pre par dana bio je 20. avgust 2010. godine..
vruce je dosta.. iako je napolju mrak odavno.. jos jedno vece izasla sam sa deckom, uzivamo u svemu: zezamo se, smejemo zajedno, gurkamo..
naletela sam na svoje dve najbolje drugarice. Isto tako, uzivaju u poslednjim danima ovog raspusta, smeskaju se, verovatno o momcima pricaju, vidim im po licu.. To su Milena i Katarina.. Evo, srecene tip-top kao i uvek, nasminkane, sredjena kosa, nigde neki cuperak da viri.. srecna sto ih vidim, dotrčavam, grlim ih i pozdravljam se sa njima.. Započnemo neku kratku diskusiju, i nastavimo dalje svaka svojim putem.. Podjoh sa Ivanom kuci.. (to mi je decko, zvacu ga imenom, glupo je da ga oslovljavam kao "decko") .. i tako, ja i Ivan krecemo ka mojoj kuci, isto onako, srecni i zadovoljni, jednostavno receno, zaljubljeni pozdravljamo se i dogovaramo kada se sledeći put nalazimo..
Krenuh kući.. ovog puta ne razmisljam o noci provedenoj sa Ivanom, već vraćam film o mojim drugaricama..
ima nas 6.. Milena, Katarina, Olivera, Emilija, Anja i ja..
mi smo bile "fantastična" šestorka.. Dosta popularne, uvek primećene svugde smo poželjne bile.. Olivera, Emilija i Anja su na moru sad.. uzivaju.. nisu ni svesne da jedna njihova najbolja drugarica sad, u najkasnijim mogućim satima sedi i kuca ovo..
20. avgust 2008. godine
vraticu se od ovog vremena.. pre dve godine tačno..
tad smo sve zajedno bile na moru, u Crnoj Gori..uzivale.. sećam se, ja i Katarina u krevetu zajedno se noću otimamo za čaršav, malo dalje leže ostale isto tako.. uzivamo.. vičemo jedna na drugu kad neka ne ugasi svetlo, pošto neka druga spava.. Bdile jedna nad drugom dok smo bile bolesne.. Svadjale se oko gluposti najvećih.. ali opet, tada smo bile zajedno..
20. avgust 2010. godine
došla sam kući, i dopisujem se sa Ivanom.. Prispavalo mi se, ali ne mogu da spavam..legoh na krevet i razmisljam.. Sećam ih se..
Te devojke meni fale.. mnogo mi fale.. praznina neka u meni je velika.. Sećam se kako smo sve prvi put izašle jos 2007. godine u Modus.. svaka cimala svoje roditelje da nas puste tamo.. i odemo provedemo se najbolje..Uvek, jedna drugu branile.. Kada se posvadjamo medjusobno, uvek nastojimo da se brzo pomirimo.. Bile smo nerazdvojne, stvarno.. Sećam se, jos u osnovnoj, imamo tehničko nas 6 za stolom.. Još uvek vidim tu sliku, Olivera uvek nešto pravi, Katarina olovkom zvrcka onaj sto ili ga buši, Anja gleda u Oliveru pa zajedno diskutuju o tome šta rade, Emilija se ponekad ubaci u njihovu temu, ja uvek uspavana ležim i spavam..Milena malo podalje, isto zapisuje nešto. Zvonilo je, bitno je da sam to čula, odmah skačem, spakujem se, i podjemo sve zajedno na odmor.. ili na primer, Katarina uglavnom ne kupi ništa i onda od Emilije traži uvek "jedan griz" a ona bi se uvek naljutila.. i Olivera isto..Anja bi uvek bez problema dala.. ja i Milena bi kako kad kupovale..
Izadjemo u grad. Posle dotičnih komplimenata kako se koja obukla, uvek diskutujemo o momcima.. ja pošteno nikad nisam ni pričala preterano, uvek Emilija, Anja i Kaća.. Kući bi se sve zajedno uvek vratile.. ja sam uvek bila protiv pića, cigareta.. Sećam se, Emilija je prva zapalila cigaru..mnogo sam je kritikovala zbog toga.. ove ostale su nešto kasnije.. ja i dalje odolevam tome.. a pića što se tiče, isto sam uvek bila protiv, ali na to su uspele da me nagovore.. To veče, sve smo bile pijane..mnogo.. bilo je zezanje najveće.. Vozile bi bajseve, roške.. Znam da sam oduvek bila veliku ljuitelj bajseva i da sam imala običaj Emiliju da vozim na volan.. dobro, naravno i ostale sam vozila..ali sa njom mi je uvek bilo smešno.. Onako, malo smotana dok se popne pa dok krenemo, i onda se plaši pa mi kaze da stanemo a ja neću, smešna mi je..Uzivale smo.. U školi cimale se oko ocena, zezale nastavnike a Drazu pogotovo.. I dan danas se sećam kako izgovara naša imena: Emilija, Olivera, Milena, Anja, Poledice, Flauta (katarinu je tako zvao).. Sećam se kad smo bile na koncert ja, Olja i Ema..Sad, kad smo starije, počele smo češće da pijemo, i uvek pravile neke scene, ja pogotovo.. na more kad bi otišle, jedna drugoj bi kupile po neki suvenir..
To odavno ne radimo više.. Odaljile smo se dosta.. Nisam verovala da će to tako lako da se desi.. Ostale smo samo nas 4, Kaća, Milena, Olja i ja.. Olja ubrzo u sloveniju ide i biće preko cele godine tamo, a što se Anje i Emilije tiče nije ih briga više.. Ne poznajem ih više.. To nisu više one dve devojčice koje su se uvek cimale za društvo, i uzivale sa nama.. Zašto je tako..?!
Zadnji put smo bile zajedno za moju slavu, pošteno lepo nam je bilo, ali opet njih dve su ranije otišle.. Se sećate, kada je moja majka ušla u sobu i rekla vam kako se druzimo više od 10 godina, koliko li je jako to prijateljstvo onda..?! ali, pogrešila je.. ono je odavno puklo.. Ne smejemo se više kao pre.. Nema tog osmeha više.. Sećam se kako bi neka od nas cim bi bile neke novosti sa kojim dečkom javile svima, i telefon je non-stop zvonio.. a sada, ništa..
Sve odlazi, ali mislila sam da će bar one ostati zauvek.. pogrešila sam.. Ljudi greše.. ali ona praznina je u meni i dalje.. nikako da se popuni..
Mozda im puno toga dugujem, izvinjavam im se za sve loše stvari koje se desile, i zahvaljujem za sve dobre stvari koje smo zajedno preživele.. Svesna sam da ih nemam više, i da ovim želim da se naše prijateljstvo završi, samo par stvari da se sete.. i da znaju šta su za mene bile..
vruce je dosta.. iako je napolju mrak odavno.. jos jedno vece izasla sam sa deckom, uzivamo u svemu: zezamo se, smejemo zajedno, gurkamo..
naletela sam na svoje dve najbolje drugarice. Isto tako, uzivaju u poslednjim danima ovog raspusta, smeskaju se, verovatno o momcima pricaju, vidim im po licu.. To su Milena i Katarina.. Evo, srecene tip-top kao i uvek, nasminkane, sredjena kosa, nigde neki cuperak da viri.. srecna sto ih vidim, dotrčavam, grlim ih i pozdravljam se sa njima.. Započnemo neku kratku diskusiju, i nastavimo dalje svaka svojim putem.. Podjoh sa Ivanom kuci.. (to mi je decko, zvacu ga imenom, glupo je da ga oslovljavam kao "decko") .. i tako, ja i Ivan krecemo ka mojoj kuci, isto onako, srecni i zadovoljni, jednostavno receno, zaljubljeni pozdravljamo se i dogovaramo kada se sledeći put nalazimo..
Krenuh kući.. ovog puta ne razmisljam o noci provedenoj sa Ivanom, već vraćam film o mojim drugaricama..
ima nas 6.. Milena, Katarina, Olivera, Emilija, Anja i ja..
mi smo bile "fantastična" šestorka.. Dosta popularne, uvek primećene svugde smo poželjne bile.. Olivera, Emilija i Anja su na moru sad.. uzivaju.. nisu ni svesne da jedna njihova najbolja drugarica sad, u najkasnijim mogućim satima sedi i kuca ovo..
20. avgust 2008. godine
vraticu se od ovog vremena.. pre dve godine tačno..
tad smo sve zajedno bile na moru, u Crnoj Gori..uzivale.. sećam se, ja i Katarina u krevetu zajedno se noću otimamo za čaršav, malo dalje leže ostale isto tako.. uzivamo.. vičemo jedna na drugu kad neka ne ugasi svetlo, pošto neka druga spava.. Bdile jedna nad drugom dok smo bile bolesne.. Svadjale se oko gluposti najvećih.. ali opet, tada smo bile zajedno..
20. avgust 2010. godine
došla sam kući, i dopisujem se sa Ivanom.. Prispavalo mi se, ali ne mogu da spavam..legoh na krevet i razmisljam.. Sećam ih se..
Te devojke meni fale.. mnogo mi fale.. praznina neka u meni je velika.. Sećam se kako smo sve prvi put izašle jos 2007. godine u Modus.. svaka cimala svoje roditelje da nas puste tamo.. i odemo provedemo se najbolje..Uvek, jedna drugu branile.. Kada se posvadjamo medjusobno, uvek nastojimo da se brzo pomirimo.. Bile smo nerazdvojne, stvarno.. Sećam se, jos u osnovnoj, imamo tehničko nas 6 za stolom.. Još uvek vidim tu sliku, Olivera uvek nešto pravi, Katarina olovkom zvrcka onaj sto ili ga buši, Anja gleda u Oliveru pa zajedno diskutuju o tome šta rade, Emilija se ponekad ubaci u njihovu temu, ja uvek uspavana ležim i spavam..Milena malo podalje, isto zapisuje nešto. Zvonilo je, bitno je da sam to čula, odmah skačem, spakujem se, i podjemo sve zajedno na odmor.. ili na primer, Katarina uglavnom ne kupi ništa i onda od Emilije traži uvek "jedan griz" a ona bi se uvek naljutila.. i Olivera isto..Anja bi uvek bez problema dala.. ja i Milena bi kako kad kupovale..
Izadjemo u grad. Posle dotičnih komplimenata kako se koja obukla, uvek diskutujemo o momcima.. ja pošteno nikad nisam ni pričala preterano, uvek Emilija, Anja i Kaća.. Kući bi se sve zajedno uvek vratile.. ja sam uvek bila protiv pića, cigareta.. Sećam se, Emilija je prva zapalila cigaru..mnogo sam je kritikovala zbog toga.. ove ostale su nešto kasnije.. ja i dalje odolevam tome.. a pića što se tiče, isto sam uvek bila protiv, ali na to su uspele da me nagovore.. To veče, sve smo bile pijane..mnogo.. bilo je zezanje najveće.. Vozile bi bajseve, roške.. Znam da sam oduvek bila veliku ljuitelj bajseva i da sam imala običaj Emiliju da vozim na volan.. dobro, naravno i ostale sam vozila..ali sa njom mi je uvek bilo smešno.. Onako, malo smotana dok se popne pa dok krenemo, i onda se plaši pa mi kaze da stanemo a ja neću, smešna mi je..Uzivale smo.. U školi cimale se oko ocena, zezale nastavnike a Drazu pogotovo.. I dan danas se sećam kako izgovara naša imena: Emilija, Olivera, Milena, Anja, Poledice, Flauta (katarinu je tako zvao).. Sećam se kad smo bile na koncert ja, Olja i Ema..Sad, kad smo starije, počele smo češće da pijemo, i uvek pravile neke scene, ja pogotovo.. na more kad bi otišle, jedna drugoj bi kupile po neki suvenir..
To odavno ne radimo više.. Odaljile smo se dosta.. Nisam verovala da će to tako lako da se desi.. Ostale smo samo nas 4, Kaća, Milena, Olja i ja.. Olja ubrzo u sloveniju ide i biće preko cele godine tamo, a što se Anje i Emilije tiče nije ih briga više.. Ne poznajem ih više.. To nisu više one dve devojčice koje su se uvek cimale za društvo, i uzivale sa nama.. Zašto je tako..?!
Zadnji put smo bile zajedno za moju slavu, pošteno lepo nam je bilo, ali opet njih dve su ranije otišle.. Se sećate, kada je moja majka ušla u sobu i rekla vam kako se druzimo više od 10 godina, koliko li je jako to prijateljstvo onda..?! ali, pogrešila je.. ono je odavno puklo.. Ne smejemo se više kao pre.. Nema tog osmeha više.. Sećam se kako bi neka od nas cim bi bile neke novosti sa kojim dečkom javile svima, i telefon je non-stop zvonio.. a sada, ništa..
Sve odlazi, ali mislila sam da će bar one ostati zauvek.. pogrešila sam.. Ljudi greše.. ali ona praznina je u meni i dalje.. nikako da se popuni..
Mozda im puno toga dugujem, izvinjavam im se za sve loše stvari koje se desile, i zahvaljujem za sve dobre stvari koje smo zajedno preživele.. Svesna sam da ih nemam više, i da ovim želim da se naše prijateljstvo završi, samo par stvari da se sete.. i da znaju šta su za mene bile..
