Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 238.738
A uzrok je?
-
- Popularno:
- Psorijaza: Uzroci, simptomi i lečenje
- Klon i kloniranje
- Meteopatija- opšto
- Vučićev neviđeni skup u Novom Sadu
- Odaberite tortu da vidite koliko ste...
- Šok otkriće: Dijana Hrka ima dvojnicu?
- Pitanje?
- Po indeksu kriminala Srbija na 4. mestu...
- Нови ветрови на Пинку: Руси спроводе...
- Psihološki benefiti pisanja
Nesanica
- Začetnik teme Vio_369
- Datum pokretanja
Trotiko, odličan lek.
Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 87.330
Nesanica je poremećaj spavanja kod kojeg osoba teško zaspi, često se budi tokom noći, budi se prerano ili spava, ali se ujutru oseća kao da nije odmorna.
U medicini se smatra jednim od najčešćih poremećaja nervnog sistema i opšte psihofizičke ravnoteže.
Nesanica može biti kratkotrajna
_nekoliko noći
subakutna
_nekoliko nedelja
_ hronična
duže od tri meseca.
Čak i kratkotrajna nesanica narušava svakodnevno funkcionisanje _ koncentraciju, raspoloženje, energiju i opšte zdravlje.
Uzroci su različiti.
Najčešći su psihički stres, anksioznost, depresija, emotivna napetost i preterano razmišljanje pred spavanje. Medicinski uzroci takođe mogu da dovedu do nesanice _ srčane aritmije, hronični bolovi, astma, alergije, gastroezofagealni refluks /GERB/, hormonski poremećaji poput hipertireoze, kao i poremećaji cirkadijalnog ritma, na primer rad u smenama.
Preporučuje se najpre nelekarski pristup, _takozvana higijena spavanja.
To podrazumeva ujednačeno vreme odlaska na spavanje i buđenja, izbegavanje mobilnog telefona i jakog svetla 1_2 sata pre spavanja, smanjen unos kofeina i nikotina, laganiju večeru, umerenu fizičku aktivnost tokom dana, kao i hladniju, zamračenu i tihu prostoriju.
Ako to ne pomaže, medicina predviđa kratkotrajnu primenu lekova. Najčešće se koriste preparati iz grupe benzodiazepina /lorazepam, diazepam/, ali se daju oprezno zbog rizika od navikavanja.
Noviji lekovi _ takozvani nebenzodiazepinski hipnotici /zolpidem, zopiclon/_ koriste se ograničeno, nekoliko dana do par nedelja. Kod osoba sa anksioznošću ili depresijom primenjuju se i određeni antidepresivi koji imaju sedativno dejstvo /amitriptilin, mirtazapin, escitalopram/
Nesanica može da utiče na imunitet, hormone, kardiovaskularni sistem i mentalno zdravlje. Dugotrajno nespavanje povećava rizik od visokog pritiska, slabije kontrole šećera u krvi, smanjene koncentracije i povećane emocionalne osetljivosti.
Najvažnije je pronaći uzrok. Ako je nesanica posledica anksioznosti _ leči se anksioznost. Ako je posledica poremećaja štitne žlezde _ reguliše se hormonski status. Ako dolazi od loših navika _koriguju se navike spavanja.
Praktičan i jasan vodič za bolji san
Najpre je važno da večernu rutinu smiriš već dva sata pre spavanja. To znači da svetlo u prostoriji treba da bude prigušeno, televizor i telefon postepeno isključeni, a mozak prebačen на „sporiji ritam“.
Oko sat vremena pre spavanja dobro je da napraviš malu, smirenu aktivnost _ kratko tuširanje mlakom vodom, laganu šetnju, ili čitanje nečeg opuštajućeg.
Večera treba да bude lagana i ne kasnije od tri sata pre spavanja. Kofein i energ drinks je najbolje izbegavati posle 17 h, jer mnogima produžavaju budnost i kada misle da „više ne deluju“.
Kada dođe vreme za spavanje, prostorija treba da bude prohladna i zamračena. Telu je prirodno lakše da zaspi kada je temperatura niža.
Telefoni, poruke i društvene mreže treba da budu daleko od kreveta, jer svetlo ekrana direktno koči lučenje melatonina. Krevet treba da bude rezervisan samo za spavanje, a ne za gledanje klipova ili dopisivanje. Ako se često budiš noću, probaj da ne gledaš na sat, jer to samo pojačava napetost i stvara osećaj pritiska.
Ako ostaneš budan duže od dvadesetak minuta, bolje je da ustaneš i nakratko odeš u drugu prostoriju gde ćeš raditi nešto mirno, na primer tiho čitanje, i vratiš se u krevet tek kada osetiš pospanost.
#_Ovo sprečava da se krevet u mozgu „poveže“ sa napetošću i nervoznim ležanjem_#.
Preporučljivo je i da uneseš malu rutinu opuštanja _ nekoliko sporih, dubokih udaha, lagano istezanje vrata i ramena, kratka mentalna vežba smirivanja. Mnogima pomaže tehnika „mentalnog prebacivanja“, gde se fokus stavi на jednostavne, sporije misli, umesto na dnevne brige.
Ako uzimaš lekove koje utiču na spavanje, treba ih uzimati svakog dana u isto vreme. Alkohol i nikotin, iako ponekad deluju kao da „opuštaju“, u stvari pogoršavaju kvalitet sna i povećavaju noćna buđenja, pa je korisno da se izbegavaju u večernjim satima.
Srećno i miran san.
iPS , ovo je opšto sagledavanje i vazhi za svakog.
U medicini se smatra jednim od najčešćih poremećaja nervnog sistema i opšte psihofizičke ravnoteže.
Nesanica može biti kratkotrajna
_nekoliko noći
subakutna
_nekoliko nedelja
_ hronična
duže od tri meseca.
Čak i kratkotrajna nesanica narušava svakodnevno funkcionisanje _ koncentraciju, raspoloženje, energiju i opšte zdravlje.
Uzroci su različiti.
Najčešći su psihički stres, anksioznost, depresija, emotivna napetost i preterano razmišljanje pred spavanje. Medicinski uzroci takođe mogu da dovedu do nesanice _ srčane aritmije, hronični bolovi, astma, alergije, gastroezofagealni refluks /GERB/, hormonski poremećaji poput hipertireoze, kao i poremećaji cirkadijalnog ritma, na primer rad u smenama.
Preporučuje se najpre nelekarski pristup, _takozvana higijena spavanja.
To podrazumeva ujednačeno vreme odlaska na spavanje i buđenja, izbegavanje mobilnog telefona i jakog svetla 1_2 sata pre spavanja, smanjen unos kofeina i nikotina, laganiju večeru, umerenu fizičku aktivnost tokom dana, kao i hladniju, zamračenu i tihu prostoriju.
Ako to ne pomaže, medicina predviđa kratkotrajnu primenu lekova. Najčešće se koriste preparati iz grupe benzodiazepina /lorazepam, diazepam/, ali se daju oprezno zbog rizika od navikavanja.
Noviji lekovi _ takozvani nebenzodiazepinski hipnotici /zolpidem, zopiclon/_ koriste se ograničeno, nekoliko dana do par nedelja. Kod osoba sa anksioznošću ili depresijom primenjuju se i određeni antidepresivi koji imaju sedativno dejstvo /amitriptilin, mirtazapin, escitalopram/
Nesanica može da utiče na imunitet, hormone, kardiovaskularni sistem i mentalno zdravlje. Dugotrajno nespavanje povećava rizik od visokog pritiska, slabije kontrole šećera u krvi, smanjene koncentracije i povećane emocionalne osetljivosti.
Najvažnije je pronaći uzrok. Ako je nesanica posledica anksioznosti _ leči se anksioznost. Ako je posledica poremećaja štitne žlezde _ reguliše se hormonski status. Ako dolazi od loših navika _koriguju se navike spavanja.
Praktičan i jasan vodič za bolji san
Najpre je važno da večernu rutinu smiriš već dva sata pre spavanja. To znači da svetlo u prostoriji treba da bude prigušeno, televizor i telefon postepeno isključeni, a mozak prebačen на „sporiji ritam“.
Oko sat vremena pre spavanja dobro je da napraviš malu, smirenu aktivnost _ kratko tuširanje mlakom vodom, laganu šetnju, ili čitanje nečeg opuštajućeg.
Večera treba да bude lagana i ne kasnije od tri sata pre spavanja. Kofein i energ drinks je najbolje izbegavati posle 17 h, jer mnogima produžavaju budnost i kada misle da „više ne deluju“.
Kada dođe vreme za spavanje, prostorija treba da bude prohladna i zamračena. Telu je prirodno lakše da zaspi kada je temperatura niža.
Telefoni, poruke i društvene mreže treba da budu daleko od kreveta, jer svetlo ekrana direktno koči lučenje melatonina. Krevet treba da bude rezervisan samo za spavanje, a ne za gledanje klipova ili dopisivanje. Ako se često budiš noću, probaj da ne gledaš na sat, jer to samo pojačava napetost i stvara osećaj pritiska.
Ako ostaneš budan duže od dvadesetak minuta, bolje je da ustaneš i nakratko odeš u drugu prostoriju gde ćeš raditi nešto mirno, na primer tiho čitanje, i vratiš se u krevet tek kada osetiš pospanost.
#_Ovo sprečava da se krevet u mozgu „poveže“ sa napetošću i nervoznim ležanjem_#.
Preporučljivo je i da uneseš malu rutinu opuštanja _ nekoliko sporih, dubokih udaha, lagano istezanje vrata i ramena, kratka mentalna vežba smirivanja. Mnogima pomaže tehnika „mentalnog prebacivanja“, gde se fokus stavi на jednostavne, sporije misli, umesto na dnevne brige.
Ako uzimaš lekove koje utiču na spavanje, treba ih uzimati svakog dana u isto vreme. Alkohol i nikotin, iako ponekad deluju kao da „opuštaju“, u stvari pogoršavaju kvalitet sna i povećavaju noćna buđenja, pa je korisno da se izbegavaju u večernjim satima.
Srećno i miran san.
iPS , ovo je opšto sagledavanje i vazhi za svakog.