veKsla:
Kolega Old jedan,ne cini li vam se da se ovde u ponekim elaboracijama ipak ne radi samo o besu i prostackom vredjanju.Vidite kolega,ako analizirate tekstove,parole,izjave,zelje ....a sve zacinjeno besom,cini mi se ipak da se ovde provlaci jedan patoloski nagon.Znate,kada imate zivotni neuspeh u svim oblastima,onda je za samoutehu najbolje nipodastavati sve oko sebe,zakljucno sa zemljom i njenim gradjanima.Strucnjaci kazu da svaka politicka ideja,opcija ma kakva god bila ima neku svoju politicku fizionomiju,a politika bez fizionomije odnosno ideje,jednostrano prelazi u politicku patologiju.Glavni krivci te nakaradnosti kada se politika pretvara u patologiju,jesu njeni kreatori i lideri u pokusaju.Znate u svakom drustvu postoje reprezenti svih posrnulih drustvenih struktura,koji u skaradnim idejama svojih idolopoklonika traze resenje ili utehu za svoj zivotni neuspeh.Traziti resenje,za svoje nenadoknadive zivotne propuste,u nametanju patologije vecini,prelazi u akutno stanje koje se ne leci argumentima.
Слажем се колега са свим изнесеним и био сам слободан означити најбитније делове.
Видите, да је политика прешла у сферу патологије најбоље се види по неким репрезентима који кад изађу на бину добијају тикове, па почињу да се тресу као жабац кермит. То су они који у емисијама обично причају без запете, као да су прогутали плочу (за новије генерације компакт це-де). При томе је небитно да ли се такви нечим допингују (што им се донекле безобразно инсинуира). Уосталом... кажу да је адреналин најгора дрога. Ко се једном "навуче" готов је. Ова ваша констатација наравно важи и за политичке форуме, укључујићи и овај, на шта ћу се вратити.
Оно друго што је битно јесте одговорност лидера и недостатак политичке физиономије. Код нас се политика води ради задовољења личних интереса. И то није само код нас, нити од тога треба дизати фрку. Етимолошки, реч партија потиче од латинског
pars - што значи део. Свака партија задовољава део друштвене реалности. Партикуларне интересе. Чак су и комунисти имали неки социјалистички савез, да не би било да ЦК или КП одређује све. Слично важи и за појам странка. Има оно старинско значење речи странка као клијент. Или странка у спору. Свака странка има своје интересе.
Дакле, апсолвирали смо да појединачни интереси партија нису ништа лоше. Није то никакво "секташење" како су то комунисти звали.
Али политика је уметност могућег - а то је усклађивање различитих интереса. Проблем настаје са оним корифејима испразности који једини смисао свог политичког постојања виде у томе да буду ПРОТИВ. За њих је политика уметност деструкције. И онда не треба да нас чуди такво једно "уметничко" виђење Србије као драме (или можда трагедије?) које долази од стране једног пропалог драматурга.
Зато су они толико против овог Устава који је настао као резултанта интереса друштва, ерго политички компромис једног тренутка. У њиховој политичкој визури компромис је најгора псовка.
А сада да се вратимо на колеге форумаше.
Видите колега, била је одлична тема на Култним стварима о форумској патологији:
http://forum.krstarica.com/threads/121950
Доста је тога тамо речено и ствари које се односе конкретно на овај форум. Издвојио бих међутим једну генералну констатацију.
Sindrom: "forumash-bumerang".
Forumash-bumerang gaji konfliktna osecanja prema forumu, do granice gde to postaje kritichno po njegovo mentalno zdravlje. Iako smatra da funkcionishe normalno, u zadatim okvirima online zajednice, njegov osecaj za dijalog i polemiku je poremecen i otupeo, te stoga chesto upada u nesuglasice sa drugim forumashima i, konachno, sa moderatorima. Svako malo biva banovan ili demonstrativno napushta forum. Medjutim, poshto ga sopstveni mentalni sklop sputava u stvarnom svetu, forumash bumerang se na forum uvek vraca, mrzeci ga i istovremeno ne moguci bez njega. On ne moze bez njega jer je to jedino mesto gde moze biti siguran da mu nece SVI, smoreni, okrenuti ledja.
Kljuchne rechi koje opisuju ovakvog forumasha: paranoja, agresija, umishljenost.
Овај синдром бумеранга је најбоље посматрати код оних форумаша који причају како је овај форум постао легло овога или онога, како на њему пишу неки "секташи", па опет они са тим "секташима" дискутују.
Неки од таквих ликова долазе и одлазе. По правилу оду кад доживе крах на дискусијама, а врате се кад то "потребе тренутка" (које одређује страначки лидер) налажу. Какве су то потребе можете видети у горњем делу ове подуже поруке. Конкретни примери су форумаши који су раније овде били, као што су Хајек, Финчер, Алан Смити, Цоке... да не именујем неке који су и ових дана присутни на форуму.