Neizivljenost

[Džudi S]

Једино бих ишао због лекова за смирење али тај ефекат могу и на онај начин да добијем, док овако ниједан антидепресив никада није деловао а променио сам их више и пио сам их неко време. Ја хоћу да јасно осетим да ме нешто чини срећним а не да умишљам неко дејство да као можда мало делује.

Не могу више да сатима седим у ходнику и да чекам да ме прозову, још су ми заказивали радним данима ујутру, тад нисам радио али да јесам не бих могао то ни да изведем. Ишао сам и код приватника и само сам пукао дебеле паре.

То ми је велико губљење времена, лека нема, никад нисам имао љубав, ово друштво је зло, све је последица околности које доктор не може да среди. Никад нећу бити са онима који би ме волели баш онакав какав јесам, то је непроменљива ситуација, ту нема лека. Доктор ми неће помоћи да нађем девојку, неће ме заштитити од добитка отказа и помоћи да налазим послове, нити иједан лек може да помогне око тих ствари. Друштво које је зло ја не могу да променим, док ја једино што могу код себе је да покушам да живим у изолацији и да се надам смрти.

Ја и треба да умрем, ако бих био без посла не би ме хтела ниједна девојка, ако би раскинула јер бих добио отказ, буквално немам онда више шта да тражим на овом одвратном злом свету. Ако се не снађем немам онда права на живот, по дифолту ме сви мрзе, сматрају бедником, паразитом и слично, не заслужујем ништа лепо, ја онда треба да се убијем, немам друге, друштво ме је убило, не ја себе.

1. Ne ideš kod psihijatra samo zbog lekova za smirenje. Ideš da razgovaraš sa njim i da ti pored ansiolitika ( lekova za smirenje ) prepiše i antidepresiv i još neki lek, potrebi.
Alkohol je samo privremena sreća, nije trajna. I ne možeš da popiješ čarobnu pilulu i da momentalno budeš srećan. Ta pilula ne postoji.

Psihijatar će ti prepisivati lekove sve dok ti ne pronađe ono šta će tebi pomoći. Moraš da budeš strpljiv.

2. Zašto si išao kod privatnog psihijatra kad on može da ti pomogne isto kao i psihijatar koji radi u državnoj ustanovi?

3. Doktor ne može da ti pronađe bolji posao, prijatelje i devojku, ali može da ti pomogne. Može savetima da ti pomogne kako da se rešiš socijalne fobije. Može da ti pomogne da se rešiš depresije, može da ti da savete kako je najbolje da tražiš posao.

I što se tiče zadnjeg pasusa..izvini, biću gruba.

Tebi je zapravo ovako lepo. Kukaš, ušuškao si se u takvo stanje, ne dozvoljavaš nikome da ti pomogne.

Strašno si tvrdoglav i čini mi se da ne čitaš koliko ti ljudi daje dobronamerne savete.

Zabetonirao si svoje mišljenje ( po difoltu me mrze, smatraju bednikom...) i ne dozvoljavaš nikome, a naročito psihijatru da razbije taj beton.

Sve dok razmišljaš negativno, negativno ćeš se osećati i nećeš imati ni devojku ni prijatelje.

Bezimeni, nemaš 85-95 godina pa da razmišljaš o umiranju. Da li znaš kako vole život ti stari ljudi koji imaju 85-95 godina?

Kako bi se osećao da si fizički hendikepiran? Da li bi se pomirio sa sudbinom ili bi pokušao da je promeniš?

 

[bezimeni1]

1. Ne ideš kod psihijatra samo zbog lekova za smirenje. Ideš da razgovaraš sa njim i da ti pored ansiolitika ( lekova za smirenje ) prepiše i antidepresiv i još neki lek, potrebi.
Alkohol je samo privremena sreća, nije trajna. I ne možeš da popiješ čarobnu pilulu i da momentalno budeš srećan. Ta pilula ne postoji.

Променио сам 4 различита антидепресива и никад ништа није деловало. То би било чудо да делује. Кад их пијем очекујем да ме антидепресиви после месец-два учине срећним или мање несрећним, не знам какво друго дејство могу да очекујем од антидепресива и шта би требало да приметим, али то би било право чудо.

2. Zašto si išao kod privatnog psihijatra kad on može da ti pomogne isto kao i psihijatar koji radi u državnoj ustanovi?

То је била грешка

3. Doktor ne može da ti pronađe bolji posao, prijatelje i devojku, ali može da ti pomogne. Može savetima da ti pomogne kako da se rešiš socijalne fobije. Može da ti pomogne da se rešiš depresije, može da ti da savete kako je najbolje da tražiš posao.

Такви проблеми ме и доводе у овакво стање. Кад би антидепресиви и проделовали јако брзо бих се поново вратио у исто стање баш због таквих околности које су готово непроменљиве.

Tebi je zapravo ovako lepo. Kukaš, ušuškao si se u takvo stanje, ne dozvoljavaš nikome da ti pomogne.

Ја сам јако усамљен и то не могу да променим. Никад ми се овде у порукама нпр. није јавила нека девојка да ћаскамо, и не мора, ја само кажем шта би ми више значило.

Сутра, прекосутра, следећи викенд, ускоро, хоћу да идем на Аду да се купам. Ја немам с ким и зато нећу ни ићи. Проћи ће ми и ово лето у усамљености исто као што је тако прошло много година. Како ја да верујем да неком значим ако нико неће бар накратко да ми прави друштво?

Zabetonirao si svoje mišljenje ( po difoltu me mrze, smatraju bednikom...) i ne dozvoljavaš nikome, a naročito psihijatru da razbije taj beton.

Ја сам у праву око тога, ако не мрзе конкретно мене мрзели би ме да ме боље знају и да знају моје околности, мрзе оне који су мени слични. Пошто ме пуно занима мишљења других људи, доста сам упућен у то. То што никад нисам био са девојком док су чак и криминалци са девојкама, то много говори колико сам омражен. Који су разлози да верујем да заслужујем да ме неко воли, да постоји неко ко би ме прихватио баш какав јесам? Нема разлога.

Bezimeni, nemaš 85-95 godina pa da razmišljaš o umiranju. Da li znaš kako vole život ti stari ljudi koji imaju 85-95 godina?

Па ако поживим бићу у тим годинама. Те године су пакао, а да не говорим колико људи мрзе такве, типа кад је неко стар неће хитна помоћ ни пуно да се цима у фазону "није велика штета, наживео се". У овом друштву људи у тим годинама немају права на љубав и тек никаква права на сексуалност, као да нису жива бића, да не говорим што су вероватно и болесни и немају неку будућност. Једина предност је пензија. Ја не желим да доживим те године.

Kako bi se osećao da si fizički hendikepiran? Da li bi se pomirio sa sudbinom ili bi pokušao da je promeniš?

Исто тако се и осећам, ја сам заправо друштвено хендикепиран, разлика је што према таквима не да нема никаквог разумевања него према таквима само најгоре осуде. Кад неко не може да хода нико га не напада што споро хода или не хода него се има разумевања према томе, док кад неко не може да нађе посао због никаквог друштвеног функционисања њега много нападају, добијају 0 подршке чак и од система. И као да усамљеност већ није довољно тешка, али ово сатанизовање и неправда су разлог што не желим да живим, буквално сам приморан јер сам сатеран у ћошак, немам права на живот.

 

[Džudi S]

Променио сам 4 различита антидепресива и никад ништа није деловало. То би било чудо да делује. Кад их пијем очекујем да ме антидепресиви после месец-два учине срећним или мање несрећним, не знам какво друго дејство могу да очекујем од антидепресива и шта би требало да приметим, али то би било право чудо.

Променила сам 4-5 антидепресива и тек пети или шести је био АД који ми је стварно помогао и због кога сам била у ремисији дуго година. Антидепресив те сам по себи не чини срећним. Он ти помаже да не будеш депресиван.

Такви проблеми ме и доводе у овакво стање. Кад би антидепресиви и проделовали јако брзо бих се поново вратио у исто стање баш због таквих околности које су готово непроменљиве.

Антидепресиви не помажу да нађеш бољи посао, девојку, друштво. Помажу али мораш да радиш на себи, да повратиш самопоуздање. Да научиш да волиш себе. Тек кад научиш да волиш себе можеш да заволиш и друге.

Сутра, прекосутра, следећи викенд, ускоро, хоћу да идем на Аду да се купам. Ја немам с ким и зато нећу ни ићи.

Иди на Аду. Није страшно што идеш сам. Тамо можеш да упознаш некога, али мораш другачије да размишљаш, нпр " Идем на Аду и биће ми лепо, можда ћу упознати некога". Не можеш све време да будеш негативан и да призиваш таква осећања.
Један мој добар познаник има сплав. Сам иде на сплав и лепо се осећа. Иначе је социјално активан. Комуникативан је и има друштво. Али не мора стално да буде у нечијем друштву.

Па ако поживим бићу у тим годинама. Те године су пакао, а да не говорим колико људи мрзе такве, типа кад је неко стар неће хитна помоћ ни пуно да се цима у фазону "није велика штета, наживео се". У овом друштву људи у тим годинама немају права на љубав и тек никаква права на сексуалност, као да нису жива бића, да не говорим што су вероватно и болесни и немају неку будућност. Једина предност је пензија. Ја не желим да доживим те године.

Нису пакао. Мој деда је преминуо када је напунио 91 годину. Није био болестан. Био је ведар дух и бескрајно много се шалио и смејао.
Деда је волео бабу и она њега..преминуо је тачно после пар месеци од њене смрти.
Одакле ти идеја да ти људи, у тим дубоким годинама желе секс? Желе само љубав, пажњу, разумевање.

Кад неко не може да хода нико га не напада што споро хода или не хода него се има разумевања према томе, док кад неко не може да нађе посао због никаквог друштвеног функционисања њега много нападају, добијају 0 подршке чак и од система. И

Ти немаш разумевања за физички хендикепиране људе, већ им и завидиш?

 

[bezimeni1]

Променила сам 4-5 антидепресива и тек пети или шести је био АД који ми је стварно помогао и због кога сам била у ремисији дуго година. Антидепресив те сам по себи не чини срећним. Он ти помаже да не будеш депресиван.

Ја то гледам тако, ако од нечега нисам срећан или ако не опија (што чине неки лекови за смирење) не помаже ми.. То је мој начин гледања. Буквално не знам шта бих требао да осетим, можда је нешто и деловало а да не знам, мени свакако све било остало исто.. Пио сам ламиктал, флунисан, сероксат, ремирту, имао сам од неких благе нежељене ефекте у почетку, али мени није било боље. Чак ни лек малпразакс за смирење уопште није деловао али ксалол јесте.

Иди на Аду. Није страшно што идеш сам. Тамо можеш да упознаш некога, али мораш другачије да размишљаш, нпр " Идем на Аду и биће ми лепо, можда ћу упознати некога". Не можеш све време да будеш негативан и да призиваш таква осећања.

Цимам као неке за то, мени је јако лоше кад идем сам међу непознате људе, поготову ако су сви други са неким. Цео живот од основне сви други се друже само ја изолован. У средњошколским данима сам скитао по граду сам самцијат јер сам имао месечну карту, никога нисам упознао тако, али временом сам схватио да сам далеко усамљенији напољу међу људима кад сам сам без интернета него кад сам у кући са интернетом. Непознате људе није брига за мене. Кад сам ишао у полупланинарско друштво, у неке шетње пар пута, било ми је јако лоше. Ја не могу да идем негде а да не размишљам како ћу се упознати са неким, јако сам усамљен. Када сам било где међу непознатим људима нико нема разумевања да се не сналазим међу људима и да сам усамљен, свуда је социјал-дарвинизам на делу.

Одакле ти идеја да ти људи, у тим дубоким годинама желе секс?

Ја сада то желим и нећу се са тим поморити никад па и да имам 100 година. Али и мени треба разумевање, ако неко нема разумевања према мојој сексуалности нема разумевања према мени, ја не могу потпуно да му верујем. Можда будем тај несрећник да будем неиживљен и са 90.

Ти немаш разумевања за физички хендикепиране људе, већ им и завидиш?

Ја више од већине могу да осетим како им је и знам са чиме се боре, јер и ја сам у сличној ситуацији, разлика је што према мени и мени сличнима не постоји никаква толеранција. Чак и ја, и било ко, једном можемо да постанемо физички хендикепирани, немам никакве гаранције да то нећу постати. Моје кукање што су ментално неподобни и друштвено хендикепирани људи тотално непризнати у друштву није пљување по другима, ја сам увек на страни угрожених, увек емпатишем са угроженима.

 

[bezimeni1]

И хвала ти на лепим речима, али увек се концентишем на оно са чим се не слажем..

 

[bezimeni1]

Многих људи сам се сетио кад сам пио, спомињао их или ступио у контакт са њима, међу њима сетио сам се и неких умрлих којих се не бих сетио, а кад сам трезан тад се не сетим никога и мрзим цео свет јер су ми сви непријатељи. А и мене због тога сви више воле кад попијем и много сам занимљивији тада. Јесам ли онда бољи кад пијем или кад не пијем? Неки ће рећи кад не пијем, али зашто нико онда неће да ме прихвати крајње мрзовољног, незанимљивог, који не зна да прича, који се изражава као политичар, који не познаје ни најосновније социјалне ствари?

 

[крсташ]

Kako resiti taj problem ako si svasta propustio u mladosti? Da li je moguce nadoknaditi bogat ljubavni i drustveni zivot, zabavljanja, provode, u starijim ili starim godinama?

Mislim da propustenost pravi trajnu glad za tim. Kad bi se stvorila prilika posle nekoliko godina bi to dosadilo. Ali, to nije to, posle nekog vremena "odmora" vratila bi se ponovo jednaka potreba za tim, i tako ciklicno. Ostala bi trajna povecana potreba za tim sa povremenim oscilacijama.

Kako to izvoditi u starim godinama a da to ne bude osudjujuce od strane drugih?

Da li ljudima sa starenjem biva privlacna i seksi sopstvena generacija? Mislim, izmedju ostalog, i bas na to 'seksi', ne samo na neke apstraktnije delove privlacnosti. Kao sto su mi sada privlacne devojke, da li ce mi na potpuno isti nacin biti privlacne bake, ukljucujuci i fizicki, ako ja budem deda? Nije glupo pitanje, mozda se sa starenjem menja ukus a ja se sve plasim da mi nece biti privlacna stara generacija kao sto mi sada nije privlacna. Mozda se menja, nisu mi nesto narocito privlacne one od 20 godina iako su mi ranije bile, vise su mi sada privlacne one tako nekih mojih godina, ali ne znam kako ce biti kad budem bio star. Imam li nade?

Mislim, finansije, egzistencija, svrsishodnost su bitni za zivot, ali i ovo cini zivot i cini ga mnogo lepsim, bez toga je cesto prazno prezivljavanje.

То не може никада да се надокнади, као ни друге ствари које човек мора да стекне током одређених периода у животу.

 

[крсташ]

Нема шта да будеш тужан. Сви су у животу пропустили нешто. Не постоји човек који је све прошао у правом тренутку и да му ништа не недостаје.

Неко није имао оца, неко није имао мајку. Неко није имао брата или сестру. Неко је био гладан, а неко је ишао подеран. Неко је морао да иде пешке.

Сви су били ускраћени за нешто.

Ја могу да ти кажем да никада нећеш моћи да надокнадиш пропуштено. Тада, ако ниси то урадио што је требало да урадиш или ако ниси имао оно што је требало да имаш, не вреди ти касније да дођеш до тога.

 

[bezimeni1]

То је проблем који је скроз нерешив.

Нема шта да будеш тужан. Сви су у животу пропустили нешто. Не постоји човек који је све прошао у правом тренутку и да му ништа не недостаје.

Кроз те ствари је прошла огромна већина, готово сви, ја сам као хендикепирани ванземаљац. Ја због тога не знам ни да причам у реалу.

Неко није имао оца, неко није имао мајку. Неко није имао брата или сестру. Неко је био гладан, а неко је ишао подеран. Неко је морао да иде пешке.

Ја да не бих био гладан морам да трпим мобинг и неправде на било ком послу, исто зло. Ја због неиживљености и усамљености и не могу да функционишем па је вероватно да нећу ни радити и да ћу бити гладан.

 

[крсташ]

То је проблем који је скроз нерешив.

Тако је.

Суштина тога је да човек мора да крене даље, ако може. Ако неко има 35 или 40 година и није ништа доживео, не може у тим годинама да ради нешто што је требало да ради са 5, 10, 15, 20 итд. Постоје људи који нису излазили напоље да се играју или нису имали играчке. Да ли они могу са 40 година да се играју са другом децом или људима? Делује помало језиво.

Имаш ове који уписују факултете са 40 или 50 година и као студирају. Ја сам такве људе упознао. Делују као да не припадају ту где су. Њима је далеко теже да уче него некоме са 19 или 20 година. Зашто? Зато што млађи мозак може више да учи и да прима информације од старијег. Лакше памти, није истрошен.

Да ли неко са 35 или 40 година може да крене да се бави спортом као што су то кретала деца од 8 или 10 година? Не може. Ја знам лично човека који никада није тренирао ништа и решио је са 35 да почне да "ради на себи". Шта мислиш, да ли може да надокнади оно што је пропустио? Да ли може да игра за неки клуб или да освоји неку медаљу? Да ли његово тело може да ради као тело неког од 15 или 20 година? Да ли има могућност регенерације као што имају млађи? Наравно да не може.

Кроз те ствари је прошла огромна већина, готово сви, ја сам као хендикепирани ванземаљац. Ја због тога не знам ни да причам у реалу.

Добро. Свако је пропустио нешто, али то не значи да ти сада мораш да паднеш у очај. Ти мораш да радиш оно што раде људи у твојим годинама и да идеш даље у складу са тим, ако можеш. Ја исто не могу да вратим точак уназад.

Ја да не бих био гладан морам да трпим мобинг и неправде на било ком послу, исто зло. Ја због неиживљености и усамљености и не могу да функционишем па је вероватно да нећу ни радити и да ћу бити гладан.

Крени да тражиш други и боље плаћен посао, док радиш тај, а када га нађеш, дај им отказ и до виђења.

 

[bezimeni1]

Добро. Свако је пропустио нешто, али то не значи да ти сада мораш да паднеш у очај. Ти мораш да радиш оно што раде људи у твојим годинама и да идеш даље у складу са тим, ако можеш. Ја исто не могу да вратим точак уназад.

Крени да тражиш други и боље плаћен посао, док радиш тај, а када га нађеш, дај им отказ и до виђења.

Ја ове ствари не могу баш због тога. Нисам научио да будем међу људима и зато не могу да функционишем са људима а врши се притисак на мене да функционишем. Нисађ научио да не будем увек само у непријатељству са другима.

Како ја да нормално обавим разговор за посао ако никад нисам научио да лепо причам у реалу.

Са људима се мора сарађивати, ја сам нон-стоп незадовољан због усамљености, како онда да будем тимски играч и да добро сарађујеђ са другима, на ту муку чим неко бар мало дигне тон на мене ја одатле идем јер то не могу да трпим.

 

[крсташ]

Ја ове ствари не могу баш због тога. Нисам научио да будем међу људима и зато не могу да функционишем са људима а врши се притисак на мене да функционишем.

Можеш. Имаш сајтове где ти се нуде послови. Иди тамо и тражи. Данас се људи запошљавају тако. Нико не чека да га позове неко преко Бироа рада, већ траже на начин, на који сам ти објаснио.

Друго, најбоље је ако је човек научио да функционише сам и да му не треба нико. Самим тим не треба да ти падне тешко што не можеш са другима.

Треба да се решиш тога и да наставиш да живиш даље.

Нико није имао све што има на филму или у књигама. Живот је једно, а то што ти други причају је фантазија.

 

[bezimeni1]

Можеш. Имаш сајтове где ти се нуде послови. Иди тамо и тражи. Данас се људи запошљавају тако. Нико не чека да га позове неко преко Бироа рада, већ траже на начин, на који сам ти објаснио.

Не знам да одем на разговор за посао и не знам да причам на том разговору, шта онда. Није ми лепо да идем тамо где сам непожељан, цео живот сам био одбациван и не могу тога више. Да сам се дружио и имао девојку, имао бих самопоуздања. Е зато кукам на неиживљеност.

На послу ми људи дишу за вратом док истовремено никад уз људе нисам пунио батерије. Ко нема друштвени живот не може онда ни то да трпи.

Друго, најбоље је ако је човек научио да функционише сам и да му не треба нико. Самим тим не треба да ти падне тешко што не можеш са другима.

Да би неко имао од чега да живи мора да функционише са другима, ја бих радо волео да то не морам.

 

[крсташ]

Не знам да одем на разговор за посао и не знам да причам на том разговору, шта онда. Није ми лепо да идем тамо где сам непожељан, цео живот сам био одбациван и не могу тога више. Да сам се дружио и имао девојку, имао бих самопоуздања. Е зато кукам на неиживљеност.

Твоје речи нису у сагласности са твојим делима.

Како онда причаш овде и како ми сада водимо разговор, ако ти не знаш да разговараш?

Да бих неко имао од чега да живи мора да функционише са другима, ја бих радо волео да то не морам.

Ако сад радиш, радићеш и негде друго, осим ако немаш неко обољење.

Превише компликујеш ствари, а и овде те људи гасирају.

 

[bezimeni1]

Твоје речи нису у сагласности са твојим делима.

Како онда причаш овде и како ми сада водимо разговор, ако ти не знаш да разговараш?

На интернету јако лепо пишем и то или кад причам сам са собом или кад се расправљам са неким у вези нечега. Већ не знам ни да се дописујем добро ни са ким, а у реалу не знам ништа.

Ако сад радиш, радићеш и негде друго, осим ако немаш неко обољење.

Само ако први радни дан буде са мном радио и неки познаник и ако тај дан будем под дејством алкохола. Тако је било на овом послу. Нисам имао разговор за посао а и не водим се као запослен, плус сам плаћен на сат, и још радим дугорочно и скоро пуно радно време, нису ми биле потребне ни икакве квалификације. На други начин посао не бих нашао. Ово је само била чиста срећа иначе не бих имао уопште где да радим.

 

[крсташ]

На интернету јако лепо пишем и то или кад причам сам са собом или кад се расправљам са неким у вези нечега. Већ не знам ни да се дописујем добро ни са ким, а у реалу не знам ништа.

Одлично. Гледај да то искористиш да дођеш до посла, односно до пара. Људи који лепо пишу се плаћају на интернету, па крени то да тражиш. Разни послови постоје.

Ти поседујеш нешто и знаш нешто и немој себе да убеђујеш да си неспособан за све.

Само ако први радни дан буде са мном радио и неки познаник и ако тај дан будем под дејством алкохола. Тако је било на овом послу. Нисам имао разговор за посао а и не водим се као запослен, плус сам плаћен на сат, и још радим дугорочно и скоро пуно радно време. На други начин посао не бих нашао. Ово је само била чиста срећа иначе не бих имао уопште где да радим.

Немој много да се бавиш филозофијом.

 

[bezimeni1]

Одлично. Гледај да то искористиш да дођеш до посла, односно до пара. Људи који лепо пишу се плаћају на интернету, па крени то да тражиш. Разни послови постоје.

Али моји ставови се не свиђаји ником, посвађан сам са свима а на послу би се очекивало да пишем оно што људи воле или шта газда очекује, ја знам само да мислим својом главом.

Ако нисам никад успео да нађем девојку (што сам јако јако желео) онда не могу да нађем ни нормалан или икакав посао.

 

[крсташ]

Али моји ставови се не свиђаји ником, посвађан сам са свима а на послу би се очекивало да пишем оно што људи воле или шта газда очекује, ја знам само да мислим својом главом.

Ако нисам никад успео да нађем девојку (што сам јако јако желео) онда не могу да нађем ни нормалан или икакав посао.

Види, ја сам ти рекао шта сам имао да ти кажем. Крећемо да се вртимо у круг, а ја то нећу.

Крени да предузимаш нешто и престани да филозофираш.

Конкретно, треба да зарадиш паре и то је то.

 

[bezimeni1]

Само лепо кажем како јесте, ја сада не могу ништа.

 

[bezimeni1]

Ако и ово лето не нађем девојку морам да завршим за животом јер не могу више да живим у усамљености и мржњи од стране свих. Само треба да нађем безболан и успешан начин, ја то морам да урадим.

 

[bezimeni1]

Šta te sprečava da budeš kkomunikativniji kada si trezan?

Социјална фобија, то имам званично. То је огромна патолошка стидљивост која уништава живот, као и огроман страх од ауторитета, критика, неразумевања, такав неко пропада у животу јер је друштвено хендикепиран често и око основних ствари па се на социјалну фобију накалеми и депресија, и то је то, а то је још и непризнато и небитно у друштву, звучи као нешто лаганица, многи и не знају шта је то, а сви умеју да те криве што си пропао у животу и сматрају да си то заслужио.

 

[Jasna]

Социјална фобија, то имам званично. То је огромна патолошка стидљивост која уништава живот, као и огроман страх од ауторитета, критика, неразумевања, такав неко пропада у животу јер је друштвено хендикепиран често и око основних ствари па се на социјалну фобију накалеми и депресија, и то је то, а то је још и непризнато и небитно у друштву, звучи као нешто лаганица, многи и не знају шта је то, а сви умеју да те криве што си пропао у животу и сматрају да си то заслужио.

Vidi, ako je zvanično, onda se tu ništa ne može. Nekad dijagnoze služe
samo da imaš za šta da se vežeš.
Toliko te je strah od kritika i nerazumevanja, da nas ovde udavi danima sa
svojom pričom. I kakvu god kritiku ili savet dobiješ, ti i dalje pričaš jedno
te isto. Nemaš ti nikakav strah.

A da probaš da glumiš da si pijan?

 

[bezimeni1]

Nemaš ti nikakav strah.

Ово ми је безбеднија зона, али и не види се на прву лопту јер као превенцију и одбрану користим расправљање. Доктори су рекли да имам социјалну фобију и то јесте тачно, људи су склони да имају разне предрасуде и да нападају, папир је само заштита од таквих људи и у злом друштву препуном неразумевања та форма пуно значи. Није ни да сам нешто пуно махао тиме. Али то што то имам не значи да се нећу бранити кад ме неко напада, ја сам са свим људима буквално нон-стоп у режиму "бори се или бежи" и ја тражим неког поред кога не морам да се осећам тако. Лепо сам рекао да ово нико не разуме.

Ја знам шта би ми значило а то је да будем са девојком која би ме разумела, али то се неће десити. И не тражим нешто савете јер сам већину њих неспособан да испуним, него разумевање и упознавање.

Не могу да глумим да сам пијан јер сам друштвено укочен, нешто мора да ме опусти.

 

[Jasna]

Не могу да глумим да сам пијан јер сам друштвено укочен, нешто мора да ме опусти.

Ništa ti ne možeš, jer ništa i ne želiš da uradiš. Samo ti treba potrvrda
da se tu ništa ne može. Ta ti se igra u psihologiji zove ''Da, ali..'' Gde
ćeš na svako rešenje smisliti problem.
Da hoćeš devojku da upoznaš, otišao bi na neki sajt za upoznavanje.
Ne bi na Krstarici na svim temama pisao o svojoj socijalnoj fobiji. Tako
se ne nalazi devojka..

 

[Jasna]

E a ovo na ljisu ti je tek... sledeća psihološka igra koja se zove
''vidiš da sam se trudio''
Kad se neko trudi na pogrešan način. Čak si i napisao da si temu postavio
samo da ne bi ispalo da ništa ne činiš. Samo zato! Potpuno iskreno,
al ljudi ne čitaju pažljivo.