Ukoliko si ljubitelj životinja, na pravom si mestu. Saznaces neke neverovatne činjenice o ovim čudesnim stanovnicima naše planete.
-
- Popularno:
- O pčelama i medu
- Mirta –cvet iz Raja
- Opsesivna ljubavna fascinacija: Kako...
- U čemu je Vučić bolji od drugih ?
- Nedostojan! Šta je sve patrijarh...
- Popovi i politika
- Kakav odnos prema Vučiću očekujete od...
- Brkovi
- Европска комисија: прослава Дана победе...
- Spontane studentske demonstracije !?
Neobične činjenice o životinjama
- Začetnik teme Lada
- Datum pokretanja
1. Medved ima 42 zuba.
2. Oko noja veće je od njegovog mozga.
3. Boja krvi jastoga je bezbojna, ali u dodiru sa kiseonikom postaje plava.
4. Jeleni obožavaju banane.
5. Zlatna ribica može da vidi infracrvena i ultra ljubičasta svetla.
6. Mačke provedu 66% svog života spavajući.
7. Makadamijski orah je otrovan za pse.
8. Koale spavaju oko 18 sati dnevno.
9. Svi insekti imaju 6 nogu.
10. Mačka ima 32 mišića u svakom uhu.
11. Afrički sivi papagaj ima vokabular od oko 200 reči.
12. Žirafe mogu same sebe da očiste uši jezikom!
13. Mleko kamile ne može da se zgruša.
14. Slonovi spavaju samo oko pet sati dnevno. Uz to, oni su i jedini sisari koji ne mogu da skoče.
15. Žabe ne mogu da gutaju otvorenih očiju.
16. Po rođenju, svi dalmatinci su beli, a šare dobiju kasnije.
17. Srce kolibrija otkuca 1000 puta za minut.
18. Krave nemaju gornje prednje zube.
19. Mačke ne mogu da pomere vilicu u stranu.
20. Krokodili ne mogu da pomere svoj jezik.
21. Samo ženke komaraca ujedaju.
22. Sove ne mogu da pomere oči levo - desno.
2. Oko noja veće je od njegovog mozga.
3. Boja krvi jastoga je bezbojna, ali u dodiru sa kiseonikom postaje plava.
4. Jeleni obožavaju banane.
5. Zlatna ribica može da vidi infracrvena i ultra ljubičasta svetla.
6. Mačke provedu 66% svog života spavajući.
7. Makadamijski orah je otrovan za pse.
8. Koale spavaju oko 18 sati dnevno.
9. Svi insekti imaju 6 nogu.
10. Mačka ima 32 mišića u svakom uhu.
11. Afrički sivi papagaj ima vokabular od oko 200 reči.
12. Žirafe mogu same sebe da očiste uši jezikom!
13. Mleko kamile ne može da se zgruša.
14. Slonovi spavaju samo oko pet sati dnevno. Uz to, oni su i jedini sisari koji ne mogu da skoče.
15. Žabe ne mogu da gutaju otvorenih očiju.
16. Po rođenju, svi dalmatinci su beli, a šare dobiju kasnije.
17. Srce kolibrija otkuca 1000 puta za minut.
18. Krave nemaju gornje prednje zube.
19. Mačke ne mogu da pomere vilicu u stranu.
20. Krokodili ne mogu da pomere svoj jezik.
21. Samo ženke komaraca ujedaju.
22. Sove ne mogu da pomere oči levo - desno.
Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.596
- Poruka
- 68.520
Када вук завија, или пусти онај " зов дивљине" о коме је Џек Лондон писао, други вукови га чују у радијусу до 40 км.
Мичесто заборављамо колико различита чула код животиња суперирна у односу на наша.
Мичесто заборављамо колико различита чула код животиња суперирна у односу на наша.
Aruena*
Buduća legenda
- Poruka
- 34.821
Tarantula može da preživi više od dve godine a da ne pojede apsolutno ništa.
Kada su nilski konji uznemireni njihov znoj postaje crven.
Žaba vrste Strelica ima količinu otrova u svom telu koja bi bila dovoljna da ubije 2200 ljudi.
Kada su nilski konji uznemireni njihov znoj postaje crven.
Žaba vrste Strelica ima količinu otrova u svom telu koja bi bila dovoljna da ubije 2200 ljudi.
- Poruka
- 95.555
12 tipova ponašanja psa kada pokazuje emocije
Verni pratilac čoveka i odani prijatelj kako bi iskazao svoja osećanja često koristi svoja usta, oči, rep ili celo telo. Pogledajte 10 tipova ponašanja kojima najbolji čovekov prijatelj pokazuje emocije prema vlasniku.
1.Maše repom
Većina pasa maše repom kad je srećna i u mnogim slučajevima, mahanje repom znači pokazivanje uzbuđenosti ili radosti. Srećan pas maše repom lagano, držeći ga u prirodnom polozaju, tj. u nivou kičme. Mnogi psi u naletu radosti zajedno sa repom mrdaju i zadnji deo tela što izgleda potpuno smešno i neodoljivo svim ljubiteljima pasa. Međutim ne treba zaboraviti da pas mahanjem i raznim položajuma repa ukazuje i na drugačija raspoloženja.
2.Prati vlasnika u stopu
Privrženost i odanost pas će pokazati tako što će vlasnika pratiti u stopu i uvek biti bluzu njega. Psi kao veoma društvene životinje svog vlasnika i ostale članove porodice shvataju kao svoj čopor, pa će u svakoj prilici odano prati svaki pokret vlasnika i uživati u njegovom društvu. Takvim ponašanjem pas jednostavno pokazuje da i on hoće da bude tamo gde i njegov gazda želi da bude.
3.Liže vlasnika po ruci, nozi, obrazu…
Jedan od čestih gestova kojima pas pokazuje ljubav i privrženost je lizanje. Po nekim mišljenima, kada pas liže svoga gazdu, on ga zapravo ljubi i tako iskazuje svoju ljubav. Osim toga psi, a naročito maldi psi na taj način poručuju i da je vreme za obrok. Međutim lizanje takođe može biti i znak pokornosti. U divljini, slabiji psi ližu jače u znak pokornosti što predstavlja način uspostavljanja harmonije u čoporu. U kućnim uslovima pas ovakvim gestom pokazuje da zna ko je gazda.
4.Skače na gazdu pri svakom susretu
Ritual radosnog dočeka gazde je uobičajeno ponašanje koje ispoljava većina pasa. Skakanje gazdi ili nekom drugom čalnu porodice prednjim šapama na ramena, u zagrljaj, je gest čovekovog najboljeg prijatelja kojim on pokazuje svoje oduševljenje što ih vidi. Psi ovakav obrazac ponašanja, koji je ustvari način pozdravljanja, usvajaju dok su još sa majkom. Mnogi vlasnici se odlučuju da koriguju ovakvo ponašanje dresurom, jer ma koliko bilo simpatično dok je pas mali, kada ljubimac odraste naročito ako je u pitanju velika rasa to zna postati neprijatno.
5.Valja se i okreće stomak
Još jedan od načina na koji pas pokazuje ljubav i poštovanje je valjanje na leđima. Ovakvo ponašanje psa sastavni je deo igre sa osobama koje voli i kojima veruje. Pokazivanje stomaka, mesto gde su najranjiviji, je dokaz poverenja. Ovaj gest zanači da je pas potpuno opušten i da uživa u vašem društvu. Uzvratite ljubav maženjem i češkanjem njegovog stomaka. Ne pokušavajte na silu da okrenete psa na leđa, njegovo poverenje se zaslužuje.
6.Društven je
Pas je društvena životinja, koja želi da bude uz svoju porodicu koju shvata kao svoj čopor. Pas koji oseća ljubav i povezanost sa članovima porodice, pokazivaće to svakim svojim pokretom i želeće uvek da da bude deo zajednice i da prati sva zbivanja u njoj.
7.Veran je
Osobina koja posebno izdvaja psa od drugih ljubimace je bezrezervna vernost i odanost vlasniku. Privrženost vlasniku i porodici je još jedna nasleđena osobina od njegovog predka vuka koji je ceo život odan svom čoporu. Život i pripadnost zajednici jednostavno su u genetskom kodu psa, a tu pripadnost on upravo pokazuje privrženošću i vernošću.
8.Spava pored gazde
Mnogi ovakvo ponašanje psa smatraju neprihvatljivim i često dresurom pokušavaju iskoreniti ovu naviku. Međutim, treba imati u vidu da je ovde u pritanju prirodni instinkt, jer pas želi biti u blizini ljudi koje voli. On traži ugodno mesto gde se oseća sigurno i bezbedno i gde je toplo, a to mesto je uz vlasnika ili nekog od članova porodice. Stavovi o ovoj navici psa u podeljeni, pojedini tvrde da ovakvim ponašanjem pas želi da preuzme ulogu „alfe“ u porodici, dok drugi to objašnjavaju činjenicom da su to životinje koje žive u čoporu i koje da bi zadržali toplinu tokom noći spavaju jedni uz druge.
9. Brine za članove porodice kad su bolesni
Pas može osetiti kada se neko od članova porodice ne oseća bas najbolje. Kao što i vukovi u divljini paze na svoje članove čopora, ližu jedni drugima rane kada su povređeni, tako i pas ima potrebu da brine o bolesnom članu porodice. U takvoj situaciji pas će se pobrinuti da bude uvek u blizini, a ako mu je dozvoljeno verovatno će se i sklupčati uz svog vlasnika.
10. Osmehuje se
Pas jasno i izrazom lica može pokazati svoje raspoložnje. Ljutnju, neprijateljstvo, rasot, pa čak i ljubav. Mnoga istraživanja su pokazala da se psi, kao i ljudi, osmehuju dragim osobama. Smešak upućen gazdi ili članu porodice još jedan je gest kojim ljubimac potvrđuje svoju ljubav.
11. Naslanja se na gazdu
Još jedan neobičan gest kojim psi pokazuju naklonost i ljubav je kada se naslanjaju celim telom na svog gazdu i gura ga. Osim toga pas ovakav vid ponašanja koristi i kako bi tražio pažnju. Ovakvo ponašanje nekada može biti i nezgodano posebno ako je u pitanju veliki snažan pas. Na ovakav gest dovoljno je uzvratiti malom pažnjom i pomaziti psa. Često psi stavljaju glavu vlasniku u krilo tražeći da se maze. Ako vlasnik prestane da ga mazi, pas će njuškom pogurati njegovu ruku što bukvalno znači: Nastavi. Što si stao sa češkanjem?
12. Piški od sreće
Neki psi u naletu radosti i uzbuđenja što vide drage osobe često ostave „lokvu“ iz sebe. Ovakvim ponašanjem, koje je često kod štenaca, pas pokazuje poniznost, ljubav i poštovanje, mada većina vlasnika u prvom trenutku kada ugleda taj „dokaz sigurno“ ne pomisli prvo na ljubav. Većina pasa jednostavno preraste ove neobične izlive ljubavi i emocija.
Verni pratilac čoveka i odani prijatelj kako bi iskazao svoja osećanja često koristi svoja usta, oči, rep ili celo telo. Pogledajte 10 tipova ponašanja kojima najbolji čovekov prijatelj pokazuje emocije prema vlasniku.
1.Maše repom
Većina pasa maše repom kad je srećna i u mnogim slučajevima, mahanje repom znači pokazivanje uzbuđenosti ili radosti. Srećan pas maše repom lagano, držeći ga u prirodnom polozaju, tj. u nivou kičme. Mnogi psi u naletu radosti zajedno sa repom mrdaju i zadnji deo tela što izgleda potpuno smešno i neodoljivo svim ljubiteljima pasa. Međutim ne treba zaboraviti da pas mahanjem i raznim položajuma repa ukazuje i na drugačija raspoloženja.
2.Prati vlasnika u stopu
Privrženost i odanost pas će pokazati tako što će vlasnika pratiti u stopu i uvek biti bluzu njega. Psi kao veoma društvene životinje svog vlasnika i ostale članove porodice shvataju kao svoj čopor, pa će u svakoj prilici odano prati svaki pokret vlasnika i uživati u njegovom društvu. Takvim ponašanjem pas jednostavno pokazuje da i on hoće da bude tamo gde i njegov gazda želi da bude.
3.Liže vlasnika po ruci, nozi, obrazu…
Jedan od čestih gestova kojima pas pokazuje ljubav i privrženost je lizanje. Po nekim mišljenima, kada pas liže svoga gazdu, on ga zapravo ljubi i tako iskazuje svoju ljubav. Osim toga psi, a naročito maldi psi na taj način poručuju i da je vreme za obrok. Međutim lizanje takođe može biti i znak pokornosti. U divljini, slabiji psi ližu jače u znak pokornosti što predstavlja način uspostavljanja harmonije u čoporu. U kućnim uslovima pas ovakvim gestom pokazuje da zna ko je gazda.
4.Skače na gazdu pri svakom susretu
Ritual radosnog dočeka gazde je uobičajeno ponašanje koje ispoljava većina pasa. Skakanje gazdi ili nekom drugom čalnu porodice prednjim šapama na ramena, u zagrljaj, je gest čovekovog najboljeg prijatelja kojim on pokazuje svoje oduševljenje što ih vidi. Psi ovakav obrazac ponašanja, koji je ustvari način pozdravljanja, usvajaju dok su još sa majkom. Mnogi vlasnici se odlučuju da koriguju ovakvo ponašanje dresurom, jer ma koliko bilo simpatično dok je pas mali, kada ljubimac odraste naročito ako je u pitanju velika rasa to zna postati neprijatno.
5.Valja se i okreće stomak
Još jedan od načina na koji pas pokazuje ljubav i poštovanje je valjanje na leđima. Ovakvo ponašanje psa sastavni je deo igre sa osobama koje voli i kojima veruje. Pokazivanje stomaka, mesto gde su najranjiviji, je dokaz poverenja. Ovaj gest zanači da je pas potpuno opušten i da uživa u vašem društvu. Uzvratite ljubav maženjem i češkanjem njegovog stomaka. Ne pokušavajte na silu da okrenete psa na leđa, njegovo poverenje se zaslužuje.
6.Društven je
Pas je društvena životinja, koja želi da bude uz svoju porodicu koju shvata kao svoj čopor. Pas koji oseća ljubav i povezanost sa članovima porodice, pokazivaće to svakim svojim pokretom i želeće uvek da da bude deo zajednice i da prati sva zbivanja u njoj.
7.Veran je
Osobina koja posebno izdvaja psa od drugih ljubimace je bezrezervna vernost i odanost vlasniku. Privrženost vlasniku i porodici je još jedna nasleđena osobina od njegovog predka vuka koji je ceo život odan svom čoporu. Život i pripadnost zajednici jednostavno su u genetskom kodu psa, a tu pripadnost on upravo pokazuje privrženošću i vernošću.
8.Spava pored gazde
Mnogi ovakvo ponašanje psa smatraju neprihvatljivim i često dresurom pokušavaju iskoreniti ovu naviku. Međutim, treba imati u vidu da je ovde u pritanju prirodni instinkt, jer pas želi biti u blizini ljudi koje voli. On traži ugodno mesto gde se oseća sigurno i bezbedno i gde je toplo, a to mesto je uz vlasnika ili nekog od članova porodice. Stavovi o ovoj navici psa u podeljeni, pojedini tvrde da ovakvim ponašanjem pas želi da preuzme ulogu „alfe“ u porodici, dok drugi to objašnjavaju činjenicom da su to životinje koje žive u čoporu i koje da bi zadržali toplinu tokom noći spavaju jedni uz druge.
9. Brine za članove porodice kad su bolesni
Pas može osetiti kada se neko od članova porodice ne oseća bas najbolje. Kao što i vukovi u divljini paze na svoje članove čopora, ližu jedni drugima rane kada su povređeni, tako i pas ima potrebu da brine o bolesnom članu porodice. U takvoj situaciji pas će se pobrinuti da bude uvek u blizini, a ako mu je dozvoljeno verovatno će se i sklupčati uz svog vlasnika.
10. Osmehuje se
Pas jasno i izrazom lica može pokazati svoje raspoložnje. Ljutnju, neprijateljstvo, rasot, pa čak i ljubav. Mnoga istraživanja su pokazala da se psi, kao i ljudi, osmehuju dragim osobama. Smešak upućen gazdi ili članu porodice još jedan je gest kojim ljubimac potvrđuje svoju ljubav.
11. Naslanja se na gazdu
Još jedan neobičan gest kojim psi pokazuju naklonost i ljubav je kada se naslanjaju celim telom na svog gazdu i gura ga. Osim toga pas ovakav vid ponašanja koristi i kako bi tražio pažnju. Ovakvo ponašanje nekada može biti i nezgodano posebno ako je u pitanju veliki snažan pas. Na ovakav gest dovoljno je uzvratiti malom pažnjom i pomaziti psa. Često psi stavljaju glavu vlasniku u krilo tražeći da se maze. Ako vlasnik prestane da ga mazi, pas će njuškom pogurati njegovu ruku što bukvalno znači: Nastavi. Što si stao sa češkanjem?
12. Piški od sreće
Neki psi u naletu radosti i uzbuđenja što vide drage osobe često ostave „lokvu“ iz sebe. Ovakvim ponašanjem, koje je često kod štenaca, pas pokazuje poniznost, ljubav i poštovanje, mada većina vlasnika u prvom trenutku kada ugleda taj „dokaz sigurno“ ne pomisli prvo na ljubav. Većina pasa jednostavno preraste ove neobične izlive ljubavi i emocija.
Aruena*
Buduća legenda
- Poruka
- 34.821
Vodič za maženje psa
Kada mazite psa, kažu stručnjaci, tanka je linija između toga da pokazujete nežnost i ljubav i toga da ste – iritantni.
Svaki ljubitelj pasa će, čim na ulici ugleda čupavog četvoronošca, potrčati da ga pomazi i neretko pomisliti da zna „magično mesto” koje valja pomilovati kako bi se sprijateljio sa psom i kako bi ga usrećio. Međutim, veoma često – grešimo. Takođe, mnogi misle i da baš svi psi vole da se maze i da su srećni kada ih u radosti „dobro protresemo”.
‒ Kada ugledamo čoveka, nećemo baš potrčati da mu rukom prođemo kroz kosu, zar ne? Kada su u pitanju ljudi, svesni smo da moramo da poštujemo njihove granice, pa zašto onda mislimo da sa psima nije isti slučaj? – smatra Vilijam Berloni, poznati američki trener pasa iz azila koji su postali zvezde Holivuda i Brodveja.
Upoznavanje i odmeravanje
Kako kaže Berloni, mnogi psi obožavaju maženje, dok su drugi užasnuti pomišlju da će ih nepoznata osoba dodirivati. Ipak, najveći je broj onih pasa koji su negde između: tolerišu nas, ali zapravo nisu baš oduševljeni što ih gnjavimo dok žele da njuškaju ili da se druže s drugim psima.
‒ Psi su bolji od nas, oni nas tolerišu, dok bi mnogi ljudi napali drugog čoveka ili podneli tužbu ukoliko bi ih dodirivao a da oni to ne žele, zar ne? – smatra Berloni. – Neki psi, poput terijera ili lovačkih pasa, nepoverljivi su po prirodi i najpre žele da nas odmere, upoznaju, onjuše, pa im tek onda može biti prijatno da ih pomazimo. S druge strane, zlatni retriveri su poznati kao psi koji obožavaju maženje. Kada vidite psa, najpre mu se obratite, potom mu ponudite ruku da je onjuši, a onda, ako vidite da je raspoložen za interakciju – pomazite ga.
Greške
U radosti što vidimo psa, neretko ih previše snažno, i to obema rukama, više stiskamo nego što ih mazimo, naglašava Berloni.
‒ Kada ih živahno „protresemo”, to je zapravo poziv na igru i izazov, a ne smirivanje, jer bi maženje trebalo da bude opuštajuće i umirujuće. Nasuprot naglim i snažnim pokretima, trebalo bi da se ugledamo na mamu kuju, koja svoje štence liže nežno i smireno po krznu, pa bi trebalo da i naši dodiri budu takvi.
Stomak
Nedavno su istraživači sa Univerziteta u Edinburgu objavili rezultate svoje studije kojom su dokazali da psi ne vole kada ih mazimo po stomaku.
‒ Oni samo tolerišu takvo ponašanje, jer primećuju da su vlasnici ti koji uživaju u pokazivanju pažnje – kaže dr Džil Meki, stručnjak za životinje sa ovog univerziteta. – Kada se pas okrene na leđa, on na taj način pokazuje poverenje. Iako pokaže svoj stomak, on nas ne poziva da ga češkamo. Kada se pas ponaša tako u društvu drugih pasa, on time želi da poruči: „Verujem ti. Mislim da si dobar pas, s kojim mogu da se družim.” Kada to uradi ispred čoveka, psu neće biti prijatno kada čovek pomazi njegov stomak. Oni su jednostavno naučili to da podnose – rekla je doktorka Meki.
Pravila
Prema rečima trenera Berlonija, nikada nemojte maziti psa kada ste nervozni.
‒ Psi vole da im nežno mazimo krzno oko vrata. Omiljeno mesto im je, po mom iskustvu, koren repa na leđima, i vole da ga lagano češkamo. Vole i da ih lagano i nežno mazimo po temenu, između obrva, a ako pas zažmuri, znaćete da uživa. Iza ušiju je takođe dobro mesto, jer im to opušta vrat. Nikada im ne dodirujte deo lica oko očiju ili brkova, to ih iritira. Mnogi psi vole da im se masiraju šape. Ponekad im i sama ruka na njihovim leđima, opuštena, pruža prijatan osećaj: da smo tu i da ih volimo. Mnoge kuce vole da ih češkamo ispod vilice. Bilo kako bilo, vole da ih mazimo po dlaci, baš kao što ih i majka liže po krznu – savetuje ovaj američki stručnjak.
Izvor: pet magazine
Kada mazite psa, kažu stručnjaci, tanka je linija između toga da pokazujete nežnost i ljubav i toga da ste – iritantni.
Svaki ljubitelj pasa će, čim na ulici ugleda čupavog četvoronošca, potrčati da ga pomazi i neretko pomisliti da zna „magično mesto” koje valja pomilovati kako bi se sprijateljio sa psom i kako bi ga usrećio. Međutim, veoma često – grešimo. Takođe, mnogi misle i da baš svi psi vole da se maze i da su srećni kada ih u radosti „dobro protresemo”.
‒ Kada ugledamo čoveka, nećemo baš potrčati da mu rukom prođemo kroz kosu, zar ne? Kada su u pitanju ljudi, svesni smo da moramo da poštujemo njihove granice, pa zašto onda mislimo da sa psima nije isti slučaj? – smatra Vilijam Berloni, poznati američki trener pasa iz azila koji su postali zvezde Holivuda i Brodveja.
Upoznavanje i odmeravanje
Kako kaže Berloni, mnogi psi obožavaju maženje, dok su drugi užasnuti pomišlju da će ih nepoznata osoba dodirivati. Ipak, najveći je broj onih pasa koji su negde između: tolerišu nas, ali zapravo nisu baš oduševljeni što ih gnjavimo dok žele da njuškaju ili da se druže s drugim psima.
‒ Psi su bolji od nas, oni nas tolerišu, dok bi mnogi ljudi napali drugog čoveka ili podneli tužbu ukoliko bi ih dodirivao a da oni to ne žele, zar ne? – smatra Berloni. – Neki psi, poput terijera ili lovačkih pasa, nepoverljivi su po prirodi i najpre žele da nas odmere, upoznaju, onjuše, pa im tek onda može biti prijatno da ih pomazimo. S druge strane, zlatni retriveri su poznati kao psi koji obožavaju maženje. Kada vidite psa, najpre mu se obratite, potom mu ponudite ruku da je onjuši, a onda, ako vidite da je raspoložen za interakciju – pomazite ga.
Greške
U radosti što vidimo psa, neretko ih previše snažno, i to obema rukama, više stiskamo nego što ih mazimo, naglašava Berloni.
‒ Kada ih živahno „protresemo”, to je zapravo poziv na igru i izazov, a ne smirivanje, jer bi maženje trebalo da bude opuštajuće i umirujuće. Nasuprot naglim i snažnim pokretima, trebalo bi da se ugledamo na mamu kuju, koja svoje štence liže nežno i smireno po krznu, pa bi trebalo da i naši dodiri budu takvi.
Stomak
Nedavno su istraživači sa Univerziteta u Edinburgu objavili rezultate svoje studije kojom su dokazali da psi ne vole kada ih mazimo po stomaku.
‒ Oni samo tolerišu takvo ponašanje, jer primećuju da su vlasnici ti koji uživaju u pokazivanju pažnje – kaže dr Džil Meki, stručnjak za životinje sa ovog univerziteta. – Kada se pas okrene na leđa, on na taj način pokazuje poverenje. Iako pokaže svoj stomak, on nas ne poziva da ga češkamo. Kada se pas ponaša tako u društvu drugih pasa, on time želi da poruči: „Verujem ti. Mislim da si dobar pas, s kojim mogu da se družim.” Kada to uradi ispred čoveka, psu neće biti prijatno kada čovek pomazi njegov stomak. Oni su jednostavno naučili to da podnose – rekla je doktorka Meki.
Pravila
Prema rečima trenera Berlonija, nikada nemojte maziti psa kada ste nervozni.
‒ Psi vole da im nežno mazimo krzno oko vrata. Omiljeno mesto im je, po mom iskustvu, koren repa na leđima, i vole da ga lagano češkamo. Vole i da ih lagano i nežno mazimo po temenu, između obrva, a ako pas zažmuri, znaćete da uživa. Iza ušiju je takođe dobro mesto, jer im to opušta vrat. Nikada im ne dodirujte deo lica oko očiju ili brkova, to ih iritira. Mnogi psi vole da im se masiraju šape. Ponekad im i sama ruka na njihovim leđima, opuštena, pruža prijatan osećaj: da smo tu i da ih volimo. Mnoge kuce vole da ih češkamo ispod vilice. Bilo kako bilo, vole da ih mazimo po dlaci, baš kao što ih i majka liže po krznu – savetuje ovaj američki stručnjak.
Izvor: pet magazine
- Poruka
- 95.555
Slonovi umetnici
Na Tajlandu, u jednom utočištu za slonove, nalaze se pravi "mali" talenti.
Tamo možemo videti slonove koji igraju fudbal, ali i one koji imaju likovni talenat.
Slonovi drže u surli četkicu i na većem platnu prave najrazličitije slike. Naravno, oni imaju pomoćnike, čuvare, koji mu svaki put kada to zatreba, dodaje četkicu sa bojom.
Slonovi su zapravo naučeni da ovo rade. Njihovi čuvari ih dodiruju na određeni način, što je ustvari signal na koju stranu i kako treba da napravi potez četkicom.
U svakom slučaju, deluje impresivno.
Na Tajlandu, u jednom utočištu za slonove, nalaze se pravi "mali" talenti.
Tamo možemo videti slonove koji igraju fudbal, ali i one koji imaju likovni talenat.
Slonovi drže u surli četkicu i na većem platnu prave najrazličitije slike. Naravno, oni imaju pomoćnike, čuvare, koji mu svaki put kada to zatreba, dodaje četkicu sa bojom.
Slonovi su zapravo naučeni da ovo rade. Njihovi čuvari ih dodiruju na određeni način, što je ustvari signal na koju stranu i kako treba da napravi potez četkicom.
U svakom slučaju, deluje impresivno.
- Poruka
- 95.555
- Poruka
- 95.555
Hijerarhija vukova
I u životinjskom svetu postoji hijerarhija, zna se ko je glavni a ko manje bitan. Kod vukova, ta podela je zaista pravedna, razumna i logična.
Iako izgleda da vukovi idu jedan za drugim, u običnoj koloni, ovaj raspored nikako nije slučajan.
Prva tri vuka , su ustvari najstariji, najbolesniji članovi čopora.
Oni su ti koji će biti žrtvovani u slučaju opasnosti, ali oni diktiraju tempo kretanja. Jer zamislite da su na kraju kolone, verovatno bi zaostali za zdravim članovima, i bili bi lak plen za ostale grabljivce.
Iza njih ide pet najjačih vukova, a za njima 11 vučica koje su tako zaštićene, dok se iza njih nalazi pet snažnih, mladih vukova koji im štite leđa.
Na kraju kolone, iza, usamljen i udaljen ide vođa čopora, najjači vuk, koji tako ima pregled nad čitavom kolonom i brine se začelju.
I u životinjskom svetu postoji hijerarhija, zna se ko je glavni a ko manje bitan. Kod vukova, ta podela je zaista pravedna, razumna i logična.
Iako izgleda da vukovi idu jedan za drugim, u običnoj koloni, ovaj raspored nikako nije slučajan.
Prva tri vuka , su ustvari najstariji, najbolesniji članovi čopora.
Oni su ti koji će biti žrtvovani u slučaju opasnosti, ali oni diktiraju tempo kretanja. Jer zamislite da su na kraju kolone, verovatno bi zaostali za zdravim članovima, i bili bi lak plen za ostale grabljivce.
Iza njih ide pet najjačih vukova, a za njima 11 vučica koje su tako zaštićene, dok se iza njih nalazi pet snažnih, mladih vukova koji im štite leđa.
Na kraju kolone, iza, usamljen i udaljen ide vođa čopora, najjači vuk, koji tako ima pregled nad čitavom kolonom i brine se začelju.
- Poruka
- 95.555
Istina o vukovima
Vuk je teritorijalna životinja, živi u čoporu sa izraženom hijararhijom i organizovanim socijalnim životom. Danju se skriva i odmara u nekom gustišu a napušta ga tokom noći, kada kreće u potragu za hranom .
. Vukovi su takođe i društvene životinje.
Zajednički život u čoporu koristi im radi lakšeg preživljavanja i pronalaženja hrane.
Vukovi prosečno žive 8 do 9 godina ( u divljini ) Obično dnevno prevale oko 35 km u potrazi za hranom.
Većinom uginu zbog gladi, ali i u sukobima s vukovima iz drugih čopora u borbama za teritoriju.
Hijerarhija u čoporu neutrališe agresivnost, smanjuje konflikte i donosi socijalni red.
Čopor je ustvari porodica jer su svi članovi u srodsvu ali se ne ukrštaju.
Glavni i na najvišem položaju su alfa par: alfa mužjak i alfa ženka.
U čoporu se razmnožava samo alfa par.
Beta vukovi su na nižem položaju od alfa vukova, a na najnižem položaju u čoporu se nalazi omega.
Tako u pravilu samo jedna vučica u čoporu može imati mlade, što je jedan od mehanizama samoregulacije veličine populacije ovog vršnog predatora.
U isti mah je i sprečeno parenje u srodstvu.
Dali vuk napada čoveka?
Nikada nije dokumentovan ni zabeležen napad zdravog vuka na čoveka.
Vukovi su po svojoj prirodi životinje koje izbegavaju bilo kakav kontakt s ljudima.
Zapravo su poprilično stidljivi.
Jesu li vukovi krvoločni?
Ne, to je jedna od predrasuda koja prati vuka kao prirodnog predatora koji se hrani isključivo mesom.
Vuk napada i ubija svoj prirodni plen ne iz zabave, već zbog toga jer mu je to prirodom predodređeno za njegov opstanak.
Zašto neki ljudi mrze vukove?
Prvenstveno zbog straha. Ali i suparništva na mnogim područjima. Na primer: ukoliko uklonimo i zamenimo vučiji prirodni plen (jelene, srne, divlje svinje), i na tim se područjima ljudi počnu baviti intenzivnim stočarstvom, vukovi će ubijati ovce i stoku kako bi mogli preživeti da se prehrane. A svakako je važno i suparništvo vuka kao prirodnog predatora i lovca koji je preuzeo njegovu ulogu i počeo smatrati divljač svojim prirodnim pravom, iako to pravo pripada prvenstveno vukovima i to još od davnina. Odnos čovek-vuk Između čoveka i vuka oduvek je postojao visok stepen antagonizma. Kroz istoriju, njihovi interesi su se neprestano sučeljavali, prvenstveno zbog toga što im je hrana odnosno plen bio zajednički
Vuk je teritorijalna životinja, živi u čoporu sa izraženom hijararhijom i organizovanim socijalnim životom. Danju se skriva i odmara u nekom gustišu a napušta ga tokom noći, kada kreće u potragu za hranom .
. Vukovi su takođe i društvene životinje.
Zajednički život u čoporu koristi im radi lakšeg preživljavanja i pronalaženja hrane.
Vukovi prosečno žive 8 do 9 godina ( u divljini ) Obično dnevno prevale oko 35 km u potrazi za hranom.
Većinom uginu zbog gladi, ali i u sukobima s vukovima iz drugih čopora u borbama za teritoriju.
Hijerarhija u čoporu neutrališe agresivnost, smanjuje konflikte i donosi socijalni red.
Čopor je ustvari porodica jer su svi članovi u srodsvu ali se ne ukrštaju.
Glavni i na najvišem položaju su alfa par: alfa mužjak i alfa ženka.
U čoporu se razmnožava samo alfa par.
Beta vukovi su na nižem položaju od alfa vukova, a na najnižem položaju u čoporu se nalazi omega.
Tako u pravilu samo jedna vučica u čoporu može imati mlade, što je jedan od mehanizama samoregulacije veličine populacije ovog vršnog predatora.
U isti mah je i sprečeno parenje u srodstvu.
Dali vuk napada čoveka?
Nikada nije dokumentovan ni zabeležen napad zdravog vuka na čoveka.
Vukovi su po svojoj prirodi životinje koje izbegavaju bilo kakav kontakt s ljudima.
Zapravo su poprilično stidljivi.
Jesu li vukovi krvoločni?
Ne, to je jedna od predrasuda koja prati vuka kao prirodnog predatora koji se hrani isključivo mesom.
Vuk napada i ubija svoj prirodni plen ne iz zabave, već zbog toga jer mu je to prirodom predodređeno za njegov opstanak.
Zašto neki ljudi mrze vukove?
Prvenstveno zbog straha. Ali i suparništva na mnogim područjima. Na primer: ukoliko uklonimo i zamenimo vučiji prirodni plen (jelene, srne, divlje svinje), i na tim se područjima ljudi počnu baviti intenzivnim stočarstvom, vukovi će ubijati ovce i stoku kako bi mogli preživeti da se prehrane. A svakako je važno i suparništvo vuka kao prirodnog predatora i lovca koji je preuzeo njegovu ulogu i počeo smatrati divljač svojim prirodnim pravom, iako to pravo pripada prvenstveno vukovima i to još od davnina. Odnos čovek-vuk Između čoveka i vuka oduvek je postojao visok stepen antagonizma. Kroz istoriju, njihovi interesi su se neprestano sučeljavali, prvenstveno zbog toga što im je hrana odnosno plen bio zajednički
- Poruka
- 95.555
Pingvini i depresija
Vreme na severoistoku Engleske je od početka godine tako sumorno i hladno, da je depresija zahvatila ne samo stanovništvo već i pingvine u zoološkom vrtu u Skarborou, na antlantskoj obali Jorkšira.
Pingvini iz Skarboroa: Četa mala, ali... depresivna!
Kako prenosi AFP, 12 Humboltovih pingvina zapalo je u takvo stanje stresa da su veterinari odlučili da im daju antidepresive kako bi im pomogli da lakše podnesu zimu.
„Iako potiču sa obala Perua i Čilea, gde su meteorološki uslovi slični ovima ovde, pingvinima je jednostavno bilo teško da se prilagode kiši koja danima ne prestaje da pada“, rekao je jedan od veterinara.
„Posle prve nedelje samo su se zbijali jedni uz druge, a nakon mesec dana izgledali su zaista jadno“, navela je predstavnica zoo-vrta.
Tablete, koje im čuvari stavljaju u ribu, pomažu im, takođe, da ojačaju imuni sistem.
Humboltovi pingvini su ugrožena vrsta zbog gubitka prirodnog staništa, klimatskog otopljavanja i prekomernog ribolova.
(sa neta)
Vreme na severoistoku Engleske je od početka godine tako sumorno i hladno, da je depresija zahvatila ne samo stanovništvo već i pingvine u zoološkom vrtu u Skarborou, na antlantskoj obali Jorkšira.
Pingvini iz Skarboroa: Četa mala, ali... depresivna!
Kako prenosi AFP, 12 Humboltovih pingvina zapalo je u takvo stanje stresa da su veterinari odlučili da im daju antidepresive kako bi im pomogli da lakše podnesu zimu.
„Iako potiču sa obala Perua i Čilea, gde su meteorološki uslovi slični ovima ovde, pingvinima je jednostavno bilo teško da se prilagode kiši koja danima ne prestaje da pada“, rekao je jedan od veterinara.
„Posle prve nedelje samo su se zbijali jedni uz druge, a nakon mesec dana izgledali su zaista jadno“, navela je predstavnica zoo-vrta.
Tablete, koje im čuvari stavljaju u ribu, pomažu im, takođe, da ojačaju imuni sistem.
Humboltovi pingvini su ugrožena vrsta zbog gubitka prirodnog staništa, klimatskog otopljavanja i prekomernog ribolova.
(sa neta)
- Poruka
- 95.555
Pingvin je bio depresivan, Foto: Youtube printscreen
Naime, grupa pingvina kretala se ka vodi, ali ovaj pingvin nije išao ni ka vodi ni ka ostatku pingvina. Dezorjentisan i tužan, kretao se na sve strane, izgubljen i sam.
U jednom trenutku, na sedam kilometara od grupe pingvina koja ga je ostavila naišao je na ljude koji su želeli da mu pomognu i vrate ga u grupu sa ostalim pingvinima. Nažalost, pravila za sve posmatrače su jasna - ne smeju da pipnu životinje i utiču na prirodu. Tako je nesrećni pingvin nastavio ka unutrašnjosti kontinenta. Bez osvrta i objašnjenja išao je pravo u svoju sigurnu smrt.
- Poruka
- 95.555
Interesantne činjenice o gavranu
Gavran je najveća ptica u porodici vrana. On je dvostruko teži od vrane, sa rasponom krila od skoro jednog metra. Za razliku od vrana, koje se oslanjaju na aktivnom letu, on se može vinuti visoko iznad drveća i u vazduhu može da izvodi trikove slične onima koje izvode ptice grabljivice. Smatra se za jednu od najpametnijih životinja, a kada je reč o inteligenciji upoređuje se sa šimpanzama i delfinima.
U jednom logičkom testu, gavran je mogao da dobije veći komad hrane povlačenjem malog konopca pomoću kandži, a trebalo je da to ponavlja dok mu hrana ne bude na dohvat noge. Mnogi gavrani su dobili hranu, već u prvom pokušaju, a neki u roku od 30 sekundi.
U divljini, gavrani su gurali ljude sa stena da bi ih sprečili da se penju do njihovih gnezda ili krali ribu povlačenjem ribarske udice iz rupe na ledu. Oni mogu da prevare životinje ili druge gavrane zbog hrane. Na primer, jedan gavran će odvući pažnju drugoj životinji, a drugi će ukrasti njenu hranu ili će se gavran praviti mrtav pored neke strvine kako bi zaplašio ostale gavrane i oterao ih od ukusne gozbe. Ako gavran zna da drugi gavran gleda gde će da sakrije svoju hranu, on će se pretvarati da stavlja hranu na jedno mesto, dok će je zapravo sakriti na drugo.
Gavrani mogu da imitiraju ljudski govor. U zatočeništvu oni mogu da nauče da pričaju bolje od nekih papagaja i imitiraju druge zvuke, kao što su automobilski motori, povlačenje vode u toaletu, životinje i pozivi ptica. Najpoznatiji su po imitiranju vukova ili lisica, kada ih privlače do strvina zato što ne mogu da pokidaju utrobu, a pošto ovi pojedu hranu, gavrani dobijaju ostatke.
Gavrani su izuzetno razigrani. Na Aljasci i u Kanadi su viđeni kako koriste krovove prekrivene snegom da bi se klizali, a na Majni kako se kotrljaju niz snežna brda. Oni se često “igraju“ zajedno sa drugim životinjama, kao što su vukovi, vidre i psi. Da bi se igrali sami ili jedni sa drugima koriste i igračke, što je retko za ponašanje životinja, štapiće borove šišarke, loptice, ili kamenčiće. Kada im je nešto smešno, ponekad se podmehuju ili rugaju drugim životinjama.
Gavrani pokazuju empatiju za druge gavrane. Uprkos svojoj nestašnoj prirodi, sposobni su za osećanje empatije. Kada prijatelj gavrana gubi u borbi, on će da uteši gavrana koji je izgubio. Oni se takođe, sećaju ptica koje im se dopadaju i odgovoriće na prijateljski način pojedinim pticama, najmanje tri godine nakon što ih vide. Ali, negativno se odnose prema neprijateljima i sa sumnjom će odgovoriti nepoznatim gavranima.
Gavrani koriste “ručne“ gestove. Istraživači tvrde da prave veoma sofisticirane bezvokalne signale i gestikulišu dok komuniciraju. Studija u Austriji je pokazala da su gavrani ukazivali svojim kljunovima na druge ptice, isto kao i čovek svojim prstima. Oni takođe usmeravaju pažnju na objekat da bi skrenuli pažnju druge ptice.
Gavrani imaju nekoliko predatora. Oni žive dugo, 17 godina u divljini i do 80 godina u zatočeništvu.
(sa neta)
Gavran je najveća ptica u porodici vrana. On je dvostruko teži od vrane, sa rasponom krila od skoro jednog metra. Za razliku od vrana, koje se oslanjaju na aktivnom letu, on se može vinuti visoko iznad drveća i u vazduhu može da izvodi trikove slične onima koje izvode ptice grabljivice. Smatra se za jednu od najpametnijih životinja, a kada je reč o inteligenciji upoređuje se sa šimpanzama i delfinima.
U jednom logičkom testu, gavran je mogao da dobije veći komad hrane povlačenjem malog konopca pomoću kandži, a trebalo je da to ponavlja dok mu hrana ne bude na dohvat noge. Mnogi gavrani su dobili hranu, već u prvom pokušaju, a neki u roku od 30 sekundi.
U divljini, gavrani su gurali ljude sa stena da bi ih sprečili da se penju do njihovih gnezda ili krali ribu povlačenjem ribarske udice iz rupe na ledu. Oni mogu da prevare životinje ili druge gavrane zbog hrane. Na primer, jedan gavran će odvući pažnju drugoj životinji, a drugi će ukrasti njenu hranu ili će se gavran praviti mrtav pored neke strvine kako bi zaplašio ostale gavrane i oterao ih od ukusne gozbe. Ako gavran zna da drugi gavran gleda gde će da sakrije svoju hranu, on će se pretvarati da stavlja hranu na jedno mesto, dok će je zapravo sakriti na drugo.
Gavrani mogu da imitiraju ljudski govor. U zatočeništvu oni mogu da nauče da pričaju bolje od nekih papagaja i imitiraju druge zvuke, kao što su automobilski motori, povlačenje vode u toaletu, životinje i pozivi ptica. Najpoznatiji su po imitiranju vukova ili lisica, kada ih privlače do strvina zato što ne mogu da pokidaju utrobu, a pošto ovi pojedu hranu, gavrani dobijaju ostatke.
Gavrani su izuzetno razigrani. Na Aljasci i u Kanadi su viđeni kako koriste krovove prekrivene snegom da bi se klizali, a na Majni kako se kotrljaju niz snežna brda. Oni se često “igraju“ zajedno sa drugim životinjama, kao što su vukovi, vidre i psi. Da bi se igrali sami ili jedni sa drugima koriste i igračke, što je retko za ponašanje životinja, štapiće borove šišarke, loptice, ili kamenčiće. Kada im je nešto smešno, ponekad se podmehuju ili rugaju drugim životinjama.
Gavrani pokazuju empatiju za druge gavrane. Uprkos svojoj nestašnoj prirodi, sposobni su za osećanje empatije. Kada prijatelj gavrana gubi u borbi, on će da uteši gavrana koji je izgubio. Oni se takođe, sećaju ptica koje im se dopadaju i odgovoriće na prijateljski način pojedinim pticama, najmanje tri godine nakon što ih vide. Ali, negativno se odnose prema neprijateljima i sa sumnjom će odgovoriti nepoznatim gavranima.
Gavrani koriste “ručne“ gestove. Istraživači tvrde da prave veoma sofisticirane bezvokalne signale i gestikulišu dok komuniciraju. Studija u Austriji je pokazala da su gavrani ukazivali svojim kljunovima na druge ptice, isto kao i čovek svojim prstima. Oni takođe usmeravaju pažnju na objekat da bi skrenuli pažnju druge ptice.
Gavrani imaju nekoliko predatora. Oni žive dugo, 17 godina u divljini i do 80 godina u zatočeništvu.
(sa neta)
- Poruka
- 95.555
- Poruka
- 95.555
KRAVA
Krave imaju najbolje prijatelje i doživljavaju stres svaki put kada moraju da se razdvoje od njih. Čak i kada spavaju vole da imaju drugarice oko sebe.
PANDA
Pande nemaju omiljeno mesto za spavanje koje svakodnevno koriste. One mogu da zaspe bilo gde.
LISICA
Mladunci lisice teški su 100 grama, rađaju se slepi i gluvi i ne mogu da hodaju. Njihove majke ostaju sa njima, a očevi odlaze u lov i donose hranu.
OVCA
Ovce mogu da izleče same sebe od pojedinih bolesti. One su sposobne da pronađu i pojedu bilju koja može da im pomogne da ozdrave.
PATKA
Patke spavaju sa jednim otvorenim okom i jedna strana mozga im je uvek budna. Na taj način iskazuju opreznost i spremnost da se brzo suprotstave neprijatelju koji može da ih napadne dok se odmaraju.
VEVERICA
Ako veverica ne može da brine o svom mladunčetu, druge veverice će preuzeti brigu o njemu. Veverice su poznate kao životinje koje nisu društvene, rado provode vreme same i retko komuniciraju jedne s drugima. Ipak, ako se mladunče nađe u nevolji, pružiće mu brigu i pažnju neophodnu za rast i razvoj.
KOZA
Koze su veoma dobri penjači i mogu da se popnu čak i na drvo. Koze na drvetu se najčešće mogu sresti u Maroku. Privučene mirisom voća, koze koriste svoju veštinu i penju se na grane drveća kako bi uživale u ukusnim plodovima.
Krave imaju najbolje prijatelje i doživljavaju stres svaki put kada moraju da se razdvoje od njih. Čak i kada spavaju vole da imaju drugarice oko sebe.
PANDA
Pande nemaju omiljeno mesto za spavanje koje svakodnevno koriste. One mogu da zaspe bilo gde.
LISICA
Mladunci lisice teški su 100 grama, rađaju se slepi i gluvi i ne mogu da hodaju. Njihove majke ostaju sa njima, a očevi odlaze u lov i donose hranu.
OVCA
Ovce mogu da izleče same sebe od pojedinih bolesti. One su sposobne da pronađu i pojedu bilju koja može da im pomogne da ozdrave.
PATKA
Patke spavaju sa jednim otvorenim okom i jedna strana mozga im je uvek budna. Na taj način iskazuju opreznost i spremnost da se brzo suprotstave neprijatelju koji može da ih napadne dok se odmaraju.
VEVERICA
Ako veverica ne može da brine o svom mladunčetu, druge veverice će preuzeti brigu o njemu. Veverice su poznate kao životinje koje nisu društvene, rado provode vreme same i retko komuniciraju jedne s drugima. Ipak, ako se mladunče nađe u nevolji, pružiće mu brigu i pažnju neophodnu za rast i razvoj.
KOZA
Koze su veoma dobri penjači i mogu da se popnu čak i na drvo. Koze na drvetu se najčešće mogu sresti u Maroku. Privučene mirisom voća, koze koriste svoju veštinu i penju se na grane drveća kako bi uživale u ukusnim plodovima.
- Poruka
- 95.555
Zanimljive činjenice o ptici Detlić
Objavljeno 03 avgust 2020 | Autor Zanimljivosti dana
.
1. Kada bismo mi ljudi počeli da lupamo glavama o drveće, trpeli bismo posledice poput gadnih glavobolja, odvojenih mrežnjača ili potresa mozga. Visoka cena za šaku insekata. Ali detlići su opremljeni za taj posao, a lekari koji proučavaju povrede glave pokušavaju da dokuče kako se pri tom ne povredi. Jedno istraživanje pokazalo je da su oči detlića čvrsto pričvršćene uz pomoć kosti i okolnog tkiva, za razliku od ljudskih očiju koje imaju prostora za pomeranje unutar očne duplje. Te ptice su razvile i druge osobine.
2. Kada spomenemo ovu vrstu ptica obično ostajemo na tome da postoji jedna vrsta koja se naziva Detlić, ali ne, postoji čak 180 vrsta i podvrsta.
3. Greše oni koji misle da detlići kucaju po drveću isključivo radi potrage za hranom. Zapravo, to rade kako bi obeležili svoju teritoriju, ali i da bi našli partnera za parenje.
4. Mozak detlića ima masu od tek nekoliko grama. Ne udara o zidove lobanje onoliko koliko bi udarao ljudski mozak.
5. Ove ptice se gnezde u šupljinama mrtvog drveća ili četinara. Za to oni koriste ne samo postojeće šupljine nego prave i nove.
6. Kod nas, u našim regionima možemo videti 7 vrsta detlića.
7. Detlići se po stablima kreću od dole ka gore, pomažući se kandžama na nogama i repom. Zapravo, najvećem opterećenju je izložen rep i zato se on godišnje smanji približno za jednu desetinu njegove dužine.
8. Zoolozi su otkrili jednu zanimljivu činjenicu koja razlikuje detliće u odnosu na sve druge vrste ptica. Oni ponekad koriste prazne limenke i parčiće gvožđa kako bi se zvuk koji proizvode čuo veoma daleko ̶ na taj način, oni pozivaju druge detliće.
9. Ove ptice su jako rasprostranjene, jedino ih nema u Australiji.
10. Najvećim predstavnikom vrste smatra se američki kraljevski detlić, koji može da dostigne dužinu od 53 cm. Najmanji je patuljasti detlić, i on ne može da prestigne dužinu od 8cm.
11. Detlići žive najčešće kao samostalne jedinke, Hrane se crvima, a neke i biljkama.
12. Ponašanje detlića zanimljivo je zbog toga što u toku jeseni mogu da naprave blizu 400 otvora u stablima i da u njih postave po jedan žir.
13. Njihova najbitnija karakteristika je njihov kljun! On je njihov alat, ali pored toga imaju i jako dugačak jezik. Ako u toku leta ili proleća čujete lupkanje u drvo, znajte da je to ova mala slatka ptičica.
14. Detlići su jedinstvene ptice i one stalno osećaju glad. Uzrok tome je veliki utrošak energije zbog kojeg oni stalno imaju potrebu za hranom.
16. Prilikom pronalaženja hrane koja se nalazi ispod kore drveta, detlići su u stanju da nanose udarce na stablu brzinom do 25 udaraca u sekundi ̶ stoga, za jedan dan ova ptičica je u stanju da udari po drvetu skoro million puta.
17. Kada ženka snese jaja, mužjak leži na njima! Ove price dele posao međusobno. Ženke i mužjaci se ne razlikuju puno. Sve dok mali detlići ne dođu na svet oni su zajedno, a nakon toga se razdvajaju.
18. Dok kuca, detlić ne brine da će u njegove oči da upadnu komadići drveta. Stvar je u tome što se njegovi kapci zatvaraju pre nego što se približe drvetu, što predstavlja svojevrstan odbrambeni mehanizam.
19. Ove ptice su nešto veće od vrapca, imaju oko 17 santimetara, a najveći detlić ikada viđen ima čak 53 santimetara.
20. Sve bi ovo bilo najnormalnije da neke činjenice nisu poznate! Pošto kljucanje drveta zahteva određeni napor, jak kljun, logično je da i glava detlića bude tvrda, ali nije! Detlić spada u vrstu ptica sa njamekšom lobanjom baš iz razloga da ne bi došlo do povrede tokom kljucanja. Ovo na prvi pogled deluje nelogicno, ali kada bolje razmislimo jeste realno.
Objavljeno 03 avgust 2020 | Autor Zanimljivosti dana
.
1. Kada bismo mi ljudi počeli da lupamo glavama o drveće, trpeli bismo posledice poput gadnih glavobolja, odvojenih mrežnjača ili potresa mozga. Visoka cena za šaku insekata. Ali detlići su opremljeni za taj posao, a lekari koji proučavaju povrede glave pokušavaju da dokuče kako se pri tom ne povredi. Jedno istraživanje pokazalo je da su oči detlića čvrsto pričvršćene uz pomoć kosti i okolnog tkiva, za razliku od ljudskih očiju koje imaju prostora za pomeranje unutar očne duplje. Te ptice su razvile i druge osobine.
2. Kada spomenemo ovu vrstu ptica obično ostajemo na tome da postoji jedna vrsta koja se naziva Detlić, ali ne, postoji čak 180 vrsta i podvrsta.
3. Greše oni koji misle da detlići kucaju po drveću isključivo radi potrage za hranom. Zapravo, to rade kako bi obeležili svoju teritoriju, ali i da bi našli partnera za parenje.
4. Mozak detlića ima masu od tek nekoliko grama. Ne udara o zidove lobanje onoliko koliko bi udarao ljudski mozak.
5. Ove ptice se gnezde u šupljinama mrtvog drveća ili četinara. Za to oni koriste ne samo postojeće šupljine nego prave i nove.
6. Kod nas, u našim regionima možemo videti 7 vrsta detlića.
7. Detlići se po stablima kreću od dole ka gore, pomažući se kandžama na nogama i repom. Zapravo, najvećem opterećenju je izložen rep i zato se on godišnje smanji približno za jednu desetinu njegove dužine.
8. Zoolozi su otkrili jednu zanimljivu činjenicu koja razlikuje detliće u odnosu na sve druge vrste ptica. Oni ponekad koriste prazne limenke i parčiće gvožđa kako bi se zvuk koji proizvode čuo veoma daleko ̶ na taj način, oni pozivaju druge detliće.
9. Ove ptice su jako rasprostranjene, jedino ih nema u Australiji.
10. Najvećim predstavnikom vrste smatra se američki kraljevski detlić, koji može da dostigne dužinu od 53 cm. Najmanji je patuljasti detlić, i on ne može da prestigne dužinu od 8cm.
11. Detlići žive najčešće kao samostalne jedinke, Hrane se crvima, a neke i biljkama.
12. Ponašanje detlića zanimljivo je zbog toga što u toku jeseni mogu da naprave blizu 400 otvora u stablima i da u njih postave po jedan žir.
13. Njihova najbitnija karakteristika je njihov kljun! On je njihov alat, ali pored toga imaju i jako dugačak jezik. Ako u toku leta ili proleća čujete lupkanje u drvo, znajte da je to ova mala slatka ptičica.
14. Detlići su jedinstvene ptice i one stalno osećaju glad. Uzrok tome je veliki utrošak energije zbog kojeg oni stalno imaju potrebu za hranom.
15. Tokom udaranja, detlić primenjuje toliko veliku snagu da, ako bismo čoveka udarili tom jačinom, on bi odmah zadobio ozbiljnu povredu. Pri udarcima po drvetu glava ove malene ptice oseća opterećenje do 1 kg.16. Prilikom pronalaženja hrane koja se nalazi ispod kore drveta, detlići su u stanju da nanose udarce na stablu brzinom do 25 udaraca u sekundi ̶ stoga, za jedan dan ova ptičica je u stanju da udari po drvetu skoro million puta.
17. Kada ženka snese jaja, mužjak leži na njima! Ove price dele posao međusobno. Ženke i mužjaci se ne razlikuju puno. Sve dok mali detlići ne dođu na svet oni su zajedno, a nakon toga se razdvajaju.
18. Dok kuca, detlić ne brine da će u njegove oči da upadnu komadići drveta. Stvar je u tome što se njegovi kapci zatvaraju pre nego što se približe drvetu, što predstavlja svojevrstan odbrambeni mehanizam.
19. Ove ptice su nešto veće od vrapca, imaju oko 17 santimetara, a najveći detlić ikada viđen ima čak 53 santimetara.
20. Sve bi ovo bilo najnormalnije da neke činjenice nisu poznate! Pošto kljucanje drveta zahteva određeni napor, jak kljun, logično je da i glava detlića bude tvrda, ali nije! Detlić spada u vrstu ptica sa njamekšom lobanjom baš iz razloga da ne bi došlo do povrede tokom kljucanja. Ovo na prvi pogled deluje nelogicno, ali kada bolje razmislimo jeste realno.
- Veverice usvajaju bebe veverice koje su napuštene
- Postoji životinja koja može da živi zauvek, a to je – Turritopsis nutricula Immotal meduza
- Pilići razgovaraju međusobno i sa svojom majkom i pre nego što se izglegu iz jajeta – kuckajući kljunom o ljusku
- Japanski majmun makaki voli da se grudva – pa iz zabave pravi grudve od snega
- Rakuni vode računa o čistoći – ukoliko imaju priliku oni će pre jela oprati svoju hranu
- Komarci imaju omiljenu boju – plavu – koju primete duplo bolje od bilo koje druge
- Ukoliko želite da vaša zlatna ribica ostane te boje – morate joj obezbediti dovoljno svetla, u suprotnom će izbledeti
- Velike kornjače sa Galapagosa mogu da žive godinu dana bez hrane, ali zato moraju da spavaju svakog dana i po 16 sati
- Psi su kavaljeri – kada su štenci u igri mužjak će uvek pustiti ženku da “pobedi”
- Svi polarni medvedi su levoruki
- Delfini imaju imena i po njima se i dozivaju
- Žutonogi pingvini su veoma romantični – svoje partnerke će zaprositi i to pažljivo izabranim kamenom
- Dok spavaju, vidre se drže za ruke
- Leptiri ne mogu da vide sve boje, nego prepoznaju samo crvenu, zelenu i žutu boju, dok ukus svoje hrane raspoznaju nogama
- Šišmiši – jedini sisari koji mogu da lete, kada izađu iz pećine uvek skrenu levo
https://www.sadrzaj.net/2021/05/mogu-da-prezive-i-do-2-sedmice-bez-hrane.html Meni su slonovi najdraze zivotinje.
- Poruka
- 377.600
55% ispitanika je stavilo pčele na prvo mesto među vrstama koje bi najviše želeli da spasu,
barem prema anketi National Geographicai Morning Consulta.
Ajkule nisu dobile nijedan glas za prvo mesto na listi.
barem prema anketi National Geographicai Morning Consulta.
Ajkule nisu dobile nijedan glas za prvo mesto na listi.
