Neprihvatanje

JA KOJI JESAM:
Opet ću se vratiti na taj famozni Big Beng... hahahaha
Kada bih mogao da te uhvatim za ruku i izvedem u sam univerzalni Um shvatio bi da tog 'Big Benga' nikad nije bilo i nikad ga neće biti. To je opet suluda Ajnštajnova ideja koju svi vi, koji pokušavate da shvatitie univerzum kroz njegovu fizičku pojavu, prihvatate kao zdravo za gotovo. Zaključivanje na osnovu materijalizovane projekcije navodi te da svojim razumom tragaš za tim iluzornim pra-početkom...

Sve postoji u JEDNOM SADA. I početak i kraj su u tom SADA. Univerzum, to ti je kao kaleidoskop, mijenja se njegov izgled u tvojim očima, izgled onoga što se vidi u njemu ali ono što je u njemu i čini izgled slike mogućim niti pri tom nastaje niti prestaje da postoji. To je već postojeće nešto. Samo se dakle jednačine tog postojećeg nečega mijenjaju a jednačine mogu nastati i mijenjati se samo iz nečeg postojećeg, bilo da je to postojeće poznato ili pak nepoznato ti.
Kliknite za proširenje...

Ajnštajnova ideja :hahaha:
 
Dragoljub69:
Suštinski problem nauka...
....Moj davni predlog,a nisam jedini,je da se čovek pokuša povezati sa superkompjuterom preko brzog prevodioca
I to in line!
Poboljšanje našeg uma ne možemo očekivati- da će evolucija dovoljno brzo načiniti-izmodulirati,a otvorili smo već
stranicu nove Bajbl!:mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Spoj čoveka sa premalo (zastarelih) drajvera i superkompa sa kompletnim setom apdejtovanih?! Kakva li bi to konekcija bila?! Mislim da bi se super komp odlučno branio ćutanjem, "svestan" toga da sve što bi čoveku pokušao da prevede i sažme bila bi laž/iluzija.

Dakle, jedino rešenje bi bilo da super komp ima i neki "intuitivni konverter", kako bi mogao svoju spoznaju direktno prekopirati čoveku. Međutim, pošto bi se tu radilo o neprirodnom tj nasilnom, nametljivom činu od strane 3. "lica", vrlo je moguće da bi čovek doživeo neku mega katarzu, nakon koje bi upao u nepovratno meditavno stanje ravno komi.

Međutim postoji i 3. način kako bi komp nekako prirodnije doveo čoveka do intuitivne spoznaje. Da ga propusti kroz niz audio-vizuelnih mučeničkih doživljaja kako bi mu ukazao na to da je SVE zapravo jedna iluzija, produkt misaonog procesa/konstrukta. A taj proces neki nazivaju ispiranjem mozga, jer vodi emotivnoj obamrlosti.

I onda je mrmot zavio čokoladu u foliju :lol:

Ne sumnjam da je svako od nas, imao intuitivan uvid u istinu. Međutim, izgleda da se razlikujemo po dubini, pa samim tim i intenzitetu tog, nazovi doživljaja, iliti širini spoznaje. Pa zbog toga jedni nameću svoj opis tog doživljaja, dok drugi postuju smernice.
 
Poslednja izmena:
Dragoljub69:
Koliko ti je ovo plitko I naivno,a ti kratkovid...
Hajde malo apstraktnog mišljenja ili ,kako kaže Kant:sintetičkim sudovima apriori:Boldovano kažeš da se postojeće menja! Šta je to što postojeće menja?
Šta je to ta promena? Šta se tu dešava s postojećim? Nije li način opažanja baš to menjanje postojećeg? Šta je esencijalno postojećem?Menjanje?

El vidiš koliko si jok?:hahaha:
Kliknite za proširenje...

Idi na pecanje, prođe ti život na krstarici... hahaha
 
I Sopenhauer i Kant (i svi njihovi potonji abortusi) dovode u pitanje postojanje spoljasnjeg sveta.
Pri tome ne daju nikakve dokaze za postojanje unutrasnjeg sveta.
Unutrasnji se istim aporijama moze osporiti.

A zatim, unutrasnjim svetom koji nema nikakvo utemeljenje osim varljivih opazaja, dokazuju apsurd spoljasnjeg.

Apsurdno je dokazivati jednu pretpostavku drugom pretpostavkom.
Odbijati da ostane pretpostavka i uporno je i bezuspesno dokazivati.
 
hakim bej:
I Sopenhauer i Kant (i svi njihovi potonji abortusi) dovode u pitanje postojanje spoljasnjeg sveta.
Pri tome ne daju nikakve dokaze za postojanje unutrasnjeg sveta.
Unutrasnji se istim aporijama moze osporiti.

A zatim, unutrasnjim svetom koji nema nikakvo utemeljenje osim varljivih opazaja, dokazuju apsurd spoljasnjeg.

Apsurdno je dokazivati jednu pretpostavku drugom pretpostavkom.
Odbijati da ostane pretpostavka i uporno je i bezuspesno dokazivati.
Kliknite za proširenje...
:ok:otprilke...:lol:
 
Dragoljub69:
Šta još možemo reči o sličnim blokadama-neprihvatanjima našeg uma,a koje su ozbiljna prepreka procesima saznavanja?
Kliknite za proširenje...

Mozemo reci da covjek sto ih ima vise, kraci je put njegovog saznavanja. Prva i najveca prepreka bi trebalo da bude neupitnost autoriteta ... sklonivsi tu branu ispred sebe tek onda mozemo izabrati licnu stazu saznanja kojom zelimo ici.

Uloga tih brana jeste da manipulise, ustrojava, vrednuje i intigrise covjeka u postojeci drustveni sistem, a ujedno drzi stado na okupu i ne da mu da zaluta. Kao takva brana je neophodna, rekao bi evolucijska tvorevina koja sluzi u korist vrste.

Sa tog aspekta se jasno vidi, da saznavanje nije nesto sto je neophodno cijelom drustvu, vec tek jedinkama. koje ako uspiju da ne zalutaju u svom saznavanju to isto drustvo unaprijedi sa malo dubljom branom ... svako, htjeo to ili ne, radi u korist napretka covjecanstva ... ne kaze se badava kako se iz gresaka najvise uci.


Tako da nije cudno sto ovakva tema je sklona ismijavanju, nipodastavanju i sl. ... malo je onih koji su voljni preispitivati autoritete.
 
Istina je jedini dobar autoritet.

Problem je sto istina nama nije dostupna. Ne postoji kao zapis, rec, komad namestaja, stacionarna ideja.
Istina nije zarobljena vremenom, a mi jesmo. Zato nama izgleda da je istina promenljiva.

Najblize sto joj mozemo prici je put. Put ka istini. Put jos uvek nije cela istina, i ne moze biti, zato sto smo mi na njemu. Gazimo i prljamo put i zato on ne moze biti istina nego ostaje put.
U svojoj gordosti ocekujemo da put prihvati nas. A potrebno je obrnuto, da mi prihvatimo put ka istini. Ego je smetnja.

Prihvatanje puta znaci odbacivanje tereta, nekorisnih znanja, "naucnih" dogmi.
Da bi dobio ono sto zelis, moras se odreci onoga sto imas.

Setite se reci "put, istina i zivot".
Taj put je uvek licni.
 
Poslednja izmena:
SoleR:
Pocetne blokade su prihvatanje pretpostavki kao neoboriv dokaz,
sledeci krug je prihvatanje autoriteta kao zvezde vodilje,
treci krug je prihvatanje sebe kao svog autoriteta.
Kliknite za proširenje...
Menjaj naziv nika u Bistrooki...:ok:
(Međutim,mali savet mladiću:nije dovoljan visoki IQ,neophodna je strašna volja da ostvariš neki cilj!)
 
Thucydides:
Istina se nalazi tamo negdje u presjeku izmedju raznih instinkata. Zato su vise klase ujedno i istinitije, jer ih imaju daleko vise. Svaki od tih instinkata ima pipke i proizvodi osjecaje.
Kliknite za proširenje...
Hajmo Tuki jednostavnije:imamo li senzore da vidimo atome,subatomske "čestice" I da ih gledamo neposredno I pored njihovih
brzih promena? Imamo li mogućnost da vidimo kroz "materiju" (osim onog ruskog izuma za gledanje kroz zidove:mrgreen:)?
Vidimo li vazduh?Magnetno dejstvo-silu,električnu struju? Itd...
Naše shvatanje sveta Ima logiku menjanja opaženog našim čulima...Šta nedostaje toj logici? Logika neopaženog! ! !
Ako znaš ponešto o magnetizmu,onda znaš da se bitno razlikuje od drugih sila!A primenjuješ na njega znanja vidljivijih sila!
I kakva je onda ta naša istina o magnetizmu?PRIMENJENA!
Mi smo Tuki ,majstori PRIMENJENIH ISTINA! Sezon primenimo na fazon I da vidiš da klapa!Ali malo škripucka negde...
Nešto nije dobro zategnuto,neki šraf,pa klopara...Ali taljigamo dalje...Do prvog sledećeg servisa...:mrgreen:
Znaš Tuki koliko sam tih sezona našao I kod Ničea iako je bio vrstan leksićar!?
Witgenstein je bio u pravu za jezik,ali da je isto ustvrdio I za funkcije ljudskog uma-ništa manje mudro ne bi izjavio,,,Njegov
drugar Russell (I kolega!) je to pokazao koliko nam je um plitak njegovim čuvenim paradoksom o brici I selu...;)
 
hakim bej:
Istina je jedini dobar autoritet.

Problem je sto istina nama nije dostupna. Ne postoji kao zapis, rec, komad namestaja, stacionarna ideja.
Istina nije zarobljena vremenom, a mi jesmo. Zato nama izgleda da je istina promenljiva.

Najblize sto joj mozemo prici je put. Put ka istini. Put jos uvek nije cela istina, i ne moze biti, zato sto smo mi na njemu. Gazimo i prljamo put i zato on ne moze biti istina nego ostaje put.
U svojoj gordosti ocekujemo da put prihvati nas. A potrebno je obrnuto, da mi prihvatimo put ka istini. Ego je smetnja.

Prihvatanje puta znaci odbacivanje tereta, nekorisnih znanja, "naucnih" dogmi.
Da bi dobio ono sto zelis, moras se odreci onoga sto imas.

Setite se reci "put, istina i zivot".
Taj put je uvek licni.
Kliknite za proširenje...
1. Veći je problem što je istina dostupna čoveku ako je ovaj voljan, spreman i sposoban uložiti dosta truda i samoodricanja da dosegne istinu. To što je čovek zarobljen u vremenu je baš zato što ne ulaže dovoljno da spozna istinu. Jer samim spoznajom istine čovek dobija slobodu od vremena, prostora, energije i materije. Zato se i kaže da istina oslobađa.

2. Put na kojem se čovek sada nalazi je samo prilazni put ka stvarnom Putu koji vodi do istine. To znači da čovek stupa na Put ka istini onog trenutka kada svesno počne raditi na dosezanju istine a sa time i slobode.

3. Ljudi su malo preterali sa povikom na ego ne shvatajući da kada bi ga anulirali tek tada čovek ne bi znao u kom pravcu da ide. Zato budimo određeniji; Optimalni ili osnovni ego sa svojim karakteristikama je neophodan čak i onda kada smo na onom realnom ili svesnom Putu. Nepoželjan je ego koji je izašao iz svojih okvira optimuma kada čovek postane rob pojedinim pasijama uma. Ovo već predstavlja veliku razliku. Ono što se ne sagledava je da čovek sa ekspanzijom svesti kod sebe ojačava rasuđivanje ili ispravno sagledavanje i donošenje odluka. Objektivnih odluka a ne onih podstaknutih nagonima, čulima ili pasijama uma....

Svet je kreiran upravo takvim da je Istina saznajna i potencijalno je dostupna svakom čoveku (onom svesnom Biću u čoveku a ne i njegovom umu). Zato se i kaže da su vrata svakome otvorena ali ne može svako ući. Zašto? Zato što svako mora pokupiti dovoljno iskustava u ovom svetu, da dovoljno jača On kao suštinsko ili večito Biće. Zato je i rekao Guede da saznanje nije neophodno celom čovečanstvu jer celo čovečanstvo i nije spremno za najvišu Istinu.

Ono što ne želimo sagledati je da mi fizički sazrevamo u veoma kratkom periodu, najdalje do svoje 18 godine.
Mentalno, ali u onom delu mentalne oblasti koji ispunjujemo "operativnim sistemom" ili programiranjem, najdalje do oko 24 godine života.
Emotivno naš proces sazrevanja traje mnogo života baš kao i onaj glavni mentalni tok sazrevanja koji takođe traje mnogo života.
Period sazrevanja čovekove svesti traje najduže od svih, više stotina hiljada života a to je ujedno duhovbni period sazrevanja.
Čovečanstvo je spoznalo one najkraće periode, fizički i onaj kraći mentačni, dok ovaj najduži perod sazrevanja svesti ili period duhovne zrelosti, praktično tek ovih godina izbija na površinu iako ga većina čovečanstva ne sagledava i ne raspoznaje. Shvatiće tek kada dobije na malo većoj masovnosti a ubrzo i hoće. To ubrzo može biti u narednim godinama ili decenijama.
 
A Tuši mož da puši jer su "vise" izumrle rase ipak izumrle,a mi "niže" rase koje povukle vise od erektusa
pametne,mudre pa lukave kao Odiseji,a ne jake I vešte u borbi kao glumpavi Ahileji...
Đe ti Šparta,đe šogunski Đapan,đe oni divovi Amerike...Poduvali ...:mrgreen:
I navodni Atlanti završili u Netragiji...
Mi smo najotporniji I ljudska mizerija je najveći kvalitet kog se svi gnušamo,ali koji tako efikasno čini
progres ljudske civilizacije...
Slutio je Niče svašta (intuicija ,a racio pomućen sifilisom:mrgreen:) pa I nezaustavljivost tog čoveka koji
se rađa I umire kao Feniks ponovo se rađajući iz sopstvenog pepela...Nije to slavno uzdignuće,već
mizerno I jadno,ali koje produžava dalje bauljajući milenijumima...
Pusti ti moju sujetu,znam ja nju bolje nego ti...Svako sa svojom ,kao s ostacima neandertalikusa treba da
se svakodnevno rve...Ja moju složim u ipon na tatami moje duše,a ti gledaj da svojoj doakaš...;)
 
louiskrstic:
1. Veći je problem što je istina dostupna čoveku ako je ovaj voljan, spreman i sposoban uložiti dosta truda i samoodricanja da dosegne istinu. To što je čovek zarobljen u vremenu je baš zato što ne ulaže dovoljno da spozna istinu. Jer samim spoznajom istine čovek dobija slobodu od vremena, prostora, energije i materije. Zato se i kaže da istina oslobađa.
Kliknite za proširenje...

Moram napraviti ispravku zbog određenih prigovora da se čovk prvo oslobodi vremena, prostora, materije i energije pa onda spozna istinu a ne onako kako sam rekao.

Pogledajmo to detaljnije;
Čovek (BIće ili Svest) sve vreme živi u MEVP-u (mater. energ. vrem. i prost) kada uđe u ovaj život, i spoznaje Istinui realizuje Je a onda i dalje nastavi živetu u MEVP-u sve dok njegov životni vek, koliko je dobio pre ulaska u ovaj svet, ne istekne. Tek onda, po isteku njegovog veka napusta ovaj svet a sa time i MEVP. Pa ipak, to i nije najvažnije da li je jedno prvo ili je ono drugo trebalo biti prvo. Daleko je važnije sagledati proces ekspanzije svesti. U tom procesu, Biće je ušlo u ove svetove i započelo aktivnosti sa kojima je kršilo odgovarajuće postavljene zakone i kreiralo je Karmu (zaduženja). Onda kada je dobilo dovoljno razvijenu Svest tako visoku da je steklo pravo da spozna i samu Istinu ispred Bića se postavio uslov da mora anulirati sve svoje dugove pre nego spozna Istinu. To znači da Biće mora odraditi svu svoju karmu pre nego što još za vreme ovog života uđe u oblasti čiste svesti ili u oblast Same Istine.
Tako se i događa. Još za vreme života osoba kao čista Svest ulazi u najvišu realnost i zna Istinu i živi u stanju te najviše Istine iako i dalje zadržava svoje fizičko telo i egzistenciju u MEVP-u. Hoću reći da se ne čeka smrt fizičkog tela da bi se spoznala Istina. Jer ako osoba još za života ne spozna Istionu ko njoj može garantovati da će imati Istinu i slobodu posle smrti, odnosno posle napuštanja MEVP-a.
Da, tako obećaju samo religije, da se dobija sloboda posle smrti ako im se bude poslušan i veruje im se. Ustvari to je ništa drugo do li velika laž.
Čovek (Biće) mora imati Istinu u svojim rukama još za života u ovom svetu ako će da ima slobodu kada više neće dolaziti nazad u ove niže iluzorne realnosti.

Uistinu, ovo ne znači da neko drugi ne treba da ima svoj stav i viđenje. Izneo sam samo da pojasnim da onaj ko spozna Istinu još za života onda on svesno putuje višim realnostima kao čisto Biće on zna i dok je u fizičkom telu ima razumevanje sebe i života sa te uzvišene pozicije. Takva osoba ne pristupa svemu sa pozicije verovanja već sa pozicije ličnog iskustva. Razlika je ogromna.
 
louiskrstic:
Moram napraviti ispravku zbog određenih prigovora da se čovk prvo oslobodi vremena, prostora, materije i energije pa onda spozna istinu a ne onako kako sam rekao.

Pogledajmo to detaljnije;
Čovek (BIće ili Svest) sve vreme živi u MEVP-u (mater. energ. vrem. i prost) kada uđe u ovaj život, i spoznaje Istinui realizuje Je a onda i dalje nastavi živetu u MEVP-u sve dok njegov životni vek, koliko je dobio pre ulaska u ovaj svet, ne istekne. Tek onda, po isteku njegovog veka napusta ovaj svet a sa time i MEVP. Pa ipak, to i nije najvažnije da li je jedno prvo ili je ono drugo trebalo biti prvo. Daleko je važnije sagledati proces ekspanzije svesti. U tom procesu, Biće je ušlo u ove svetove i započelo aktivnosti sa kojima je kršilo odgovarajuće postavljene zakone i kreiralo je Karmu (zaduženja). Onda kada je dobilo dovoljno razvijenu Svest tako visoku da je steklo pravo da spozna i samu Istinu ispred Bića se postavio uslov da mora anulirati sve svoje dugove pre nego spozna Istinu. To znači da Biće mora odraditi svu svoju karmu pre nego što još za vreme ovog života uđe u oblasti čiste svesti ili u oblast Same Istine.
Tako se i događa. Još za vreme života osoba kao čista Svest ulazi u najvišu realnost i zna Istinu i živi u stanju te najviše Istine iako i dalje zadržava svoje fizičko telo i egzistenciju u MEVP-u. Hoću reći da se ne čeka smrt fizičkog tela da bi se spoznala Istina. Jer ako osoba još za života ne spozna Istionu ko njoj može garantovati da će imati Istinu i slobodu posle smrti, odnosno posle napuštanja MEVP-a.
Da, tako obećaju samo religije, da se dobija sloboda posle smrti ako im se bude poslušan i veruje im se. Ustvari to je ništa drugo do li velika laž.
Čovek (Biće) mora imati Istinu u svojim rukama još za života u ovom svetu ako će da ima slobodu kada više neće dolaziti nazad u ove niže iluzorne realnosti.

Uistinu, ovo ne znači da neko drugi ne treba da ima svoj stav i viđenje. Izneo sam samo da pojasnim da onaj ko spozna Istinu još za života onda on svesno putuje višim realnostima kao čisto Biće on zna i dok je u fizičkom telu ima razumevanje sebe i života sa te uzvišene pozicije. Takva osoba ne pristupa svemu sa pozicije verovanja već sa pozicije ličnog iskustva. Razlika je ogromna.
Kliknite za proširenje...
Ne šuketaj nebuoloze vise pliz...Koga tim da savataš...?
Duša je ravnodušna na sve što ego proživi...Mani se tih šibica...
 
SoleR:
Pocetne blokade su prihvatanje pretpostavki kao neoboriv dokaz,
sledeci krug je prihvatanje autoriteta kao zvezde vodilje,
treci krug je prihvatanje sebe kao svog autoriteta.
Kliknite za proširenje...
Dokle god se:
1. zamišljaju neke blokade, njih će zaista i biti. Pa shodno tome biće potreban određen napor i da se te zamišljenje prepreke prevaziđu. Gde obično bivaju prevaziđene tek kada se prestane ulagati bilo kakav napor. A kolika će se energija utrošiti na to, direktno zavisi od utripovanih prepreka.
2. traga za autoritetom u sebi ili bilo čime drugim, mi sebi priznajemo da to nemamo. Pa kako onda možemo imati nešto što ne posedujemo?! Kako dostići nešto, ako sami iz sebe to nešto, takvim misaonim procesom, dislociramo i potragom za tim, sve više od sebe udaljavamo. Jer dokle god mislimo da nešto nemamo, to "nemanje" ćemo uvek imati i posledicama istog uvek biti okruženi.

Sve ono za čime tragamo, oduvek je tu, nama ispred nosa. Samo ga ne vdimo upravo zbog silnih tripova, kojima se vodimo, na koje se oslanjamo i na osnovu kojih dalje delamo i još više mutimo bisru vodu.

Dragoljub69:
....Duša je ravnodušna na sve što ego proživi...
Kliknite za proširenje...
Na prvu loptu, jašta da izgleda tako.
Samo, ako je ego Taj koji proživljava, a ne duša koja kroz ego proživljava, koja je onda svrha duše?! Koja je svrha NAS, koji smo te Duše?!

Međutim, ako kažemo da duša kroz oči vidi, kroz uši čuje, kroz nos miriše, kroz usta govori, kroz nerve i razmišljanje "oseća", naša svrha se već ovde nazire.
Ako je duša tek tako razdvojiva od svog ega i svega ostalog, ako je samo nemi "posmatrač", koja je onda potreba za njenim postojanjem?! Koja je njena funkcija, kada je telo u paketu sa svojim psihičkim procesima skroz autonomno i nezavisno od nje?! Međutim, ako je telo, u paketu sa svim malo pre nabrojanim, samo alat kojim se duša koristi, a ego sklop sa kojim se duša mora poistovetiti kako bi delala, postavlja se pitanje gde je ta sila/tendencija/namera koja pokreće ceo taj mehanizam?! Jer je ta sila okidač/pokretač celog tog mehanizma. Ta sila je duša. A nekako se čini da je, zbog svih tih procesa, sve samo ne "ravnodušna", jer je pod konstantnim uticajem istih.

A opet na kraju, ne mogu se ni toliko Ne složiti sa tobom, jer kada svoju pažnju usmerimo ka Sebi/Duši, i tako stavivši sve "alate" na stend baj i intuitivno "doživimo" taj "mir"/blagostajne/delimično prosvetljenje, tada se stiče utisak "nemog posmatrača"... što je zapravo varka, jer je taj "posmatrač"/duša nem, ravnodušan i nepomičan sve dok je naša pažnja usmerena na njega (tj na nas same)...zbog toga što smo MI u tom momentu ti nemi, ravnodušni i nepomični posmatrači. Slično kao kada stanemo pred ogledalom. Tada je naša pažnja usmerena na odraz (tj nas) i u tom momentu ne radimo ništo drugo osim što se ogledamo.....a već na osnovu ovog primera možemo zaključiti da naš odraz nije odvojiv/nezavisan od nas...kao i to da u toku te radnje nismo u poziciji da si prilepimo bilo kakav trajan emotivan epitet/stanje.
Tako je duša sama po sebi sila, konstantno izložena raznim "stanjima" (u zavisnosti od pravca u kom je naša pažnja usmerena, tj u kom smo Mi usmereni), ali sama po sebi ne poseduje nijedno....tj ne posedujemo nijedno.
 
Poslednja izmena:
Elevejt:
Dokle god se:
1. zamišljaju neke blokade, njih će zaista i biti. Pa shodno tome biće potreban određen napor i da se te zamišljenje prepreke prevaziđu. Gde obično bivaju prevaziđene tek kada se prestane ulagati bilo kakav napor. A kolika će se energija utrošiti na to, direktno zavisi od utripovanih prepreka.
2. traga za autoritetom u sebi ili bilo čime drugim, mi sebi priznajemo da to nemamo. Pa kako onda možemo imati nešto što ne posedujemo?! Kako dostići nešto, ako sami iz sebe to nešto, takvim misaonim procesom, dislociramo i potragom za tim, sve više od sebe udaljavamo. Jer dokle god mislimo da nešto nemamo, to "nemanje" ćemo uvek imati i posledicama istog uvek biti okruženi.

Sve ono za čime tragamo, oduvek je tu, nama ispred nosa. Samo ga ne vdimo upravo zbog silnih tripova, kojima se vodimo, na koje se oslanjamo i na osnovu kojih dalje delamo i još više mutimo bisru vodu.


Na prvu loptu, jašta da izgleda tako.
Samo, ako je ego Taj koji proživljava, a ne duša koja kroz ego proživljava, koja je onda svrha duše?! Koja je svrha NAS, koji smo te Duše?!

Međutim, ako kažemo da duša kroz oči vidi, kroz uši čuje, kroz nos miriše, kroz usta govori, kroz nerve i razmišljanje "oseća", naša svrha se već ovde nazire.
Ako je duša tek tako razdvojiva od svog ega i svega ostalog, ako je samo nemi "posmatrač", koja je onda potreba za njenim postojanjem?! Koja je njena funkcija, kada je telo u paketu sa svojim psihičkim procesima skroz autonomno i nezavisno od nje?! Međutim, ako je telo, u paketu sa svim malo pre nabrojanim, samo alat kojim se duša koristi, a ego sklop sa kojim se duša mora poistovetiti kako bi delala, postavlja se pitanje gde je ta sila/tendencija/namera koja pokreće ceo taj mehanizam?! Jer je ta sila okidač/pokretač celog tog mehanizma. Ta sila je duša. A nekako se čini da je, zbog svih tih procesa, sve samo ne "ravnodušna", jer je pod konstantnim uticajem istih.

A opet na kraju, ne mogu se ni toliko Ne složiti sa tobom, jer kada svoju pažnju usmerimo ka Sebi/Duši, i tako stavivši sve "alate" na stend baj i intuitivno "doživimo" taj "mir"/blagostajne/delimično prosvetljenje, tada se stiče utisak "nemog posmatrača"... što je zapravo varka, jer je taj "posmatrač"/duša nem, ravnodušan i nepomičan sve dok je naša pažnja usmerena na njega (tj na nas same)...zbog toga što smo MI u tom momentu ti nemi, ravnodušni i nepomični posmatrači. Slično kao kada stanemo pred ogledalom. Tada je naša pažnja usmerena na odraz (tj nas) i u tom momentu ne radimo ništo drugo osim što se ogledamo.....a već na osnovu ovog primera možemo zaključiti da naš odraz nije odvojiv/nezavisan od nas...kao i to da u toku te radnje nismo u poziciji da si prilepimo bilo kakav trajan emotivan epitet/stanje.
Tako je duša sama po sebi sila, konstantno izložena raznim "stanjima" (u zavisnosti od pravca u kom je naša pažnja usmerena, tj u kom smo Mi usmereni), ali sama po sebi ne poseduje nijedno....tj ne posedujemo nijedno.
Kliknite za proširenje...
Duša ne "gleda kroz oči""miriše kroz nos" I td!
Ona sve to ima pred sobom I bez čula I svet duhovni nije identičan sa svetom ega koji je zasnovan na čulima I ostalom...
To je svet u senci postojanja I veoma je senovit I bez tih divnih boja ,mirisa ,ukusa ,topline...Pomalo mizeran svet,ali ybg,
nisam ga ja izmislio...:sad2:
Što sve hrli da se rodi,pa makar kako?!
Nije ni meni sve to jasno,ali čini se da I ne može biti jasno jer je baš tako-mutno I ne baš privlačno...
Zato,ne kunite se dušom,nije ona baš nešto za to...A I nije večna,a ni moćna,pogotovo ne mudra...Božanska moguće da
jeste,ali samo kao otpala od te božanske veličine...Nepovratno...
 
SoleR:
Hvala, lepo si objasnio moje misli.
Kliknite za proširenje...
Ako je tako, onda neka sam :pivce:

Dragoljub69:
Duša ne "gleda kroz oči""miriše kroz nos" I td!
Kliknite za proširenje...
Pre neki mesec zavijao sam neki kilometarski vijak, krstastim produžetkom utaknutim u bor mašinu. Pri tom procesu skrene mi bor mašina i šrafciger ode direktno u prst. Umalo ga nisam probušio. Bol nije odmah nastupio, pa sam imao vremena malo da egoizujem, izreknem par psovki, vizuelizujem kako frljam bor mašinu preko krova u paketu sa tim što počeh da pravim. Međutim, ubrzo nakon toga eto i bola. Taj bol, nije zaboleo moj ego, nego mene. Putem ega i dalje osećah ljutnju, međutim putem povrede i dalje osećah bol. Ko je sve to osećao? Ja, a ne moj ego. Ako smo Mi te duše, kako možemo onda reći da Mi nismo izloženi čulima, već naš ego?

Dragoljub69:
Ona sve to ima pred sobom I bez čula
Kliknite za proširenje...
Ako ćemo tako, duša bez tela je sveprisutna, pa samim tim i svečulna i ko će ga znati šta još.
Međutim kada je oivičena/ograničena svojim telom, ne mogu se složiti sa time da nije povezana sa fizičkim čulima. To su Naši alati, kao i sam ego.

Kada staneš ispred ogledala i na par sekundi zazuriš u odraz (bez ikakvog odnošenja na isti tj zagledanja istog), kakvog "posmatrača" vidiš u oku tog odraza? Da li si to Ti kao ego, ili Ti kao duša? Ego sigurno nije u pitanju, dok za dušu možemo bar pretpostaviti da jeste.
Ako smo mi mirni ispred ogledala, ne možemo kriviti odraz što je i on miran. A svakako ga ne smemo izolovati od nas i na osnovu viđenog u ogledalu nalepiti mu trajan epitet mirnoće . Tako je i sa dušom, u momentu kada se zagledamo u sebe.

Dragoljub69:
I svet duhovni nije identičan sa svetom ega koji je zasnovan na čulima I ostalom...To je svet u senci postojanja I veoma je senovit I bez tih divnih boja ,mirisa ,ukusa ,topline...Pomalo mizeran svet,ali ybg,
nisam ga ja izmislio...:sad2:
Što sve hrli da se rodi,pa makar kako?!
Nije ni meni sve to jasno,ali čini se da I ne može biti jasno jer je baš tako-mutno I ne baš privlačno...
Zato,ne kunite se dušom,nije ona baš nešto za to...A I nije večna,a ni moćna,pogotovo ne mudra...Božanska moguće da
jeste,ali samo kao otpala od te božanske veličine...Nepovratno...
Kliknite za proširenje...
O duhovnom svetu, nemam šta reći (niti mu oćem lepiti ikakve epitete), a da ga pritom ne ukrstim sa svetom ega i pretvorim u još jednu religiju. Transcendentnost neka ostane stvar po sebi, iako debelo zaglibljujemo i rovarimo po njoj, samim spominjanjem duše. A opet, ne možemo spomenuti sebe, a da ne spomenemo nju... i tako u krug.

Dragoljub69:
Što sve hrli da se rodi,pa makar kako?!
Kliknite za proširenje...
Sve hrli da se rodi, zbog sveukupne stvaralačke/produktivne prirode/namere volje/Boga/apsoluta/onog Jednog podeljenog na sve Nas/energije podeljene na svoje videove/ili čega već. A eto i morala koji treba odatle proisteći.
 
Elevejt:
Ako je tako, onda neka sam :pivce:


Pre neki mesec zavijao sam neki kilometarski vijak, krstastim produžetkom utaknutim u bor mašinu. Pri tom procesu skrene mi bor mašina i šrafciger ode direktno u prst. Umalo ga nisam probušio. Bol nije odmah nastupio, pa sam imao vremena malo da egoizujem, izreknem par psovki, vizuelizujem kako frljam bor mašinu preko krova u paketu sa tim što počeh da pravim. Međutim, ubrzo nakon toga eto i bola. Taj bol, nije zaboleo moj ego, nego mene. Putem ega i dalje osećah ljutnju, međutim putem povrede i dalje osećah bol. Ko je sve to osećao? Ja, a ne moj ego. Ako smo Mi te duše, kako možemo onda reći da Mi nismo izloženi čulima, već naš ego?


Ako ćemo tako, duša bez tela je sveprisutna, pa samim tim i svečulna i ko će ga znati šta još.
Međutim kada je oivičena/ograničena svojim telom, ne mogu se složiti sa time da nije povezana sa fizičkim čulima. To su Naši alati, kao i sam ego.

Kada staneš ispred ogledala i na par sekundi zazuriš u odraz (bez ikakvog odnošenja na isti tj zagledanja istog), kakvog "posmatrača" vidiš u oku tog odraza? Da li si to Ti kao ego, ili Ti kao duša? Ego sigurno nije u pitanju, dok za dušu možemo bar pretpostaviti da jeste.
Ako smo mi mirni ispred ogledala, ne možemo kriviti odraz što je i on miran. A svakako ga ne smemo izolovati od nas i na osnovu viđenog u ogledalu nalepiti mu trajan epitet mirnoće . Tako je i sa dušom, u momentu kada se zagledamo u sebe.


O duhovnom svetu, nemam šta reći (niti mu oćem lepiti ikakve epitete), a da ga pritom ne ukrstim sa svetom ega i pretvorim u još jednu religiju. Transcendentnost neka ostane stvar po sebi, iako debelo zaglibljujemo i rovarimo po njoj, samim spominjanjem duše. A opet, ne možemo spomenuti sebe, a da ne spomenemo nju... i tako u krug.


Sve hrli da se rodi, zbog sveukupne stvaralačke/produktivne prirode/namere volje/Boga/apsoluta/onog Jednog podeljenog na sve Nas/energije podeljene na svoje videove/ili čega već. A eto i morala koji treba odatle proisteći.
Kliknite za proširenje...
Polako,imaš vremena-razumećeš ti mene...
Boli ego,duša je bezdušna...:mrgreen:
A to što ti je vizuelna percepcija brža od neurotransmitera boli?Malo neurologije motorike I ostalog
(biomehanika) ti ne bi naškodilo.
Treba ti ozbiljnija introspekcija,ali ne žuri...
 
Dragoljub69:
Polako,imaš vremena-razumećeš ti mene...
Kliknite za proširenje...
Da ne razumem iz kog ugla vikaš da je duša ravnodušna, ne bih onoliko kilometarski pisao...ali sam izgleda preterao u razumevanju.
A opet, daj Bože da sam ja taj koji tebe treba razumeti, jer mi je draže učiti, nego podučavati. Iako je sve to jedno golemo ispiranje mozga.

Dragoljub69:
Boli ego,duša je bezdušna...:mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Oće to, al kad duše ne bi bilo.

Dragoljub69:
A to što ti je vizuelna percepcija brža od neurotransmitera boli?
Kliknite za proširenje...
Kojim postom sam zaslužio da me tako nešto pitaš?!
Koji segment tog posta si mi gađao tim pitanjem?!
Kada mene vazda interesuje KO to vizuelno percipira i oseća bol.
A ne kojom mi sporinom putuju signali nervima, gde se transformišu, a gde receptuju.
Dragoljub69:
Malo neurologije motorike I ostalog
(biomehanika) ti ne bi naškodilo.
Kliknite za proširenje...
Odavno mi ne škodi, ali ni ne pomaže, jer to saznanje ni približno ne opisuje onog sakrivenog iza tog mehanizma.
Dragoljub69:
Treba ti ozbiljnija introspekcija,ali ne žuri...
Kliknite za proširenje...
Koje vrste? Jel to one koja će me dovesti do zaključka da duše zapravo i nema i da sam ja svoj ego? Probah tim putem ali ne ide. Jer svaki put primetih da se u tom misaonom procesu vazda nešto odnosi/upoređuje/usmerava pažnju....i da čak može birati u koju će se misao uživeti, a koju samo pustiti da proleti i da li će uopšte svoju pažnju upuštati u bilo kakav misaoni proces.
 
Dragoljub69:
Duša ne "gleda kroz oči""miriše kroz nos" I td!
Ona sve to ima pred sobom I bez čula I svet duhovni nije identičan sa svetom ega koji je zasnovan na čulima I ostalom...
To je svet u senci postojanja I veoma je senovit I bez tih divnih boja ,mirisa ,ukusa ,topline...Pomalo mizeran svet,ali ybg,
nisam ga ja izmislio...:sad2:
Što sve hrli da se rodi,pa makar kako?!
Nije ni meni sve to jasno,ali čini se da I ne može biti jasno jer je baš tako-mutno I ne baš privlačno...
Zato,ne kunite se dušom,nije ona baš nešto za to...A I nije večna,a ni moćna,pogotovo ne mudra...Božanska moguće da
jeste,ali samo kao otpala od te božanske veličine...Nepovratno...
Kliknite za proširenje...

Emotivno, ali istinito.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top