Neizlechivi romantichar

Stojim sam na vetru,prve kapljice kishe kvase mi lice,taman da sakriju suze,koje se polako kotrlaju niz obraz...Samo gorak ukus suza i josh gorchi ukus ljubavi koje vishe nema,ne mogu sakriti...Stojim,chekajuci da se neshto desi,da nestanem,da me vetar odnesem,jer en mogu podneti prazninu koju osecam u sebi...Samo su mi oni ostali k'o drugovi u nevolji,sile prirode,jedino oni zele da beskrajno slushaju moje tuzne priche,samo oni ne chuvaju secanja koja nose bol...Chak i ulice kojima hodih postashe mi strane jer me secahu na proshle dane,dane srtece i ljubavi...I zato sad koracham nekim drugim ulicama,neznanim pustim,koje chekaju da neke nove stope dvoje ljudi,napishu josh jednu prichu,na putevima njihovim...
 
ghost in the shell:
Stojim sam na vetru,prve kapljice kishe kvase mi lice,taman da sakriju suze,koje se polako kotrlaju niz obraz...Samo gorak ukus suza i josh gorchi ukus ljubavi koje vishe nema,ne mogu sakriti...Stojim,chekajuci da se neshto desi,da nestanem,da me vetar odnesem,jer en mogu podneti prazninu koju osecam u sebi...Samo su mi oni ostali k'o drugovi u nevolji,sile prirode,jedino oni zele da beskrajno slushaju moje tuzne priche,samo oni ne chuvaju secanja koja nose bol...Chak i ulice kojima hodih postashe mi strane jer me secahu na proshle dane,dane srtece i ljubavi...I zato sad koracham nekim drugim ulicama,neznanim pustim,koje chekaju da neke nove stope dvoje ljudi,napishu josh jednu prichu,na putevima njihovim...
Kliknite za proširenje...

Dopada mi se...nastavi...puno nas ima koje cemo da se raspisemo u nastavku :wink:

Razni su ukusi i nije kulturno nametati nekome svoje, al' 'ajde...razni smo, a i ceo zivot se uci...mnogi i ...pa neki i nauce...kupe knjigu " bonton'...pomogne to...pozz tebi :lol:
 
VolimSunce:
neizlecivi, svemu ima leka, al sramoti nidoveka! :) ;)
Kliknite za proširenje...
Hm,da...lepo recheno...Vidish bistro si ti cheljade kad se toga seti :lol:
...evo malo na temu da me ne banuju,tj.ne lockuju temu...
Evo me noci,stara prijateljice
opet njoj cu poci niz duge puste ulice
tamo gde strahovi prestaju
obraz mi grije njen dlan
na njemu moje usne nestaju
beskrajno sam,uzdah, joj, znam

Chasti me noci, stara, prijateljice
u chashu natochi zudnju da me slomi
zar nisam dovoljno gubio
ko ce izmjreiti bol
do ochaja ljubio
namjerno bjezao da bi se vracao
ref:
Opet mi se budi tuga,tuga najveca
koju nosi snjeg s planina
vjetar ravnica
koga sad,joj,srci voli
kazi nek' josh jache oli
idemo do dna
tuga,Ti i ja
Pozdravljam Te, noci,stara prijateljice
i ovaj krug cu proci,nece stic' me kajanje
shta je ovo proljece
spram njeznih godina
poziv njen me pokrece
chak i sa dna isto izgleda
ref:
opet mi se budi tuga...
 
ghost in the shell:
Stojim sam na vetru,prve kapljice kishe kvase mi lice,taman da sakriju suze,koje se polako kotrlaju niz obraz...Samo gorak ukus suza i josh gorchi ukus ljubavi koje vishe nema,ne mogu sakriti...Stojim,chekajuci da se neshto desi,da nestanem,da me vetar odnesem,jer en mogu podneti prazninu koju osecam u sebi...Samo su mi oni ostali k'o drugovi u nevolji,sile prirode,jedino oni zele da beskrajno slushaju moje tuzne priche,samo oni ne chuvaju secanja koja nose bol...Chak i ulice kojima hodih postashe mi strane jer me secahu na proshle dane,dane srtece i ljubavi...I zato sad koracham nekim drugim ulicama,neznanim pustim,koje chekaju da neke nove stope dvoje ljudi,napishu josh jednu prichu,na putevima njihovim...
Kliknite za proširenje...

Koracajuci ulicama dugim,meni nepoznatim, razmisljah o svemu sto se dogodi, o ljubavi koja godinama plamti a samo za tren ugasi se, kao plamen svece... pitah sebe u toj noci tamnoj, kisnoj i olijnoj, da li ce i ova poslednja nada sto u meni tinja nestati ili ce planuti kad ugledam Te...
 
da li cu ponovo otici u san, sa gorkim ukusom samoce, te velike surove praznine, uspavljivati se ponovo po milioniti put dogadjajima koji su davno ostali za mnom, na nekim drumovima srece, a koji su tako malobrojni, ali ipak dovoljni da me i nocas neki tracak nade, kao zrak blagog jutarnjeg SUNCA pomiluje po kosi i natera da verujem u bolje sutra...
 
Kao nem kip stojim i k'o da chekam da vreme vrati se unazad,iznenada,nekim chudom...Da mi pruzi shansu novu,da vratim u zivot ljubav umrlu,i da Te nikad vishe nikad ne pustim iz zivota svoga,iz srca svoga...Chekam da chudo se desi iako znam da chuda ne postoje ali ipak,nadam se...nada zadnja umire...
 
Miris leta u vazduhu,svud oko mene uzavrela masa tela,shto se krecu u ritmu leta,u rtmu zavodjenja,kao da mame,kao da zovu...Al' davno je srce nauchilo,da ochi trazi, da u njima ono shto vredi trazi,i stalno srecem poglede neke,u reci ljudi,i to je ono shto me vodi,u ovim mutnim vodama,ljudskog bivstvovanja...Ochi koje govore,vishe nego milion rechi...I zato trazim jedne ochi,koje znam da,kad ugledam,znacu da sam stigao na kraj puta...jednog, a pochetak drugog,mnogo lepsheg...
 
..Samo mi jedan pogled pokloni,samo jedan tren,da mogu ga u vechnost utisnuti,tako nevin,iskren,rechit,blag a opet strastan,pun vreline,zara,ljubavi...Pokloni m ijedan pogled,da rastera tugu shto u meni vlada,da da smisao zivotu mome...Tuzan je,ah,kako tuzan zivot,kad se budish svako jutro,sa pogreshnim pogledom pored Tebe...pofgledom u kome nema ljubavi,nema razumavenja,vec samo navike...Vredi,svako jutro,kad u ochima shto pred sobom vidish,ugledash i prepoznash samo ljubav,samo iskrenost,samo toplotu,bez srama,bez glume,bez paravana,lazi...I svaki dan vidish neshto drugo-iste te male stvari koje zivot chine lepshim a opet,stalno neshto novo...neshto novo shto samo ljubav radja...Teshko Tebi choveche,kad Ti pogled zgasne,i kad bez zelje i cheznje gledash izbranu srca svog...Kad plam u ohima nestane,tad i plam u dushi,u srcu nestaje,i boj se tada...boj se za dushu...Bolje baci sve iza sebe nego ceo zivot da zivish u lazi,lepshencesh ziveti srecan bez ichega,nego li nesrecan okruzen svim blagom ovog sveta...

Zelim da nadjem TE OCHI,da s njima podelim ono zivota shto je ostalo,i znam da hocu...Sve il'nishta.oduvek je to bio moj moto...nekad je to kletva a nekad blagoslov...al'davno sam prestao da se pitam shto sam takav a ne onakav...Kad sam sebe prihvatish,onakav kakav si,onda Te i drugi prihvate lakshe...
Gledajte ochi pored sebe,dushom ih gledajte,onda cete istinski videti...i nece Vam laz promaci...i dajte samo ljubav i ljubav ce Vam se dati...Zelite dubinu,dubinu cete videti,zelite mir,mir cete videti,zelite srecu,ljubav cete videti...ali samo ako iskreno gledate u ochi,kao u istinske prozore dushe ljudske,shto vaistinu i jesu...I ako iskreni prema sebi budete,shta vidite....
 
Kiša je svirala svoj blues....Muzika noći...Nekom prijatna,nekom ne...Uzalud pokušava da izbriše misli koje se munjevitom brzinom stvaraju, praveći svoj sopstveni lavirint, bez mogućnosti bekstva...
naleti vetra, udari kapljica o prozorsko okno....Tišina...Opet naleti kiše, naleti vetra....Želela sam da si tu kraj mene u tom trenutku,.....Isrčala sam na pljusak...Trčala sam ulicama misleći o tebi, trčala sam bez cilja....Pustoš...Ulice usamljene..Razmenjujemo poglede jedino tmurni oblaci i ja...A samo jedan pogled će biti dovoljan između tebe i mene, kada te konačno pronađem...
 
Prosla je i ova noc...
Iskreno,sve sto sam racunala da cu uraditi u toku nje se nije dogodilo..Zov snova me je uvukao u svoj svet ranije nego sto sam ocekivala...mislim da sebi mogu da dozvolim tu slobodu i kazem kako je svaki san jedan novi svet,novo idealno mesto zivota.A sto se tice naseg sveta...
Imam par njegovih vidjenja,ali nisam zadovoljna ni sa jednim jer ogranicavaju...
Prvi bi izledao ovako:
Tiho koracamo po beskrajnoscu....nalazimo se u hodniku subine.Zidovi su belicasto providni,kao da ne postoje,a u stvari su tu i stite nas od ruznih stvarni njegove unutrasnjosti.Na dodir,oni su mekani,nestvarni,kao kada predjes rukom po svetlucavoj povrsini beskrajnog peska pod vodom...Kao da mami da se naslonis na njega i uzivas,a takodje je obavijen i sveto-providno-plavicastom maglom na ovo dva centimetra oko sebe sto ga cini mistericnim.Svaki pogled gore bio bi dovoljan da nas ucini bezbriznim...ogromno prostranstvo nazvano zvezdano nebo.Nailazimo na prva vrata (sa leve strane)...
Na ulazu u ovu prostoriju vrata stoje kada ne zelis da udjes,a sama tvoja volja je dovoljna da ne umaras sebe glupim radnjama kao sto je otvaranje vrata,vec ce sama nestati pokazavsi ti misterioznu sobu.Unutra se oseca snaga,inspiracija kao da leti po vazduhu...to je jako visoka prostorija.zidovi su prepuni stihova koji,izvuceni iz nasih misli,stoje tu vec godinama...to bi bila nase utociste kada smo tuzni,kada nam zivot okrene ledja...takodje,u desnom (onom daljem ) uglu,nalazi se veliki broj jastuka ,tako mekanih da naprosto mame da se zavalis u njih i zaboravis na sve probleme.sve sto bi ti u tom trenutku bilo potrebno jeste solja caja i olovka...u toj sobi postoji i jedna stolica,ona radi po principu lifta,koja te moze odvesti u nove prostorije koje ce se otvoriti pred njom kada krenes a gore...Stvarace se spratovi i spratovi,dokle god su ti potrebni...
Vrativsi se u hodnik i nastavivsi dalje,ucinili bi smo jos jedan mali korak nase maste.Naime,sledeca prostorija se nalazi desno i vrata ni ne postoje.Ona je jednostavno savrsena...Nju je stvorila Majka Priroda.Samo ime stvaraoca ove sobe govori o kakvoj lepoti je rec.tu bi bezali kada smo zeljni zabave,otkrivanja novog i avantura.Najvise bi voleli da sedimo na najvisem delu najvise krosnje u toj 'dzungli maste' odakle bismo imali pogled na glatku povrsinu tamno plavog jezera...Ne bi bilo straha od zivotinja,straha od kasnjenja,jednostavno...samo bismo sedeli i razgovarali pogledima...
Sledeca,i poslednja,prostorija se nalazi sasvim pravo u hodniku...Imala bi polukrozni ulaz po cijim ivicama bi bilo ispisano nasim jezikom nasa recenica koja bi nas ucinila srecnim i ispunila nas blagom nesannicom svaki put kada je procitamo...Bio bi to svet snova,svet beskraja i savrsenstva.Samim ulazom unutra ucinio bi sebi uslugu.Otvori vrata i probaj. A sada se okreni.Vidis,nestala su vrata,nestao je honik..nalazis se u zvezdanom polju.Potrci...Hoces da te uhvatim za ruku?! Hajde,savrseno je...trcis beskrajnscu,a nisi umoran,sta-vise padas u san.Opcinjen si svime oko sebe.hajde da legnemo.mmm...nesto je mekano,a ne znam sta.oko nas zvezde,a mi tihim sapatom razmenjujemo reci neznosti i srece.Prelepo je zar ne.Govorim ti kako je nas svet napokon stvoren,kako si ti sve sto mi je potrebno i kako sam neverovatno srecna.Govorim ti i kako mislim da si savrsena osoba,osoba sa kojom sam u stanju da zavrsim sve zapoceto..Svidja ti se?! Pa...dodji ponovo....ja te cekam...:*

I tako je stvoren svet...

nadam se da vas nisam udavila ovim...pre par meseci sam se dogovorila sa drugom da stvorimo svoj svet gde cemo se svakog dana nalaziti...i evo...ovo je napisano njemu...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top