Ne lomi mi kosti,
Pusti ih da se njišu.
Ničeg na njima nema
jedne o druge udaraju,
ko hvatači vetra,
i zvone u gluvoj noći
nečujne i nebitne...
Ne čupaj mi kosu.
Treba mi da lice sakrije,
da se ne vide bolni ožiljci,
surovih bičeva vremena,
da ih ne vidi
niko I nikada.
Ne sklapaj mi oči,
vreme još nije,
nisu usahle
u njima još suza ima
i poneka iskra ko svitac
nakratko zatreperi,
ničija i nepotrebna.
Ne zaustavljaj mi srce,
neka kuca
ja znam još koliko je ostalo
da se čemera odbroji,
još koliko krvi da ugreje
da se žedni napiju.
Nek dobuje ko kiša po oluku
Dok ka zemlji putuje
Nikome i nepovratno.
Poslednja izmena:
