Nekrovoajerisanje?

[gost 361356]

Naime, u više navrata ugledao sam ovakav prizor:

Muškara/žena stoje na krovu i verovatno hoće da skoče i okončaju sebi život a okupljena gomila sa bezbedne udaljenost netremice gleda, fotka telefonima pa čak o bolesno šaljivo komentariše incident.

Ili odvija se krvava tuča a gomila radi isto.

Težak sudar, izginuli ljudi - isti prizor.

Mnogo je takvih primera.

Čitao sa i to da su posle WW2 mnogi išli da gledaju streljanja klasnih neprijatelja svojevoljno. Čak se to smatralo svojevrsnim vidom zabave.

Šta to dakle tera ljude da vojaerišu tako bolesno? Ne znam ni kako da nazovem taj fenomen. Nekrovoajerisanje?

Ne pomažu, čak odmažu, ne postoji niti jedan valjan razlog da budu tu ali ostaju do kakvog god epiloga.

Šta je to dakle u čoveku što ga tera da pasivno posmatra tuđu tragediju, pravi fotke za uspomenu i čak u svemu tome nalazi nešto zabavno?

 

[Џорџи]

Pa jel shvatas da nije svako covek, da je sve vise emotivnih vampira koji nece u raj

 

[gost 361356]

Pa jel shvatas da nije svako covek, da je sve vise emotivnih vampira koji nece u raj

To je više nego jasno ali su mi zanimljivi uzroci takvog ponašanja.

 

[Lollol]

Ljudi vole dramu, nasilje, sok efekat, da li ce da skoci da li nece i sl, da li je umro, ili nije.
Jeste bolesno kada se gleda sa strane, mada ne kapiram sto bi neko prisao da vidi saobracaju i sta je ostalo od zrtvi. Mozda samo ljudska radoznalost jer to nije prizor koji se vidja svakog dana.

 

[Direkt]

A što su Rimljani održavali gladijatorske igre koje su svi gledali? Ljudi vole krv, nasilje, a isto tako vole i nesvakidašnja dešavanja, kakva god ona bila.

 

[euridika]

Koliko je verovati zapisima, ali ljudi su i tokom srednjeg veka dobrovoljno gledali pogubljenja i to je onako, bio gotovo društveni događaj...
Inače, negde sam pročitala da slika tuđe patnje za koju se ne oseća odgovornost predstavlja svojevrsno podsvesno zadovoljstno što se, eto, loše/strašne stvari dešavaju, ali nekim drugim ljudima, ne nama... i pružaju zgodnu temu za prepričavanje...a poenta svega je kako su oni ipak bolji/srećniji/uspešniji... koliko god čudno delovalo meni je ovo objašnjenje veoma logično.
I ne, nemam potrebu da posmatram, proučavam ili razglabam tuđu nesreću...

 

[PerfectOne]

Naime, u više navrata ugledao sam ovakav prizor:

Muškara/žena stoje na krovu i verovatno hoće da skoče i okončaju sebi život a okupljena gomila sa bezbedne udaljenost netremice gleda, fotka telefonima pa čak o bolesno šaljivo komentariše incident.

Ili odvija se krvava tuča a gomila radi isto.

Težak sudar, izginuli ljudi - isti prizor.

Mnogo je takvih primera.

Čitao sa i to da su posle WW2 mnogi išli da gledaju streljanja klasnih neprijatelja svojevoljno. Čak se to smatralo svojevrsnim vidom zabave.

Šta to dakle tera ljude da vojaerišu tako bolesno? Ne znam ni kako da nazovem taj fenomen. Nekrovoajerisanje?

Ne pomažu, čak odmažu, ne postoji niti jedan valjan razlog da budu tu ali ostaju do kakvog god epiloga.

Šta je to dakle u čoveku što ga tera da pasivno posmatra tuđu tragediju, pravi fotke za uspomenu i čak u svemu tome nalazi nešto zabavno?

Čovek ima potrebu da se zgražava. Obzirom da zgražavanje nad samim sobom ne donosi neophodnu satisfakciju lepše je zgražavati se nad tuđinima, očišćeni svake emocije jer ne poznajemo osobu.
Da li se čovek rađa sa ugrađenom potrebom da se zgražava ili to stiče kroz život ne znam. Znam samo da je to Bolest i da nema toliko kapaciteta po institucijama za sve sa dijagnozom.

Uostalom početkom devedesetih su nas terali da gledamo raskomadana tela u dnevniku 2 u pola osam svako veče iznova i iznova sve dok nisu ubili poslednje zrno humanosti u nama i za nas same a pogotovu za druge.

 

[gost 361356]

Jeste bolesno kada se gleda sa strane, mada ne kapiram sto bi neko prisao da vidi saobracaju i sta je ostalo od zrtvi.

Ni ja,

Mada je Holivud recimo ukapirao da se ljudi lože na nekom nivou na gadosti i to poče da koritsti obilato, recimo scene obdukcija ili sakaćenja...

- - - - - - - - - -

A što su Rimljani održavali gladijatorske igre koje su svi gledali? Ljudi vole krv, nasilje, a isto tako vole i nesvakidašnja dešavanja, kakva god ona bila.

Što će reći da evolutivno nismo puno odmakli od Starog veka.

- - - - - - - - - -

Inače, negde sam pročitala da slika tuđe patnje za koju se ne oseća odgovornost predstavlja svojevrsno podsvesno zadovoljstno što se, eto, loše/strašne stvari dešavaju, ali nekim drugim ljudima, ne nama... i pružaju zgodnu temu za prepričavanje...a poenta svega je kako su oni ipak bolji/srećniji/uspešniji...

Znači li to da je većina ipak veoma primitivna, infantilna, naivna...

- - - - - - - - - -

očišćeni svake emocije jer ne poznajemo osobu.

Kažeš li da je empatija zapravo mit?

Uostalom početkom devedesetih su nas terali da gledamo raskomadana tela u dnevniku 2 u pola osam svako veče iznova i iznova sve dok nisu ubili poslednje zrno humanosti u nama i za nas same a pogotovu za druge.

Nisu vas terali, mogli ste da gledate i Draganu Mirkovič na Pinku.

Veruješ da gledanje takvih stvari na TVu podiže prag tolerancije na gadosti i ubija saocećajnost?

 

[Guede]

Naime, u više navrata ugledao sam ovakav prizor:

Muškara/žena stoje na krovu i verovatno hoće da skoče i okončaju sebi život a okupljena gomila sa bezbedne udaljenost netremice gleda, fotka telefonima pa čak o bolesno šaljivo komentariše incident.

Ili odvija se krvava tuča a gomila radi isto.

Težak sudar, izginuli ljudi - isti prizor.

Mnogo je takvih primera.

Čitao sa i to da su posle WW2 mnogi išli da gledaju streljanja klasnih neprijatelja svojevoljno. Čak se to smatralo svojevrsnim vidom zabave.

Šta to dakle tera ljude da vojaerišu tako bolesno? Ne znam ni kako da nazovem taj fenomen. Nekrovoajerisanje?

Ne pomažu, čak odmažu, ne postoji niti jedan valjan razlog da budu tu ali ostaju do kakvog god epiloga.

Šta je to dakle u čoveku što ga tera da pasivno posmatra tuđu tragediju, pravi fotke za uspomenu i čak u svemu tome nalazi nešto zabavno?

Vjerovatno bolesna potvrda licnog blagostanja ... kako se mnogi osjecaju skuceno pored mocnih i bogatih, tako se isto dobro osjecaju pored jadnih i tragicnih. U tim slucajevima cak i proste stvari kao izbjegavanje straha i boli se cini kao luksuz, a voajerska masa koja u trenutnom posjedu tih stvari osjeca privilegiju, moc i bogatstvo....

 

[gost 361356]

Vjerovatno bolesna potvrda licnog blagostanja ... kako se mnogi osjecaju skuceno pored mocnih i bogatih, tako se isto dobro osjecaju pored jadnih i tragicnih. U tim slucajevima cak i proste stvari kao izbjegavanje straha i boli se cini kao luksuz, a voajerska masa koja u trenutnom posjedu tih stvari osjeca privilegiju, moc i bogatstvo....

Efekat je jasan, neki se osećaju dobro zato što prisustvuju nečijoj patnji.

No ako se zapitamo nad uzrokom dolazimo li do zakljčka da je sklonost ka destruktivnosti u osnovi svakog ljduskog bića, samo u nekim slučajevima više a u drugim manje izraženo?

 

[Guede]

Efekat je jasan, neki se osećaju dobro zato što prisustvuju nečijoj patnji.

No ako se zapitamo nad uzrokom dolazimo li do zakljčka da je sklonost ka destruktivnosti u osnovi svakog ljduskog bića, samo u nekim slučajevima više a u drugim manje izraženo?

Mislim da nije rijec o toj sklonosti, razlog je dosta plici i banalniji. Teznja vrijednosti i potvrdi o istoj kad izostaje na mnogim zivotnim planovima, sklona je da se zadovolji i na ovakve bizarne nacine ... dok druge induvidue imaju ozbiljniji problem, koje tragicni slucajevi uzbudjuju i sexualno, ali to je posebna i rijetka kategorija

 

[gost 361356]

\ sklona je da se zadovolji i na ovakve bizarne nacine ...

Zar ne primečuju da od takvog zadovoljavanja postaju još jadniji i neostveraniji?

To onda ima veze i sa nedostatkom sposobnosti učenja, neka vrsta kognitivne onesposobljenosti.

 

[Borac za prava zivotinja]

Ni ja,

Mada je Holivud recimo ukapirao da se ljudi lože na nekom nivou na gadosti i to poče da koritsti obilato, recimo scene obdukcija ili sakaćenja...

Mislim da ovo nije ekvivalentno bolesnom interesovanju za scene egzekucije, sakaćenja itd.

 

[Zlatna Iris]

Situacija-u sred skolskog casa primecujemo da zgrada pored gori. Ljudi su na krovu i nemaju gde. Mi, ucenici, zgranuto gledamo kroz prozor kao hipnotisani. Profesor, medjutim, pokusava da izignorise prizor i da odrzi cas kao da se nista me desava. I ko je tu lud?
Meni se tada cinilo da je nasa reakcija sasvim normalna za razliku od profine.
Da li moze da saosecajnost za drugo ljudsko bice bude povod tog fenomena?
Mada se slazem da je strasno koliki je broj ovih sto prave selfije ispred ovakvih situacija.

 

[gost 361356]

Mislim da ovo nije ekvivalentno bolesnom interesovanju za scene egzekucije, sakaćenja itd.

Zajednički imenitelj im je svakako velika zainteresovanost za detalje nečije patnje.

 

[gost 361356]

Situacija-u sred skolskog casa primecujemo da zgrada pored gori. Ljudi su na krovu i nemaju gde. Mi, ucenici, zgranuto gledamo kroz prozor kao hipnotisani. Profesor, medjutim, pokusava da izignorise prizor i da odrzi cas kao da se nista me desava. I ko je tu lud?Meni se tada cinilo da je nasa reakcija sasvim normalna za razliku od profine.

Ne bi bih rekao da je profa lud.

Šta je trebalo, da prekine čas i pozove vas da krenete da gasite požar? Ili da provedete čas gledajući kako ljudi gore?

Ne, mislim da ako je požar bio tako blizu morao je da vas izvede u školsko dvorište ili neko drugo zaštićenije mesto jer gde je vatra tu je opsnost od eksplozije.

Smotan vam bio profa.

Da li moze da saosecajnost za drugo ljudsko bice bude povod tog fenomena?

Može ali po reakcijama okupljenih retko se da zaključiti da je empatija povod okupljanja pred pomenutim prizorima.

 

[Borac za prava zivotinja]

Zajednički imenitelj im je svakako velika zainteresovanost za detalje nečije patnje.

U tom smislu bi se i patolozi mogli podvesti pod kategoriju sadista?

Ne znam da li ti je poznato, ali Leonardo De Vinči je, recimo, proučavao anatomiju ljudskog tela secirajući leševe. To jeste bila radoznalnost, ali ne i "zainteresovanost za detalje nečije patnje".

 

[gost 361356]

U tom smislu bi se i patolozi mogli podvesti pod kategoriju sadista?

Ne znam da li ti je poznato, ali Leonardo De Vinči je, recimo, proučavao anatomiju ljudskog tela secirajući leševe. To jeste bila radoznalnost, ali ne i "zainteresovanost za detalje nečije patnje".

Ti misliš u stvari da nekrovoajeri koji se okupljaju kada se neko sprema na suicid u stvari žele da saznaju nešro više o ljudskoj anatomiji?

Sadizam uzgred nisam ni pominjao ali ima u tome latentnog sadizma.

 

[gost 361356]

Evo recimo, objavljivanje ovakvih fotografija u medijima sa sve potpisivanjem autora je školski primer masovnog nekrovoajerizma.

"Čovek u padu", fotografija Ričarda Drua pokazuje samo jednog čoveka kako pada sa vrha zgrade, a u pozadini se vidi čelična fasada "bliznakinja".

Nesrećnik je dakle jedan čovek a ovaj što je lovio objektivnom agoniju - faca, čuveni fotograf.

Zar ne mislite da objavljivanje ovakvih fotografija vređa dostojanstvo poginulog i njegovih bližnjih?

 

[sin Juga]

Ima dobar film koji se dotice ove teme, prilicno dobar.

http://www.imdb.com/title/tt2872718/

 

[gost 361356]

Ima dobar film koji se dotice ove teme, prilicno dobar.

http://www.imdb.com/title/tt2872718/

Nisam gledao ali pogledaću.

 

[Zlatna Iris]

Ti misliš u stvari da nekrovoajeri koji se okupljaju kada se neko sprema na suicid u stvari žele da saznaju nešro više o ljudskoj anatomiji?

Mozda o psihologiji?

 

[Zlatna Iris]

Evo recimo, objavljivanje ovakvih fotografija u medijima sa sve potpisivanjem autora je školski primer masovnog nekrovoajerizma.





Nesrećnik je dakle jedan čovek a ovaj što je lovio objektivnom agoniju - faca, čuveni fotograf.

Zar ne mislite da objavljivanje ovakvih fotografija vređa dostojanstvo poginulog i njegovih bližnjih?

Uf mediji su brutalni. Negde sam procitala podatak da ljudi posle citanja hronike na netu sledece otvaraju zabavu. Nasla sam se u tome. I prestala da citam novine.
Postojintakodje cuvena slika koja je dobila Pulicerovu nagradu na kojoj je prikazana beba koja ocigledno umire od gladi dok pored nje stoji lesinar. Fotograf koji je snimio sliku nije uradio nista kako bi detetu pomogao. Ali je dobio Pulicera.

 

[andja789]

Ljudi vole dramu, nasilje, sok efekat, da li ce da skoci da li nece i sl, da li je umro, ili nije.
Jeste bolesno kada se gleda sa strane, mada ne kapiram sto bi neko prisao da vidi saobracaju i sta je ostalo od zrtvi. Mozda samo ljudska radoznalost jer to nije prizor koji se vidja svakog dana.

ljudi su znatizeljni

- - - - - - - - - -

Evo recimo, objavljivanje ovakvih fotografija u medijima sa sve potpisivanjem autora je školski primer masovnog nekrovoajerizma.





Nesrećnik je dakle jedan čovek a ovaj što je lovio objektivnom agoniju - faca, čuveni fotograf.

Zar ne mislite da objavljivanje ovakvih fotografija vređa dostojanstvo poginulog i njegovih bližnjih?

Pa sta je tebi tu cudno,mediji zive od skandala.

 

[PerfectOne]

Kažeš li da je empatija zapravo mit?

Nije mit ali je ima u tragovima i ponekad izostaje i za najbliže a o nepoznatom svetu da ne govorimo!

Nisu vas terali, mogli ste da gledate i Draganu Mirkovič na Pinku.

Veruješ da gledanje takvih stvari na TVu podiže prag tolerancije na gadosti i ubija saocećajnost?

Nema to mnogo veze u šta ja verujem, već kako se stvari odvijaju na terenu, a činjenica je da ko prođe dril sa gadostima ne samo da podiže toleranciju već ubija svaku emociju ka bilo čemu što mrda i diše.