Neprestano kukanje

Imam ja jednu drugaricu tog tipa - o cemu god da krenemo da pricamo zavrsi se sa njenim problemima koji su pri tom totalno nerealni. Mozemo da pricamo o margarinu "Dobro jutro" ona ce vec pronaci nacina kako da tematiku okrene na svoje muke :roll: U principu je ne izbegavam jer je u sustini ok osoba, ali ne potenciram previs neke razgovore sa njom. Uglavnom pricamo o cvecu i prolecu, a ako krene sa svojom tematikom prekidam konverzacoju i pocinjem sa novom temom...
 
:think:
Trinitty:
Imam ja jednu drugaricu tog tipa - o cemu god da krenemo da pricamo zavrsi se sa njenim problemima koji su pri tom totalno nerealni. Mozemo da pricamo o margarinu "Dobro jutro" ona ce vec pronaci nacina kako da tematiku okrene na svoje muke :roll: U principu je ne izbegavam jer je u sustini ok osoba, ali ne potenciram previs neke razgovore sa njom. Uglavnom pricamo o cvecu i prolecu, a ako krene sa svojom tematikom prekidam konverzacoju i pocinjem sa novom temom...
Kliknite za proširenje...
Potpuno isto...osoba je ok. i dobra po mnogim drugim pitanjima,ali od njenog kukanja na sve na ovom svetu...nista joj ne valja,o svima ima negativno misljenje...ali nikako da dodje na red sopstveno preispitivanje! Imam utisak kao da me prevari,pretekne u sopsvenom kukannju na neke dogadjaje situacije...pa drugarice i služe izmedju ostalog za jadanja! Tako da posle vidjenja sa njom se osetim jadno skoro iskorisceno...jer me njena kuknjava nacisto smori,kao da se još nakaci na ledja...Nije bas onaj sto posto vampir ali ima neke karakteristike istog...:think:
 
Trinitty:
A pri tom kada pokusama svoju muku da joj ispricam, ona zeva okolo :roll:
Kliknite za proširenje...

To je gotovo pravilo...ona ima prednost, jer je u problemu, a ja ako ćutim nisam....što naravno apsolutno nije tačno....svaki čovek ima problem...nemam problem da saslušam ljude, ali ponekad je i meni potrebno nečije mišljenje, hfala bogu, pa postoje osobe koje me ne tapšu po ramenu kada im kažem svoj problem i kojima verujem, gde nema povlađivanja...ako se kukavnoj osobi najiskrenije predaš i daš svoj sud bolje beži, em neće da sluša savet, em se naljuti..samo im je potrebno pražnjenje, izdeklamuju monolog, i daju do znanja da je sastanak završen, i ajd' sada kući.
 
pred nepoznatim ljudima i kolegama sa posla, pa čak i pred većinom prijatelja se ne otvaram na taj nači - ok, mogu da se požalim tipa zagradio me neko na parkingu, usluga u kafani bila spora, šrešla sam se u nekoj kupovini isl...znači ništa bitno. One prave životne nedoumice, stanja niskih pH vrednosti zadržavam za sebe -ustvari tako mislim, a u realnosti ipak ih ispoljim pred mm i decom. I najgore je to što onda najviše ispaštaju baš oni koji ne trebaju, oni koje najviše volim.
Mada primetila sam kada sam opsednuta nečim to nekako u potpunosti sve moje misli i osećanja okreće u tom smeru - recimo, sve je ok, nemam problema, nikakvih, i pročitam reportažu o izbačenoj kuji sa štencima na sred ulice na mraz i sneg . I džabe, koliko god hoću da i dalje mislim o običnim stvarima to me proganja i nekako mi se i razgovori svode na takvu tematiku i sl.

Interesantno je to što mene ogroman broj ljudi doživljava kao nekoga ko im podiže raspoloženje, puni energijom, a ja sebe tako ne doživljavam, imam neke svoje druge osobe koje mi ulepšavaju dan iako neke od njih mnogima tako ne deluju.
Sve je dakleM relativno
 
Poznavalac stvari:
Не кукам!
Моје су чаше увек пуне(ајд, макар полупуне :hahaha:), моји су проблеми решиви, моја су јутра ведра и дани сунчани!
Немам туробних познаника, да ли зато што такви избегавају оптимисте, или их ја на неки несветан начин мимоилазим.
Жена ми је слична и мислим да бих тешко живео са особом сумрачног карактера, а деца... Па јел треба уопште и да спомињем!!!
И једна занимација, с моје стране, за неког ко се бави, или је професионални психолог, да ли је ико утврдио јесу ли, рецимо, прворођена деца(тај сам!)чешће и више оптимисти од своје браће и сестара који су накнадно закмечали на овом свету?
Мсм да има подлогу, отприлике оно, дете љубави, проблема нема, а ако их и буде стићи ће касније,мајка је срећна, мозак емитује ендорфине, ови протрче кроз постељицу и наравно потпомогну развој коре великог мозга у оним подручјима где се у одраслом човеку лакше и више јављају пријатна осећања, исти емитују ендорфине у детету и ...
Ето малог, па великог оптимисте.
И да, наравно да сам још од малена знао да сам оптимиста, али најубедљивију похвалу добио сам, тако, са око 21-22 годину, у кревету, цигарета после, прича о дану који је протутњао и девојка која ми је, у једном тренутку рекла: ,,БоКте, ти имаш баш лековити оптимизам!".
Kliknite za proširenje...

I ja sam to primetila kod sebe! Imam dve mladje sestre za koje sam oduvek na raspolaganju, "jer ja to drugacije vidim i kazem pa bolje zvuci" :D:D:D Ajd' sto je sa njima tako, nego i njihova deca su u istoj prici - "sa mnom im je najlakse da razgovaraju, jer im tetka lepo objasni da sve moze da se resi bez sekiracija". I muz je prvo dete, mozda ima veze sve, jer i deca su za sada u "plusu"!!! :D
 
Oranz:
Tacno tako,e to me bas naljuti pa nekad i kazem, al to se svede na ono e izvini,utom vise nema vremena svako ima svoje obaveze,a do skorog vidjenja njeni problemi ostadose meni na plecima...
Kliknite za proširenje...

Ma za takve situacije "oblacite" nesto klizavo na sebe, da sve sto se nakaci - odmah i sklizne pod noge!!! ;) :D
Ja sam u jednom razgovoru sa sestrom shvatila da smo mi tipovi koji dobiju cir na zelucu zbog crnih rupa ili gmo hrane!!! Onda sam morala da razmislim - da naucim sebe kako da se oddbranim od svega sto atakuje na moju kondiciju i sacuvam sebe za sebe, decu, muza, porodicu! Verujte, da covek mora to da nauci, za svoje dobro.
 
Izbegavam druženje sa takvim osobama. Najviše me je nerviralo sledeće:

- jaaaooo, ja sam debela/imam veliki nos, veliko dupe i sl, na šta se od mene očekivo odgovor - maaaa niiiiiiiiiiiiiiiiiiiiisiiiiiiiii :roll: Mene ovakve predstave zamaraju, tako da ih sad presecam sa -"Imaš, pa šta". :mrgreen:

- jaoooooooooo, ništa nisam učila i ništa ne znam - a dobije 10 na ispitu. :confused: Mislim, čemu to? :roll:

Ljude koji kukaju o ozbiljnim životnim problemima saslušam i ne smatram da je loše otvoriti dušu nekom prijatelju ako te muče stvarni problemi.
 
__Stela___:
Ima i onih koji stalno kukaju da ih nesto boli, prodje jedna bolest, naidje druga, pa onda onih koji stalno kukaju kako nemaju para, a pri tom to i nije istina, ali da li se boje da ce im neko traziti ili koji je razlog njihove kuknjave, ne znam, zatim onih koji stalno kukaju kako puno rade, niko drugi nista ne radi, samo oni rade i mnogo drugih primjera...
Kliknite za proširenje...

Imam ja jedan ovakav primer u svojoj okolini, osoba koja mi je na neki način porodica, i ne mogu da je izbegavam, a i nije loša u duši, samo je...njanjava.

Nikad joj ništa ne odgovara. Po tome kako priča o teškoćama svog posla, i ne mogućnosti dobijanja sobodnog dana, rekao bi čovek da radi u državnoj bezbednosti, minimum. A radi u knjižari.Ili joj je hladno. Ili joj je toplo. Ili je prehlađena. Ili joj otiču prsti. Muzika je preglasna. Ili pretiha. Uvek je sve lakše meni nego njoj. Nigde se ne ide jer je skupo, ništa se ne kupuje jer je skupo, samo se štedi štedi štedi... što je ok, ali se ne živi.


Mene sve ovo jako nervira, jer volim da budem pozitivna, da uživam u životu. Nekada je samo iskuliram, nekada se trudim da joj neke stvari objasnim ili pokažem, ali najviše se trudim da joj ne dozvolim da pokvari moje raspoloženje...
 
Modesti B.:
Ma za takve situacije "oblacite" nesto klizavo na sebe, da sve sto se nakaci - odmah i sklizne pod noge!!! ;) :D
Ja sam u jednom razgovoru sa sestrom shvatila da smo mi tipovi koji dobiju cir na zelucu zbog crnih rupa ili gmo hrane!!! Onda sam morala da razmislim - da naucim sebe kako da se oddbranim od svega sto atakuje na moju kondiciju i sacuvam sebe za sebe, decu, muza, porodicu! Verujte, da covek mora to da nauci, za svoje dobro.
Kliknite za proširenje...
:lol:pa oblacim al nista ne vredi,takva sam sorta sto bi rekli!A jos davno su mi govorili da sam promasila profesiju, da bi se odlicno snasla kao soc.radnik...pa nema veze ja to radim i ovako i jos za dzabe:lol:mislim rame za plakanje i tome slicno...desavalo mi se da mi se zena u cekaonici poveri iz cista mira...:eek:ja ne znam dal meni na celu pise da sam takva...:think:...i rekli smo nema vi...el cujes ti...:lol:
 
Oranz:
:lol:pa oblacim al nista ne vredi,takva sam sorta sto bi rekli!A jos davno su mi govorili da sam promasila profesiju, da bi se odlicno snasla kao soc.radnik...pa nema veze ja to radim i ovako i jos za dzabe:lol:mislim rame za plakanje i tome slicno...desavalo mi se da mi se zena u cekaonici poveri iz cista mira...:eek:ja ne znam dal meni na celu pise da sam takva...:think:...i rekli smo nema vi...el cujes ti...:lol:
Kliknite za proširenje...

Neeee, to je bila samo - mnozinaaaaa!!!! :cepanje:
 
ne volim kuknjavu, ne volim zivotni stav "vecitih poverilaca" "vecito progonjenih" "vecitih baksuza". iza njihovog kukanja se uvek krije zahtev (nikad molba) za bar litar krvi. jer njima vise treba nego meni.
imam vampira oko sebe dosta, pokusavam da ih ignorisem. posebno sto znam da su svesni da bar polovinu energije koju trose na kukanje mogu utositi mnogo konstruktivnije.
 
__Stela___:
Da li vas nerviraju osobe koje stalno kukaju? Da li ih imate u svom okruzenju? Uvijek se nesto njima lose desava, uvijek je samo oni imaju problem i njihov problem je najveci.

Imam drugaricu koja se tako ponasa, svaka kafa se pretvori u njenu kuknjavu, uvijek nadje neki razlog, i onda mene stavlja u situaciju da ju ubjedjujem da nije tako. Mene je to pocelo toliko da smara da sam pocela da izbjegavam kafe s njom. Kuka na izgled, na ispite, profesore, kolege, svi su negativni prema njoj i svi njoj hoce lose.

Nerviraju me osobe koje pricaju samo o negativnim stvarima, koje nikad ni u cemu ne vide nista pozitivno. Ok, znam za onu izreku da je pesimista optimista sa iskustvom, ali pored ovoliko crnila oko nas trebalo bi da nadjemo i nesto pozitivno.
Kliknite za proširenje...

Zavisi, nekad me nervira nekad ne...tj. nekad me ta necija "kuknjava" bez osnove dotice, emotivno isprazni, a nekad "na jedno uvo udje, na drugo izadje, bez mnogo zadrzavanja"...zavisi koliki mi je prag tolerancije/osjetljivosti/odbrambenog mehanizma u tom momentu...
Imam ih u svom okruzenju...nekih sam svjesna, nekih tek naknadno postajem...
Mada, neka istrazivanja kazu da su mnogo rasterecenije i opustenije te osobe sto kukaju i jadaju se non stop...nego one koje cute i u sebi...jer reakno svi imaju neki problem...
Ja licno volim da se shalim...pa i da kukam kroz shalu...tesko pricam o necemu sto me tisti, bilo kom...

A za tu drugaricu-znas kako, ako nekog naviknes da si ti taj/ta koji slusa, trpeljiv je i "rame za plakanje", tako ce se doticna ponasati, osloniti max...i kad tad zloupotrijebiti, jer ocito nema mjere ni osjecaja...i ako slucajno ti njoj zakukas, jos ce se i iznenaditi, jer njeni su problemi najveci, a ti si tu samo da slusas, i budes otirac...i da je ni slucajno ne podsjetis kakva je ona ustvari...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top