Neki put je tesko reci,
sta se sve u glavi
moze zateci.
Neki put su
to biseri sjajni,
sto ponekad
zablistaju u tami,
a ponekad budu
cak i gluposti teske,
sto umeju srce da rane
i da naprave velike greske.
Neki put ne treba reci,
ono sto mori
i na srcu sto lezi.
Bolje je nekad
precutati boli,
podici glavu i otvoriti oci,
osmeh makar lazan bio,
na svoje lice namaci.
Neki put se mora
ipak kazati nesto,
da ne ugusi dusu
sto se oseca tesko.
Onda je najbolje
u pustinju zaci,
viknuti u nebo
i tugu svoju
po vrelom pesku,
na sve strane,
s vetrom razaslati.
sta se sve u glavi
moze zateci.
Neki put su
to biseri sjajni,
sto ponekad
zablistaju u tami,
a ponekad budu
cak i gluposti teske,
sto umeju srce da rane
i da naprave velike greske.
Neki put ne treba reci,
ono sto mori
i na srcu sto lezi.
Bolje je nekad
precutati boli,
podici glavu i otvoriti oci,
osmeh makar lazan bio,
na svoje lice namaci.
Neki put se mora
ipak kazati nesto,
da ne ugusi dusu
sto se oseca tesko.
Onda je najbolje
u pustinju zaci,
viknuti u nebo
i tugu svoju
po vrelom pesku,
na sve strane,
s vetrom razaslati.
Sve je bolje (manje tesko) od cutanja, tisine i ravnodusnosti...