili. Ja sam se zaljubila do ushiju,a i on. Dogovarali smo se da se upoznamo negde pred kraj shkolske godine,ali sam ja imala mnogo obaveza,da nisam stizala nos da pomolim iz kutje,pa od toga nije bilo nishta. Celo je leto bio u vikendici na selu koje je 2-3 sata odavde i nismo se mogli videti. Ali,zahvaljujutji netu,celo leto smo se dopisivali. Bukvalno po ceo dan.
Jedno veche,josh za vreme shkolske,otishla sam kod kume. Bile smo napolju,shetale se sa nekim njenim drushtvom. To drushtvo mi je bilo smorno pa sam se dopisivala sa njim. Tad sam mu rekla da me kuma poziva na neku zurku koju ona pravi za njeno drushtvo,a to njeno drushtvo su za mene klinci. Fina su to deca,ali mi je smor sa njima. Onda mi je on rekao da mi mogla da odem jer mogu tamo da nadjem nekog dechka. I ja sam samo rekla: Da da,kako da ne... Pitao me je shto tako govorim,a ja sam mu rekla da imam jednu tajnu koju ne smem da mu kazem,zbog koje tako govorim. Naravno,ta tajna je bila da sam zaljubljena u njega. Od tog dana me je stalno cimao da mu kazem tu tajnu. Chak mi je rekao da je i 99% siguran shta je tajna. Ja sam mu rekla da mi kaze na shta sumnja ako je tako siguran. A on mi je rekao da ima 1% i da i to moze da ga zezne,i da ne treba on meni da kaze,nego ja njemu. A bila sam kukavica,nisam smela. Mislim,uzmite u obzir da do tada nisam nikad bila zaljubljena. Imala sam simpatije,ali ovo je bilo neshto sasvim novo. Krajem avgusta,po tradiciji na msnu,dogovorili smo se da chim dodje u bgd,da se upoznamo.
3. septembra u 17h na Slaviji,to je bio dogovor. Bila sam strashno uplashena jer prvo,to je bio lik sa neta a nikad nekog sa neta nisam upoznala pa sam se plashila da mu se ovako uzivo netju dopasti i da tje me iskulirati,a drugo,bila sam zaljubljena u tu osobu sa neta i nisam znala da li je isti i uzivo.
Taj dan je doshao i ja sam doshla na slaviju 45min ranije,rekoh,da se smirim malo. Nije uspelo. Vrtela sam se,shetala gore-dole,chak me isprepadao neki deda koji mi je neshto dobacivao. Stajala sam naslonjena na drvo na poslednjoj stanici 39ke i gledala u sat. 17h... Gledala sam oko sebe i razmishljala sa koje tje strane dotji. Gledala sam i pogled mi se ukopao na drugoj strani ulice. Tamo je stajao dechko u belim pantalonama,crnoj koshulji,duze kose,naslonjen na ogradu i prekrshtenih ruku. Bila sam skamenjena. Prepoznao me je i rukom mi je pokazao da dodjem do njega. Bila sam uplashena,strashno. Toliko uplashena,da sam krenula da predjem ulicu i nisam videla da policajac ne daje signal da moze da se predje. Umalo me nije zgazio tramvaj. "Divno!",mislila sam,"Nisam ga josh ni upoznala chestito,a vetj sam se izblamirala!Bravo Ivana!". Preshla sam ulicu i prishao mi je. Moj strah je nestao chim sam ga ugledala. To ej bio najlepshi osmeh i najlepshe ochi koje sam ikad videla. Prishao mi je,poljubio me u obraz(umalo nsiam flipnula XD ):"Zdravo,ja sam Ivan...". Krenuli smo ka terazijama. Oboje smo bili malo pogubljeni (shta bi se vi rekli da vidite dvoje koji praznu ulicu prelaze cik-cak??). Josh jedan od mojih strahova je bio da netju imati o chemu da pricham sa njim,mislim,ipak smo godinu dana samo prichali,ali nije bilo tako. Trudila sam se da budem shto opushtenija i da pricham o svemu i svachemu. Shetali smo do beogradjanke i ushli u trolu. Bila je prazna. On je seo,a ja nisam smela do njega,sela sam prekoputa. Nisam smela da ga pogledam u ochi i gledala sam napred kroz prozor vozacha. Kraichkom oka sam videla da me gleda. Pogledala sam ga i oboje smo se nasmejali. Slatko,zar ne? Taj dan smo ishli prvo kroz knez,pa na kalish,pa u luna park,pa do pionirskog parka,pa na banjicu na bilijar i onda me je otpratio do kutje. "Bilo mi je bash lepo danas,iako su mi otpale noge od shetnje",rekao je. "I meni. Ali dobro,mozemo mi ovo i da ponovimo...:)",odgovorila sam. Sachekala sam sa njim autobus. Dok je ulazio u njega rekao mi je da ce pogledati raspored chasova i javiti mi kad mozemo da se vidimo sl put. To je bilo otprilike sat i po posle nasheg rastanka. I odmah smo se videli i sl dan... I pocheli smo da izlazimo. Ali kao prijatelji. Sve vreme me je gnjavio o trazio mi da mu odam moju tajnu,a bila sam kukavica,nisam smela. Joj kako je tad sve bilo slatko. Poljubac u obraz,zagrljaj... Jednom sam stajala sa njim na stanici i chekali smo bus,kad me je dopratio kutji(meni je stanica odmah ispred),i kad je doshao bus ja... Ja nisam izdrzala! Rekla sam sebi da gu ga zagrliti pa shta bude. Osetjaj je bio divan i nisam zelala da ga pustim,ali sam morala. Polako smo pocheli da se drzimo za ruke,da shetamo zagrljeniiiiii... I jedno veche samo sedeli na jednoj klupici,i pitao me je zashto mu vetj jednom ne kazem tu tajnu. I ja sam rekla: "Ma kud puklo da puklo,odgovor ti je na mom sajtu." A na mom sajtu je bila jedna slika na kojoj je pisalo: I love you,thats my secret,no poems,no hearts and stuff...Just,I love you. Sutradan sam se spremala za shkolu i stigla mi je poruka u kojoj mi je rekao da se bas ne snalazi na mom sajtu ejr ima puno stranica. I ja kao da mu pomognem kazem da mu je odg u prvih 10. "A da nije na prvoj stranici?:)" I rekla sam mu da jeste. 15min nije odgovarao. Bilo je to 15 najduzih minuta u mom zivotu. "Pa reci neshto...",poslala sam mu sms. Odg:"Retjitju ti neshto... I ja tebe. :)" Skakala sam od sretje! Ali bukvalno. :D Bilo je to 25.09.2007. I od tad smo zvanichno zajedno. Nerazdvojni smo. I ewo,sutra nam je vetj 10 meseci. : ) ) )

Eto,to je moja pricha. Nadam se da vas nije smorila. Ja tju ove dogadjaje vechno pamtiti. :)
 
Tema zapoceta 2005, pa prekinuta u nedostatku dokaza, pa ponovo otvorena 2008 da se preispita :hahaha::hahaha:
Jesam zaljubljena sam , samo s enesto iskomplikovalo, treblo bi mozda da s evidimo ove jeseni, sve zavisi od mene, ali mi frka da vise nisam tako savrsena (ne shvatajte bukvalno da sam savrsena, nego vise u svojim ocima).
 
divlja u srcu:
Pa dosao je u moj rezred, peti. :)
Stalno me je zayebavao, svi su znali da sam ja njegova simpatija. To je bilo u sedmom i osmom.:lol:
Kad smo imali 18, bio je zaljubljen u mene i rekao mi na jednoj zurci "Mi smo stvoreni jedno za drugo!". Ja sam se tome nasmejala od srca, mislim, on covek zna ko je za koga stvoren!?
Secam se da su smisljeno pustili Novembar rain, onu dugu verziju, da bi sto duze bili u klincu.:lol:
Nismo se cesto vidjali, a ja sam uvek imala decka.
E onda, kad smo odrasli malo (23) , poceli smo da se cesce vidjamo i onda sam se zacopala i ispada da sam ja njega smotala. :? Nije vazno sad, mi smo u braku vec 5 meseci, vencali smo se na dan kada smo se prvi put poljubili, 23. jula. :lol:

Eto, nesto lepo! :razz:
Kliknite za proširenje...

:)))))))))
 
flpflp:
Tema zapoceta 2005, pa prekinuta u nedostatku dokaza, pa ponovo otvorena 2008 da se preispita :hahaha::hahaha:
Jesam zaljubljena sam , samo s enesto iskomplikovalo, treblo bi mozda da s evidimo ove jeseni, sve zavisi od mene, ali mi frka da vise nisam tako savrsena (ne shvatajte bukvalno da sam savrsena, nego vise u svojim ocima).
Kliknite za proširenje...

mojne da se tripash:)
bice sve ok:)
 
Meseceva_Ratnica:
Ja sam mog dechka,verovali ili ne upoznala pre 2 godine bash ovde na krstarici,u prichaonici.
Bila sam na nekom bzvz kanalu,na javnom chatu,a onda mi je on upao na pvt i pocheo neshto da pishe na italijanskom. Ja ga nishta nisam razumela,pa sam se nervirala shto me zeza,ali posle smo pocheli normalno da prichamo,xexe. Odmah smo razmenili mailove,za msn,i otishli da chatujemo tamo. Trazila sam mu da stavi sliku,i kad sam ga videla,mislila sam da je jedan od onih likova koji skinu sliku nekog lika koji xtra izgleda,pa stave kao da je njihova,ali ipak sam se preshla. Bio je to stvarno on,i odmah mi se dopao. To je bilo krajem avgusta,a on je bio u Loznici,odakle je inache,i rekao mi je da tje mi se javiti kad dodje u bgd. Medjutim,nije mi se javio. Ja i on smo imali na netu zajednichku drugaricu,jedna Sonjica,i ona ga je upoznala odmah u septembru kad je doshao u bgd. Chekala sam,on se nije javljao. I naljutila sam se i rekla Sonji da mu to prenese. Mislim,chekala sam mesec i po dana,hehe. I onda mi se javio i izvinjavao i poshto mi se mnogo dopao,ja nisam mogla da se ljutim i pocheli smo da prichamo. U pochetku nije bilo to tako chesto,ali kako je vreme odmicalo,sve vishe smo prichali. Dopisivali smo se i preko porukica. Uh,chuvala sam sve njegove porukice i ishchitavala ih po milion puta. Deshavalo se ponekad i da zelim da mu poshaljem poruku,ali da odustanem jer ne zelim da ga smaram pa da se naljuti na mene... A kad sam bila popodnevna smena u shkoli,drzala sam upaljen msn,chekala on da dodje,makar prichala sa njim 15 min. Vreme je odmicalo,a mi smo se sve vishe dopisivali i bash sprijateljili. Ja sam se zaljubila do ushiju,a i on. Dogovarali smo se da se upoznamo negde pred kraj shkolske godine,ali sam ja imala mnogo obaveza,da nisam stizala nos da pomolim iz kutje,pa od toga nije bilo nishta. Celo je leto bio u vikendici na selu koje je 2-3 sata odavde i nismo se mogli videti. Ali,zahvaljujutji netu,celo leto smo se dopisivali. Bukvalno po ceo dan.
Jedno veche,josh za vreme shkolske,otishla sam kod kume. Bile smo napolju,shetale se sa nekim njenim drushtvom. To drushtvo mi je bilo smorno pa sam se dopisivala sa njim. Tad sam mu rekla da me kuma poziva na neku zurku koju ona pravi za njeno drushtvo,a to njeno drushtvo su za mene klinci. Fina su to deca,ali mi je smor sa njima. Onda mi je on rekao da mi mogla da odem jer mogu tamo da nadjem nekog dechka. I ja sam samo rekla: Da da,kako da ne... Pitao me je shto tako govorim,a ja sam mu rekla da imam jednu tajnu koju ne smem da mu kazem,zbog koje tako govorim. Naravno,ta tajna je bila da sam zaljubljena u njega. Od tog dana me je stalno cimao da mu kazem tu tajnu. Chak mi je rekao da je i 99% siguran shta je tajna. Ja sam mu rekla da mi kaze na shta sumnja ako je tako siguran. A on mi je rekao da ima 1% i da i to moze da ga zezne,i da ne treba on meni da kaze,nego ja njemu. A bila sam kukavica,nisam smela. Mislim,uzmite u obzir da do tada nisam nikad bila zaljubljena. Imala sam simpatije,ali ovo je bilo neshto sasvim novo. Krajem avgusta,po tradiciji na msnu,dogovorili smo se da chim dodje u bgd,da se upoznamo.
3. septembra u 17h na Slaviji,to je bio dogovor. Bila sam strashno uplashena jer prvo,to je bio lik sa neta a nikad nekog sa neta nisam upoznala pa sam se plashila da mu se ovako uzivo netju dopasti i da tje me iskulirati,a drugo,bila sam zaljubljena u tu osobu sa neta i nisam znala da li je isti i uzivo.
Taj dan je doshao i ja sam doshla na slaviju 45min ranije,rekoh,da se smirim malo. Nije uspelo. Vrtela sam se,shetala gore-dole,chak me isprepadao neki deda koji mi je neshto dobacivao. Stajala sam naslonjena na drvo na poslednjoj stanici 39ke i gledala u sat. 17h... Gledala sam oko sebe i razmishljala sa koje tje strane dotji. Gledala sam i pogled mi se ukopao na drugoj strani ulice. Tamo je stajao dechko u belim pantalonama,crnoj koshulji,duze kose,naslonjen na ogradu i prekrshtenih ruku. Bila sam skamenjena. Prepoznao me je i rukom mi je pokazao da dodjem do njega. Bila sam uplashena,strashno. Toliko uplashena,da sam krenula da predjem ulicu i nisam videla da policajac ne daje signal da moze da se predje. Umalo me nije zgazio tramvaj. "Divno!",mislila sam,"Nisam ga josh ni upoznala chestito,a vetj sam se izblamirala!Bravo Ivana!". Preshla sam ulicu i prishao mi je. Moj strah je nestao chim sam ga ugledala. To ej bio najlepshi osmeh i najlepshe ochi koje sam ikad videla. Prishao mi je,poljubio me u obraz(umalo nsiam flipnula XD ):"Zdravo,ja sam Ivan...". Krenuli smo ka terazijama. Oboje smo bili malo pogubljeni (shta bi se vi rekli da vidite dvoje koji praznu ulicu prelaze cik-cak??). Josh jedan od mojih strahova je bio da netju imati o chemu da pricham sa njim,mislim,ipak smo godinu dana samo prichali,ali nije bilo tako. Trudila sam se da budem shto opushtenija i da pricham o svemu i svachemu. Shetali smo do beogradjanke i ushli u trolu. Bila je prazna. On je seo,a ja nisam smela do njega,sela sam prekoputa. Nisam smela da ga pogledam u ochi i gledala sam napred kroz prozor vozacha. Kraichkom oka sam videla da me gleda. Pogledala sam ga i oboje smo se nasmejali. Slatko,zar ne? Taj dan smo ishli prvo kroz knez,pa na kalish,pa u luna park,pa do pionirskog parka,pa na banjicu na bilijar i onda me je otpratio do kutje. "Bilo mi je bash lepo danas,iako su mi otpale noge od shetnje",rekao je. "I meni. Ali dobro,mozemo mi ovo i da ponovimo...:)",odgovorila sam. Sachekala sam sa njim autobus. Dok je ulazio u njega rekao mi je da ce pogledati raspored chasova i javiti mi kad mozemo da se vidimo sl put. To je bilo otprilike sat i po posle nasheg rastanka. I odmah smo se videli i sl dan... I pocheli smo da izlazimo. Ali kao prijatelji. Sve vreme me je gnjavio o trazio mi da mu odam moju tajnu,a bila sam kukavica,nisam smela. Joj kako je tad sve bilo slatko. Poljubac u obraz,zagrljaj... Jednom sam stajala sa njim na stanici i chekali smo bus,kad me je dopratio kutji(meni je stanica odmah ispred),i kad je doshao bus ja... Ja nisam izdrzala! Rekla sam sebi da gu ga zagrliti pa shta bude. Osetjaj je bio divan i nisam zelala da ga pustim,ali sam morala. Polako smo pocheli da se drzimo za ruke,da shetamo zagrljeniiiiii... I jedno veche samo sedeli na jednoj klupici,i pitao me je zashto mu vetj jednom ne kazem tu tajnu. I ja sam rekla: "Ma kud puklo da puklo,odgovor ti je na mom sajtu." A na mom sajtu je bila jedna slika na kojoj je pisalo: I love you,thats my secret,no poems,no hearts and stuff...Just,I love you. Sutradan sam se spremala za shkolu i stigla mi je poruka u kojoj mi je rekao da se bas ne snalazi na mom sajtu ejr ima puno stranica. I ja kao da mu pomognem kazem da mu je odg u prvih 10. "A da nije na prvoj stranici?:)" I rekla sam mu da jeste. 15min nije odgovarao. Bilo je to 15 najduzih minuta u mom zivotu. "Pa reci neshto...",poslala sam mu sms. Odg:"Retjitju ti neshto... I ja tebe. :)" Skakala sam od sretje! Ali bukvalno. :D Bilo je to 25.09.2007. I od tad smo zvanichno zajedno. Nerazdvojni smo. I ewo,sutra nam je vetj 10 meseci. : ) ) )

Eto,to je moja pricha. Nadam se da vas nije smorila. Ja tju ove dogadjaje vechno pamtiti. :)
Kliknite za proširenje...
Simpa pricica.. :) :roll:

Pazi kad sam procitao ovoliki post. :lol: :dash:
 
wow danas su cerke lene i tare, a nekad su bile milice i jelene. i hane su danas. goca trzan ima cerku lenu znachi ona je trendseter??
ja sma konsultovala astrologa i neke privlachne prognoze se do danas nisu ostvarile, ali na ponovno citanje gratis nisam isla. :I
 
Danas sam inače nešto raznežena; pa 'ajde...
Upoznali se, k'o i svaki drugi... Pa smo pili kafu i limunadu,. pa je on odmah odabrao neku pesmu, kao 'našu', ja ni dan danas ne znam da je prepoznam :lol: Dobro, kasnije smo našli baš 'našu', pravu. Pa tako svašta nešto, a ništa posebno, ali on je bio TAJ.
I ja sam bila nešto uplašena, novog razočarenja, kako to uglavnom se kaže u tim pričama, pa mi je on poslao poruku neku u sred noći - ali, ja se bojim više nego ti...
Onda mi je rekao kad misliš da si spremna, ti mene poljubi i tako smo se dogovorili. I to veče, on namerno ostavio kola da bih ga ja vozila kući, pa me molio da sačekam samo da pusti kucu iz kuće da ga vidim :lol:

I ja ga onda poljubih i pobegoh :cmok:

Bilo je posle svašta... neću da se sećam ružnih stvari... Ali onda opet - zaprosio me neplanirano, potpuno, sedeli neko posle podne zezali se, čitali novine, ubijali vreme, i onda je ustao, odvukao me negde da se sakrijemo od svedoka, kleknuo i rekao to, što ponavlja i danas - ti si žena za mene, ljubav mog života...
I eto, nije sve kao iz bajke... Ali je naše i nama odgovara i volimo se :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top