Немачки коњаници и развој српске коњице

  • Začetnik teme Začetnik teme milsu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
korkanj:
Jedno pitanje?
dali je istina da je Car Dusan imao 3000-5000 tatarskih placenika,koje je razoruzao i pokusao da privikne na seljacki zivot,pa se ovi pobunili, kasnije ne znam sta je bilo sa njima???
i dali je imao nekih 150 spanskih placenika???
i koji je to kralj engleske platio prolazak kroz SRBIJU za vreme krstaskih ratova ???
Kliknite za proširenje...

Za Tatare ne znam, Dusan jeste imao katalonske i nemacke placenike u svojoj vojsci.

Nije mi poznato da je neki engleski kralj prosao kroz Srbiju, koliko znam Englezi su do Palestine isli ili oko Gibraltara morem ili preko Sicilije.

Ali zna se da jsu francuski kralj Luj VII i nemacki kralj i Car Konrad III prosli Balkanom preko Beograda do Carigrada
 
Poslednja izmena:
Jacob:
Za Tatare ne znam, Dusan jeste imao katalonske i nemacke placenike u svojoj vojsci.

Nije mi poznato da je neki engleski kralj prosao kroz Srbiju, koliko znam Englezi su do Palestine isli ili oko Gibraltara morem ili preko Sicilije.

Ali zna se da jsu francuski kralj Luj VII i nemacki kralj i Car Konrad III prosli Balkanom preko Beograda do Carigrada
Kliknite za proširenje...

Zar nije bese i Barbarosa bio u Nisu , na putu za Svetu zemlju ?

A ovo za Teutonske vitezove koji su se borili za Cara Dusana i bilo ih je oko 5 000 valjda znam pricu da im nije dozvoljavao da se mole po katolickom obredu , pa mu je taj Palman zapovednik rekao nesto u fazonu imate nasa tela ali ne i nase duse , sto ovoga pogodi i dozvoli im i da naprave i kapelu ...
 
Poslednja izmena:
Vlada Krauzer:
Zar nije bese i Barbarosa bio u Nisu , na putu za Svetu zemlju ?

A ovo za Teutonske vitezove koji su se borili za Cara Dusana i bilo ih je oko 5 000 valjda znam pricu da im nije dozvoljavao da se mole po katolickom obredu , pa mu je taj Palman zapovednik rekao nesto u fazonu imate nasa tela ali ne i nase duse , sto ovoga pogodi i dozvoli im i da naprave i kapelu ...
Kliknite za proširenje...

Vidis njega sam zaboravio :D
 
Jacob:
Za Tatare ne znam, Dusan jeste imao katalonske i nemacke placenike u svojoj vojsci.

Nije mi poznato da je neki engleski kralj prosao kroz Srbiju, koliko znam Englezi su do Palestine isli ili oko Gibraltara morem ili preko Sicilije.

Ali zna se da jsu francuski kralj Luj VII i nemacki kralj i Car Konrad III prosli Balkanom preko Beograda do Carigrada
Kliknite za proširenje...

Hvala na odgovoru,ali ja sam ipak negde procitao nesto za nekog engleskog kralja da je prosao kroz Srbiju a prolazak je morao da plati
procu da saznam koji i kada je to bilo i kome je platio???
Hvala jos jednom
uzdravlje:bye:
 
milsu:
Ипак, вишедеценијски боравак Немаца морао је оставити неки траг. Пробаћу да пронађем нешто више о оклопу и наоружању и борбеној тактици тешке коњице Византинаца и Немаца и Срба.

Због чега се у бици код Никопоља српска тешка коњица показала толико супериорнијом у односу на Западне витезове? Да ли су били боље оклопљени, јаче наоружани, дисциплинованији, користили бољу тактику?
Kliknite za proširenje...

Napali su vec iscrpljene i destkovane zapadne vitezovi i to je verovatno bilo sve.
 
diletant:
Naj znacajniji od tih zapadnih konjanika ili vitezova a u stvari placenika je bio Palman Braht.
Kliknite za proširenje...

Palman je, izgleda, bio faca, medjutim poznatiji najamnici kod cara Dusana su bili Dietrich iz Beca, Rafa iz Stajra, Kraftin iz Valtingeberga, Fridrih iz Ortenburga dok sam Palman je bio iz Letinberga (Letinberch), kao i jedan Slovenac Gregor Paulic. Sudeci po gradji iz Dubrovackog arhiva (K. Jirecek, odnosno M. Dinic - rad o Palmanu u Zgodovinskom casopisu, 1953.), ovi gore su bili pripadnici vlasteoskog reda, npr. Palman je u ocima Dubrovcana bio "nobilis vir dominus Palmannus". Na ove placenike se vjerovatno i odnosi clan 173 Dusanovog zakonika.

Sto se tice ostalih, najstariji podatak o postojanju najamnicke vojske u Srbiji zabiljezen je 1216. godine, spominju se Grci, Francuzi i Turci, a za vrijeme kralja Milutina spominju se Kumani, maloazijski Turci, juznoruski Tatari i hriscanski Oseti sa Kavkaza.(Gavro Skrivanic, Najamnicka vojska u srednjovekovnoj Srbiji, Glasnik SAN, V-1, 1953)

Stefan Decanski je u bici sa Bugarima 1330. godine imao u svojim redovima oko 1000 Aragonaca i Spanaca, a za vrijeme Maricke bitke despot Ugljesa je imao podrsku Grka.

O avanturama notorne spanske "Kompanije" (par puta su napali Hilandar) je detaljno pisao M. Dinic (Spanski najamnici u srpskoj sluzbi, ZRVI, 6, 1960). Opet, Jirecek je tvrdio da su u gorespomenutoj bici kod Velbudza 1330. g. srpsku pobjedu iznijeli Spanci mada, u nauci ima nesuglasica.

Poznata je pobuna Melekova, odnosno Turkopula, nju je kralj Milutin odmah ugusio (Talijani su navodno bili njegova tjelesna straza), ali i katalonski cetnici su se pobunili (pridruzio im se i odred nekih Turaka) 1309. godine pa je i to nekako sredjeno.

Uspomena na najamnicku sluzbu se sacuvala u jednom starom talijanskom viteskom romanu "Fortunatus Siculus ossia L'avventuroso Ciciliano" (dostupan na Google Books, izdanje iz 19. vijeka) koji se pripisuje Bosonu de Raffaelli (da) Gubio iz Umbrije (umro oko 1377), a opisuju se pustolovine nekog sicilijanskog barona koji kao pristasa Anzuvinaca putuje preko Ankone u Schiavoniu u sluzbu izmisljenog raskog kralja Arkaja ("Archai, re di Rascia in Schiavonia") gdje po raznim, opet izmisljenim mjestima ratuje te postaje marsal odnosno cijenjen ratnik. :mrgreen:
Nakon pobjede, vraca se sretan i zadovoljan u Messinu "con molto tesoro acquistato, benne ottanta miglia di fiorin d'oro". (Maznuo sam talijanski tekst od Mirka Deanovica, Talijanski pisci o Hrvatima, Anali, Dubrovnik, 1962)
 
diletant:
Naj znacajniji od tih zapadnih konjanika ili vitezova a u stvari placenika je bio Palman Braht.
Kliknite za proširenje...

Paja_Jovanovi%C4%87-Krunisanje_Cara_Du%C5%A1ana.jpg


Palman na slici "Proglasenje Zakonika" nase levo kod vrata, drzi slem sa rogovima


Uz cara se stalno nalazio vođa najamnika vitez Palman. Pomalo tajanstven, ovaj vitez lutalica je došao negde iz istočnih Alpa i zadržao se na dvoru carevom vodeći mu najamničke trupe, većinom nemce. Kako mu su svidelo u Srbiji to je za sobom doveo i svoga brata Kijaranea i sinovca Đorđa.

Bili su svi dobro naoružani, a kralj Dušan im je nabavljao u nekoliko navrata najbolju postojeću bojnu opremu. Iz Venecije su kupljeni 1342. godine oklopi za 100 konjanika i 500 pancira, 1349. godine 400 štitova, 100 oklopa, 100 pari narukvica pletenih od žice.
Kliknite za proširenje...
Izvor - Dr Željko Fajfrić
Veliki župan Nikola Altomanović
Internet izdanje

Sa Wiki:

Palman Braht (lat. Palman (us) Teutonicus Capitanus gentis armigens, *oko 1290. - † posle 1355), vitez pustolov i vođa nemačkih najamnika u Srbiji za vreme kralja, potom cara Stefana Dušana.

Mladost i život do susreta sa Stefanom Dušanom

Palman Braht rođen je u austrijskoj provinciji Štajerskoj krajem XIII veka. Rođen je sa defektom usana poznatim kao dvostruka zečija usna. Detinjstvo i mladost proveo je na očevom dvoru u Štajerskoj da bi sa 13 godina postao dvorodržica (paž). U 16-oj godini je otišao u službu Hajnriha od Istrije kod koga je započeo vitešku službu i gde je ostao sve do 1310. godine kada je zbog očeve smrti otputovao natrag u Štajersku gde je stupio u službu kneza od Austrije, koji ga je na ceremoniji udavanja svoje kćerke proglasio za viteza. Sa 27 godina je operisao zečiju usnu u Veneciji zbog neuzvraćene ljubavi izvesne grofice iz svoje domovine. Međutim, ni to nije pomoglo pa je Palman nekoliko sledećih godina proveo na turnirima širom Nemačkog carstva gde je izgubio jedan prst. Kako nije uspeo da dobije uzvraćena osećanja ni posle toliko dokaza svoje ljubavi Palman polazi na put u Svetu Zemlju, ali prolazeći kroz Zetu i Primorje odlučuje da se sa svojim saputnicima pridruži Stefanu Dušanu kao vitez najamnik sa titulom kapetana najamničke alemanske garde.

Služba u Srbiji

Palman je u Dušanovu službu stupio oko 1331. godine kada mu je bilo oko 40 godina. Pouzdano se zna da je učestvovao u boju na Porodimlji, posle koga je Dušan proglašen za kralja Srbije. Tokom pobune zetskog vojvode Bogoja i arbanaškog kneza Dimitrija Sume jedan odred nemačkih najamnika (verovatno četa) pod vođstvom Palmanovog sestrića Georga je poslat u gušenje pobune iz kog su se vratili kao pobednici. Godine 1336. radilo se na tome da se Stefan Dušan sporazumno razvede od Jelene, sestre bugarskog cara Jovana Aleksandra zbog Jelenine nemogućnosti da sa Dušanom ima potomke. Istovremeno je odlučeno da se Dušan oženi Jelisavetom, kćerkom nemačkog cara Fridriha Lepog. Palman, kao jedini na srpskom dvoru koji tečno govori nemački, bio je odabran da vodi pregovore u ime Dušana, i on je iste godine otputovao za Austriju. Kako je knjeginjica Jelisaveta, čuvši za koga treba da se uda, naprasno umrla Palmanovo poslanstvo se vratilo u Srbiju nezavršenog posla. Kada je Stefan Dušan sklopio savez sa vizantijskim beguncem Jovanom Kantakuzenom i kada je dogovoreno da obojica osvajaju vizantijsku teritoriju Dušan je zauzeo Ber, važan grad u Trakiji. U njega je kao zaštitni korpus upućena Palmanova jedinica. Međutim, Kantakuzen je kasnije te godine na prevaru povratio Ber i dopustio Palmanu da sa svojom vojskom napusti grad dok je Srbe zadržao kao talace. U leto 1355. godine, poslanici pape, predvođeni biskupom Petrom Tomom su stigli u Srbiju sa misijom da cara Dušana i carsku porodicu prevedu u Unijatsku veru i pripreme Srbiju za pokrštavanje. Dušan je, promenivši mišljenje o uniji, zabranio katolicima u svojoj vojsci da prisustvuju misi koju je biskup održao, zapretivši da će oslepeti svakoga ko tu naredbu prekrši. Palman i čitava alemanska garda su prkosno prisustvovali misi govoreći da je njima važnija vera od službe caru.

Posle Dušanove smrti

Stefan Dušan umro je 20. decembra 1355. godine. Posle tog događaja Palman je otišao u službu Dušanove sestre Teodore, udovice hrvatskog bana Mladena III Šubića koji je umro za vreme kuge 1348. godine. U njenoj službi je ostao verovatno do kraja života jer o njegovoj daljoj sudbini nema podataka.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Занимљиво ми је како они који нису историчари по струци (Фајфрић је доктор права) увек додају оно "др." када издају публицистичка историјска дела. Као што су све комунистичке земље у називу имале "демократска" :D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Jedna od najpotresnijih fotografija povlačenja srpske vojske do Krfa
2
Odgovora
33
Pregleda
711
Лички гусар
Лички гусар
M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
357
leki1
leki1
M
Sličnosti i razlike između Bandere i Draže Mihailovića
3 4 5
Odgovora
123
Pregleda
1.835
pilatovic
P

Back
Top