Književnost Nehotice

[Silton]

Postavi jednom pred sebe,
sva osećanja i sećanja,
sve što je bilo,
šta može biti,
šta ti je drago
i sve što nije…
možda će tada sve biti bolje,
možda se istina u lažima krije.

Veruješ snovima više neg’ javi,
tumačiš ih ovako i onako,
ponekad zbilju pred sebe stavi,
da snovi više… ne bole tako.

Čitaš šolju i karte bacaš,
a život ide… kraj tebe prolazi,
po dubokom blatu zaslepljena gacaš,
zakoni sudbe još su na snazi.

Možda si jednom videla nešto,
sto neće biti – a biti mora,
pred sudijom si sakrila vešto,
da ljubav ubi… ljubomora.

Evo pogrešnog opet osudiše,
na vešala hoće da ga dignu,
dokaza o zločinu nema više,
ubicu nikad neće da stignu.

Zato nevinom zavrću ruke,
da zločin prizna bez krivice,
jer ce ga staviti na veće muke,
što ljubav ubi… nehotice.

Pa sada stavi…
stavi pred sebe
sva saznanja i obećanja,
sva osećanja i sećanja
i nemoj kriti,
šta moze biti,
dok nevinost krivicu ganja,
krivcu se mora… oprostiti.

Autor: Šilton