Sve ja to imam i nudim. Znam da kuvam, da perem, da peglam. Cak i da vezem. Imala sam 20 iz veza. Ja sam bila najbolja vezilja u razredu, a 20 se retko dobija. Znaci, znam i stare zanate. Pored toga, ja sam razmislila i spremna sam na kompromis. Zivela bih i sa njim u njegovom stanu, koji nije komforan, ali ocekujem i neke kompromise s njegove strane. Najpre, ja ne podnosim da neko jede meso u mojoj blizini. POPznato je da obozavam decu i zelela bih da imam sa njim. Bar troje. Kada ga gledam, ja vidim da je on covek sa kojim cu provesto svoj zivot. Ponekad pomislim i da vodim ljubav sa njim, ali kazem sebi: "Cico, on jeste pravi, ali muskarci vole stablne zene, zato sacekaj, ako cekas vec 2o i nesto godina." Treba veceras da izadjemo. Verovatno cu i prespavati kod njega. Sve je ok, samo me nervira taj njegov pust stan i frizider, koji smrdi na mesne preradjevine. Razmisljala sam da nadjemo neku kucnu pomocnicu, ali njegov stan je mali, da bi ona zivela, a ja ne volim da posluga zivi van kuce, jer je neprakticno. Sta, ako ogladnim negde nocu? Ili sta, ako on pocne da namislja da mu nesto kuvam, a mene bas tada mrzi, iako sam vrsna kuvarica i uzivam u kuvanju. Mislim da bi trebalo da razmisli malo o svom zivotu i sto pre me zaprosi, da ja ne bih morala da reagujem.
i da se ne buni 
A sta on misli sa 39 godina?
