Nedostaješ mi

[Tea]

U onim danima kada ti neko najviše nedostaje, kao da su ti sjećanja dovoljno oštra da prorežu kožu i kost, sjeti se kako su te voljeli.
Sjeti se kako su te voljeli i uradi to, za sebe.
U njihovo ime, u njihovu čast.
Volite sebe, kao što su oni voljeli vas.
Oni bi to voleli.
U onim danima kada ti neko najviše nedostaje,
voli sebe jače. (Od: Donna Ashworth)

 

[*pustinjakinja]

S jedne druge teme, dvne 2017. Podsetio me ovaj tekst iznad...

"Kada mi nedostaješ
volim najjače što mogu,
volim vasionu celu
i svako biće i svakog čoveka,
voleći tako gušim nedostajanje
voleći najjače u sve te
ljubavlju utkam
i evo, mogu da se zakunem,
dah tvoj u sobi osećam.
Kada mi nedostaješ
volim beskrajno, jako
i stvaram te ljubavlju
kao što slikar bojama
oživi platno.
Volim sve, jer ti si sav Ljubav
od nje se rodio, od nje živeo
verujem tako da će,
ako volim i samo volim,
od Ljubavi da oživiš
ponovo se rodiš
ponovo i zauvek
da mi nikad više ne nedostaješ."

nn

 

[*pustinjakinja]

Davne 2015. ...pisano u muškom licu.

"Kad mi nedostaješ,
onako, nepodnošljivo, neizdržljivo
onako, sad i onako uvek,
kad ne umem da okupiram misao
i prebrodim more nespokoja
postajem neotesan kamen, grub i dalek,
postajem ledeni huk i svirepi muk.

Kad mi nedostaješ, onako, beskrajno
ni mene u meni tada nema
ni sebe ne nalazim, ne prepoznajem,
u tebi se gubim, u tebi utapam
bezdan postajem i mrkli mrak
a kao mogu, kao bedem sam jak.

Kad mi nedostaješ i ne umem i ne znam s tim
postajem memla, prašina i dim."

nn

 

[*pustinjakinja]

Kada mi zafališ
ja grlim vazduh,
zagrlim vjetar
i ptica poj,
grlim sve ono
što doseći ne mogu,
sve što volim,
što me raduje,
što pripada svima
i nema epitet moj .

Kad mi zafališ
ja grlim svijet,
zagrlim vasionu jako
najjače što znam,
jer ti, ti si sve,
sve što imam,
a nema epitet moje.

nn, 2011.

 

[Neno]

 

[Tiha*Reka]

 

[kalis]

" I guarantee that we'll have tough times. And I guarantee that at some point, one or both of us will want to get out. But I also guarantee... that if I don't ask you to be mine, I'll regret it for the rest of my life. Because I know in my heart... you're the only one for me."

Гарантујем ти да ћемо имати тешка времена. И гарантујем ти да ће у једном тренутку једно или обоје пожелети да се извучемо. Али такође гарантујем... да ако те не замолим да будеш мој, зажалићу до краја живота јер знам у свом срцу... ти си једини за мене

 

[KPCTAHK]

Nedostaješ mi silno, jako i svakako ... Sve više, sve jače i sve bolnije... Bojim se, jako se bojim, ovog krika u grudima nagomilane tišine ... Guši me ta čežnja, a suza, ta prokleta muška suza, k`o najveće zrno graška velika, klizava i teška, mi tu moju tugu pojačava, do bola... Da, nedostaješ mi, moja jedina, ali neka i tuga je iskušenje za jakog čoveka ...

Nedostaješ mi, ali ipak ne toliko da ti to osetiš, onako jako da ti zašobonji srce, kao stara potočara, zatreperi telo, kao breza na blagom povetarcu, i zarida, onako neutešno detinje, duša ...

Ne, moje najmilije, ne opterećuj se time, jer ovo iz mog srca izletelo je poput ptice koja šmugne putevima svoje slobode iz kaveza u kojem je imala sve, ali je u njemu gubila sebe ...

Da li si ti ta moja odlutela ptica golubica !? Ne, zaboga, ne, jer to se ne pita, a nije mi više ni važno - meni je najvažnija tvoja sloboda, sreća i neko ko će da te usreći, baš onako i onoliko kako sam želeo, a nisam znao ja ...

Krstan. Đ. Kovjenić

 

[Zelena milja]

Protok vremena kao svedok.
Ništa nije večno.
Svako vreme, sa svojim velikim ljubavima
Pokriveno je zlatim sivilom,
Odjecima iz prošlosti.
Sve tuge su sazdane humke očaja,
Nemi svedoci kako bol ume u kamen da se pretvori.
Jer vreme sve utišava.
Tragovi postaju senke,
Senke setna buđenja,
Buđenja tuga bez suza.

Zore me uvek slome, na pragu snova.

Sećanje me doziva...

 

[Branko Lori]

I tako, pronadjete osobu koja razume muziku i reči koje ste želeli da kažete
Postanete svet jedan u drugome , jer ste se našli u svemu i svuda
Zavolite tako da više ne znate gde jedan počinje, a drugi završava ...

 

[Zelena milja]

Nedodirnuto i neraskidivo.

 

[Branko Lori]

Nedodirnuto i neraskidivo.

Budi hrabra da se nikada ne okreneš , da umeš da sahraniš sećanja i nadanja
Budi hrabra da ne kopaš po pamćenju, da ne nanosiš sebi strašne rane
Budi hrabra da u samoći voliš onog kojeg tvoje srce voli i čije srce tebe voli

 

[KPCTAHK]

Ah, kako grčevito borim se da me ne obuzme ono tužno i ružno osećanje kada odlaziš vraćajući se. Bežiš, jer ne podnosiš razočarenje, taj inatni i prkosni deo nje...Boriš se da pobegneš, što dalje, ali misli te opet njoj vuku ...To ti stvara nepodnošljivu muku ...Uzimaš pero u drhtavu ruku ... Boriš se da te ti tužni osećaji, skroz na skroz, ne dotuku ...Umoran, smožden i tih, poput pobegulja mnogih, opet joj, samo njoj i ni jednoj drugoj, posvećuješ stih... Znaš da vratićeš se: ulizujuće, cvileće i moleće, kao Lesi, jer ne učiniš li to ubiće te sećanje, ma gde da jesi…

 

[jabajagi]

Nedostaje mi naša ljubav mila
A bez nje ovaj kurjak menja ćud
Nedostaješ mi ti kakva si bila
Nedostajem i ja onako lud
Znam da vreme svemu menja boje
I da je silan sjaj pomračilo
Al meni, eto, sem nas dvoje
Ništa nije značilo...

 

[Čupovsky]

Kad god mi nedostaješ, gledam u svoje srce. Jer to je jedino mesto gde te mogu pronaći.

 

[Tiha*Reka]

 

[Čupovsky]

Ljudi misle da je srodna duša savršena osoba, i to je ono što svi žele. Ali prava srodna duša je osoba koja vam pokazuje sve što vas zadržava, osoba koja vas privlači kako biste mogli da promenite svoj život. Prava srodna duša verovatno je najvažnija osoba koju ćete ikada sresti jer vam ruši granice i čini vas budnim.

 

[KPCTAHK]

EJ, SUDBINO, ČEMERNA I CRNA​

Juče Boga nazvah jednoj ženi,
A lice joj tad obliše suze
,„Prokletniče!“ – reče ona meni,
„Koja kur-va od mene te uze ?“

Eh, taj glas sam odmah prepoznao,
Od saznanja zadrhtaše grudi,
Setih se je i bi mi je žao
Srce lupa, hoće da poludi.

Pružih ruke – stisnuh je na grudi,
Drhtala je, k`o ranjena srna,
U duši se tad vulkan probudi
Ej, sudbino, čemerna i crna !?

Nije dala da je milujem po kosi,
Niti da joj ljubim to suzano lice,
Tada čemer neki i mene pokosi -
Zaridah prebolno pokraj te ženice.

Ćutali smo dugo, kao `ladne stene,
A vrištati od bola sam hteo,
Nekad draga žena bila je kraj mene –
Ostavih je, a to nisam smeo.

Istrže se iz mog zagrljaja –
Svojim putem smerno krenu pravo.
Mojoj tuzi nije bilo kraja –
Dugo za njom tužno sam gledao.

Deo mene odnese sa sobom,
Savest više meni ne da mira,
Al` neka je – neka ide s Bogom
Tuga neka srce mi razdira .

Krstan Đ. Kovjenić

https://www.facebook.com/reel/305082979115879

 

[Tiha*Reka]

 

[Neno]

Povremeno pročitam tvoje stare poruke…Povrijedim već povrijeđeno srce… Spustim glavu i prošapućem – Gdje smo sada mi? Gdje su one riječi velike? Vrijeme prolazi, ali tebe ne briše… nedostaješ.
Vrijeme prolazi, uspomene blijede, osjećanja se mijenjaju, ljudi odu, ali srce nikada zaboraviti neće.

 

[Tiha*Reka]

 

[gost 440767]

https://imgur.com/STMXwz4

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

Spojler

I see your light in the distance
Face in the crowd above all of the noise
Oh I close my eyes just to listen
So I can hear your voice

And all of the things that you told me
Sing in the silent spaces you left
I still feel the way you would hold me
A love that don’t forget

All I wanted
Was the promise
To be haunted by the ghost of you
Holding you close, holding onto the ghost of you

If I can’t reach out in the morning
Or wake to the sun coming up in your eyes
If you won’t be there when I’m calling
Or holding me at night

If once in a lifetime is over
Now that forever’s ended so soon
At least let me know that you’re with me
Let me look for you

All I wanted
Was the promise
To be haunted by the ghost of you
Holding you close, holding onto the ghost of you
You might also like

 

[Branko Lori]