Ljubav je, kažu, jača od svake droge. Ko se jednom navuče na ljubav - zavisan je celog života.
I šta sada da radimo sa čovekom koji kroz prizmu ljubavi očima narkomana posmatra svet?
Veliki deo svog života, Faraonn je posvetio paralelnom svetu koji se zove - ljubav. Igrajući se vatrom
bogova, iskovao je stihove koje su zavoleli i drugi ljudi.
U priči Čehova, stari ruski kočijaš cele noći saonicama razvozi gospodu, pijanu i bahatu i pokušava
da im se izjada kako mu je sin umro...I niko ga ne čuje... I tek u štali uspeva da se izjada i ispriča priču svom dobrom konju...
Kome Faraonn piše svoje stihove? Kome priča svoju priču?
Onima koji znaju šta je ljubav. Onima koji su prošli dug put sa mnogo krivina, uspona i prepreka. Prijateljima i ljubavima koji su još ovde i onima kojih više nema, zbog kojih ga i sećanje boli.
Naiđu dani kada nas savlada mala snaga, kada se polako odričemo želja... kada je kraj sveta na vidiku... Priviknuti na bol, postajemo otporni na jake ljubavi. I opet je sve u redu kada se nađemo u paralelnom svetu koji LJubav se zove, uprkos istini da smo umrli juče...
U svetu Faraonna postoji pet godišnjih doba: proleće, leto, jesen, zima i ljubav. U kom je sada godišnjem dobu?
U petom. Uz varljivi život i varljivu nadu... Otporan na emocije koje druge ubija, Faraonn - mudruje... upozorava...živi ljubav... Priča svoju priču... i slično ruskom kočijašu, nada se da će neko da ga čuje...
