proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Svakog jutra, prosečan Srbin, u demode kineskoj garderobi, ispija brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupi za doručak francusko pecivo, vozi ulicama asfaltiranim nemačkim parama i stigne na posao u austrijsku firmu. Odmah uključuje japanski mini-kompjuter i na engleskom jeziku počne da obavlja radne obaveze... A kad se vrati sa posla negde u kasnim včernjim časovima, opere ruke turskim sapunom, otvori slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu američku hranu, nalije čašu portugalskog vina, upali južnokorejski televizor i uživa u latinoameričkim sapunicama, dok ga greje ruski gas... Eto zato volim Srbiju i sve domaće!"
U stara DOBRA vremena bilo je ovako:
"Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj garderobi (koju su proizvodili Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po celome svetu), ispija čuvenu Centropromovu kafu, seda u domaći auto koji se proizvodio i u Kragujevcu i u svakoj republici bivše Jugoslavije , kupi za doručak PKB pecivo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim nemačkom ratnom odstetom ili parama koje su nemački turisti ostavili na Jadranskoj obali ili od nekog Titovog bespovratnog kredita kojim nas je svet u to vreme obasipao. I posle par minuta stigne na posao u državnu firmu gde je bio bog i batina , odnosno Radnik Samoupravljač... Odmah se uhvati za Iskrin Telefon i na SRPSKOM jeziku počne da obavlja radne obaveze, bez obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Prištinu.
A kad se vrati sa posla najkasnije u 2 popodne , opere ruke Merima sapunom iz Kruševca, otvori domaći frižider, izvadi iz njega nekonzerviranu hranu - njeguski prsut, homoljski sirac i domaće čvarke, nalije čašu dobrog Vrsackog vina, upali EI Niš televizor i uživa u Domaćim TV Programima , dok ga greje Spokojnost i Bezbriznost. "
