Šta je to što poseduje svaka kuća, stan ili radni prostor na ovoj planeti?
Postoji nekoliko takvih predmeta, a jedan od njih, najčešći, je svakako stolica, deo nameštaja koji služi za sedenje. Sastoji se od sedalnog dela, tri ili četiri noge, često je sa naslonom za leđa, a ponekad i naslonima za ruke ili rukonaslonima. Stalni je pratilac stola, ali je na nekim mestima nalazimo i bez njega.
Stolica je jedan od prvih komada nameštaja koji unosimo kada se useljavamo u novi stan, da bismo imali na čemu da se odmorimo i predahnemo, pre nego što krenemo po ostatak.
Na stolici sedimo dok jedemo, dok nešto radimo, dok se družimo. Sedimo kad pregovaramo ili dogovaramo nešto, kad se zabavljamo, kad se smejemo, plačemo, volimo, svađamo... Na njoj sedimo kod lekara, sedimo u čekaonici dok čekamo da nas neko primi u svoju kancelariju, da bismo tamo opet seli, na neku drugu stolicu. Sedimo dok pišemo, dok u kuhinji pripremamo sastojke za kuvanje, dok se odmaramo. Neke od nas, čak i smrt zatekne na stolici.
Pa da li je onda stolica najvažniji deo nameštaja? Pa, tu je negde, jedan od tri najvažnija, pored stola i kreveta.
Prve stolice
Smatra se da su prve stolice nastale u Drevnom Egiptu, a da su do zapadnih naroda dospele posredsvom Grka i Rimljana. Bilo ih je i u staroj Kini, a bila je u upotrebi i kod Asteka, što sve navodi na pomisao da je u nekoj verziji, stolica postojala i ranije, praktično, otkad je čovek počeo da gradi staništa. Ima nekih izvora po kojima je još u neolitu bilo nameštaja od kamena i drveta, kome su se dodavale kože životinja, zbog toplote. Verovatno da i jeste tako.
Ali, prve stolice o kojima ima nekog traga su one iz Starog Egipta, na kojima su sedeli faraoni i bogatiji ljudi toga vremena. Sirotinja ih nije imala. Bile su raskošne, pravljene od abonosa i slonovače, ponekad oslikavane i dekorisane dragim kamenjem, sa nogama nalik na noge životinja.
Kasnije su pravljene i jednostavnije, obično sa samo tri noge i bez naslona, tzv. tronošci. Smatra se da se negde do srednjeg veka i nije mnogo marilo za njihovu udobnost. Bilo je važno da stolica služi svrsi, dok su se one lepše, ako izuzmemo kraljevske prestole, mogle videti samo kod aristokratije i crkvenih velikodostojnika.
A onda je došla Renesansa
Upravo tako, sa dolaskom Renesanse, dolazi do procvata umetnosti, tako da počinje da se posvećuje veća pažnja i uređenju enterijera, a nameštaj postaje udobniji i mnogo lepše dekorisan. Dizajn se razvijao paralelno sa razvojem tehnologije i arhitekture, tako da se sada već malo više polaže i na udobnost. Drvene stolice se presvlače plišom, somotom i kožom, noge se ukrašavaju, dodaju se rukonasloni i jastučići, tako da dolazimo i do prvih fotelja.
Ali, ni ostali stilovi ne zaostaju za Renesansom
https://1.***************/-kkSBhObs1Kg/YPLgSrs6MYI/AAAAAAAAAKM/VdYkaKjJi90B1Dbmith8UE6CCo4zpG5EgCLcBGAsYHQ/s320/159026f1d.jpg
Ne, naprotiv. Počev od kitnjastog Baroka, preko stilova Lujeva XIII, XIV, XV i XVI, nameštaj i enterijeri odišu bogatstvom i luksuzom. Naravno, ovo se odnosi samo na aristokratiju, dok sirotinja i dalje koristi ono što može da priušti, po ugledu na antiku, dakle najjednostavnije krevete sa slamaricom, obične drvene stolove i stolice.
Smatra se da se sve do XIX veka, u dizajnu enterijera više polagalo na izgled nego na udobnost. A onda dolazi do razvoja industrijskog dizajna. Forme postaju jednostavnije, ali počinje da se ulaže u masovniju proizvodnju nameštaja rađenog po meri čoveka.
Tonet No 14 (Thonet No 14)
1859. godine, u stolarskoj radnji Mihaela Toneta nastaje slavna stolica br.14 od savijenog drveta.
https://1.***************/-mTuXuwpMVmU/YPLgdjQ6ZPI/AAAAAAAAAKQ/ndvJUKSCpXA54U8mNoiV8gtmGX46ha_XACLcBGAsYHQ/s320/160863609.jpg
Naime, Mihael Tonet je još od tridesetih godina XIX veka radeći u svojoj radionici u rodnom Bopardu počeo eksperimentisanje sa savijanjem drveta, koje je prvi put predstavio na privrednoj izložbi u Koblencu 1841. godine. Na preporuku tadašnjeg austrijskog kancelara Materniha, seli se u Beč i otvara firmu za proizvodnju nameštaja.
S obzirom da je imao pet sinova (od ukupno trinaestoro dece) koje je nameravao da uvede u posao, rešio je da firmu preimenuje u “Braća Tonet”. U Beču radi do 1857. godine kada firmu seli u Koričani na Moravi, da bi kasnije osnovao svoje radionice i u Poljskoj i Nemačkoj, jer je popularnost nameštaja od savijenog drveta nastavila da raste.
Do današnjih dana, ovo je najprodavanija stolica u istoriji. I danas je često viđamo kako po trpezarijama kuća i stanova, tako i po restoranima i hotelima jer i danas rade dve fime koje proizvode Tonet nameštaj. Ova stolica je jednostavna, udobna, lagana i lepa. Sedište joj je od drveta ili upletene španske trske, a na temu nje, postoji mnogo varijacija. Sa višim ili nižim naslonom, sa ili bez rukonaslona, a postoje i one sa postoljem za ljuljanje. Uglavnom potiču iz Tonet radionica, mada naravno, ima i mnogo kopija. Jer, u XX veku, stolica ovog dizajna izrađuje se i od metala i plastike.
Šta još donosi XX vek
U XX veku dolazi do procvata industrijskog dizajna. Forme su mahom jednostavnije, ali se eksperimentiše sa raznim materijalima poput plastičnih masa i čelika. Mnogo se više pažnje posvećuje udobnosti nameštaja u skladu sa namenom, ali i sa anatomijom ljudskog tela.
Više slavnih arhitekata bavilo se i dizajnom nameštaja, i ostavilo mnoštvo sjajnih komada koji i danas, skoro sto godina kasnije, izgledaju moderno i čak futuristički. Pomenućemo neke od njih.
Le Korbizje (Le Corbusier)
Da krenemo sa Korbizjeom, sjajnim francuskim arhitektom švajcarskog porekla koji je posvetio svoj rad pružanju boljih uslova za život u prenaseljenim gradovima. Zbog toga je više puta osuđivan od strane savremenika koji nisu bili naklonjeni modernoj arhitekturi. Govorili su da je Korbizje glavni krivac za “košnice” ili “spavaonice”, današnje solitere i mamutske građevine nastale u XX veku. U odnosu na današnje građevine, Korbizjeove su bile skromne. Ipak, jedan deo kolega ga je smatrao “štetočinom” koja ponižava celu građevinsku struku.
Kažu da je jednom prilikom kratko boravio u Beogradu i da ga je opisao kao “najružniji grad, na najlepšem mestu na svetu”. Još tada, Beograd je delovao nekako neskladno. Pored divnih građevina iz prohujalih epoha, nicali su moderni soliteri, od betona i čelika, koji se nikako nisu slagali sa ambijentom celine u kojoj se nalaze. Lično mislim da ga je posetio po nekom lošem vremenu, pa mu je delovao sivo i sumorno, mada se slažem sa tim da je mnogo toga u ovom gradu neusklađeno.
Ali da se vratimo na nameštaj i sjajnu ležaljku LC4, koja se naziva i “stolicom velikog komfora”.
https://1.***************/-JQjt3J6JifI/YPLg4lCaUHI/AAAAAAAAAKg/jWABwHZ7LNQ74R5H3gml13VcodUcsu4qgCLcBGAsYHQ/s320/161da6d09.jpg
Izrađena je od hromiranog cevastog čelika a pokrivena kravljom kožom. Delovala je egzotično, kao da lebdi. Često se viđa i danas jer, iako je prošlo bezmalo sto godina otkad je napravljena (1927-28), i danas deluje moderno, pa čak i futuristički. Može se reći da je Korbizje delovao inspirativno na mnoge dizajnere svoga vremena.
Čarls i Rej Ims (Charles & Ray Eames)
Za ovaj bračni par, često se govori da su “promenili lice dizajna”. Bavili su se dizajnom nameštaja za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu. Eksperimentisali su sa plastičnim masama, lameliranim furnirom i fiberglasom, ali su i oni radili nameštaj od čelika i kože. Njihov akcenat bio je prvenstvno na udobnosti i na pristupačnosti, tako da se i danas, po modernim stanovima, može naći mnogo njihovih komada nameštaja.
Za ovaj kontroverzni par vezana je zanimljiva ljubavna priča. Naime, upoznali su se 1940. godine u školi umetnosti u Mičigenu. Čarls je već bio oženjen, imao je čak i ćerku, kad se smrtno zaljubio u mladu slikarku Rej Kajzer. Dugo joj se udvarao, pa pošto ga je odbijala, rešio da se razvede. Nakon razvoda, poslao joj je pismo sledeće sadržine:
“Draga Gospođice Kajzer,
Imam 34 godine (skoro) i (opet) sam slobodan. Veoma te volim i želeo bih uskoro* da te oženim. Ne mogu da ti obećam da ćemo se dobro slagati ali, ako mi daš šansu, obećavam da ću i u paklu pokušavati.
*uskoro, znači vrlo brzo
Koja je veličina ovog prsta? (pored je nacrtao šaku, označivši prst za prsten)
Poljupci xxxxxxxxxx
Čarli”
Ovog puta, nije ga odbila. Venčali su se i njihov zajednički rad ostavio je veliki trag u dizajnu i umetnosti XX veka.
A stolica koju vam predstavljam je Ims stolica „Lounge Chair and Ottoman”.
