Neće biti samo "da" ili "ne" oko Kosova

Vintage:
Jes posebno od kada je u koaliciji sa magistrom Veljom !
Kliknite za proširenje...




Хашим Тачи је студирао филозофију и историју на Приштинском универзитету, а последипломске студије је завршио на универзитету у Цириху, на одсеку за историју југоисточне Европе и међународне односе. Током студентских година Тачи је био један од лидера Независне уније студената и први студентски председник паралелног универзитета у Приштини.

Тачи је 1993. год. у Швајцарској приступио политичкој емиграцији косметских Албанаца. Оснивач је марксистичко-лењинистичке организације Народни покрет Косова за коју се верује да је основала Ослободилачку војску Косова. Од 1993. год. као припадник унутрашњег круга ОВК, Тачи је био задужен за обезбеђивање финансијских средстава, набавку оружја и организацију обуке. Након што је током 1992-93. год. прошао војну обуку у Албанији учествовао је у терористичким нападима на Косову и Метохији.


Сукоби на Косову

Тачи је такође познат и као командант самозване Оперативне зоне ОВК у Малишеву и члан Дреничке групе ОВК, коју је 1993. год. основао Адем Јашари и која је контролисала око 10-15% од укупних криминалних активности на Космету. Група је учествовала у кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета и проституцији. У циљу вршења криминалних активности Дреничка група повезала се са Албанском, Чешком и Македонском мафијом. Тачијеве везе са мафијом учвршћене су родбинским односима након удаје његове сестре за Сејдија Бајрушија, једног од познатих вођа Албанске мафије 17. јуна 1996. године.

Хашим Тачи је заједно са припадницима Дреничке групе, Рафетом Рамом, Јакупом Нуријем, Самијем Љустакуом и Иљазом Кадријуом учествовао у нападу из заседе на полицијско возило, 25. маја 1993. год. на пружном прелазу код Глоговца. Том приликом су убијена два српска полицајца док их је петорица тешко рањено.

17. јуна 1996. године Тачи је заједно са Јакупом и Авни Нуром, Бесим Рамом и Сами Љустакуом учествовао у нападу из заседе на полицијску патролу на путу Косовска Митровица-Пећ када је убијен један српски полицајац док је други тешко рањен.

21. септембра исте године, Рама је по Тачијевом налогу бацио бомбу на касарну „Милош Обилић“ у Вучитрну. По његовом налогу извршен је и напад на Средњешколски центар у Вучитрну у којем су биле смештене породице избеглица из Книнске крајине.

У јулу 1997. године Тачи је осуђен у одсуству, од стране окружног суда у Приштини на 10 година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године издата је потерница за њим.

Хашим Тачи је као представник ОВК био члан преговарачког тиму косметских Албанаца током преговора у Рамбујеу. На преговорима је постигнут споразум да се формира прелазна Косметска влада састављена од представника Руговине Демократске лиге Косова, Уједињене демократске лиге наклоњене ОВК и ОВК. Премијер ове владе требало је да буде Хашим Тачи. Споразум је такође предвиђао референдум који никада није одржан. Међутим, споразум је пропао, а НАТО је 24. марта 1999. год. започео са ваздушним нападима на циљеве на територији СР Југославије. После 78 дана бомбардовања, у јуну 1999. године НАТО снаге су ушле на Косово и Метохију.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Др Војислав Коштуница (Београд, 24. март 1944.) је српски политичар и државник, доктор правних наука, теоретичар права и бивши председник Савезне Републике Југославије (2000-2003) и Владе Републике Србије (2004-2008). Председник је Демократске странке Србије од њеног оснивања, 1992. године

Биографија [уреди]

Војислав Коштуница је рођен 24. марта 1944. године у Београду, у породичној кући у Скадарској улици. Осим на Дорћолу, у детињству и младости, често је боравио и у Милошевцу, завичају мајчине породице, где је и крштен 1944. године, пошто се породица склонила из Београда због честих англоамеричких бомбардовања престонице. Породична кућа Коштуница је током рата два пута рушена, прво у априлском немачком бомбардовању, а затим и савезничком.

Коштуничин прадеда, Јован Дамљановић, био је учесник Светоандрејске скупштине из 1858. године, као народни посланик из Коштунића, када је прозван Коштуница. Из породице Дамљановић је и Анђелија, мајка српског војсковође Живојина Мишића.

Коштуница се школовао у Београду, где је завршио основну школу. Другу београдску гимназију похађао је и матурирао у време када је она већ била пресељена, привремено, у зграду пете београдске гимназије, код ташмајданског парка. Након матуре (1962) уписао је Правни факултет у Београду, на којем је дипломирао 27. јуна 1966. године. Магистрирао је 1970. са темом „Теорија и пракса југословенског уставног судства“, а те године изабран је за асистента на Правном факултету. Докторирао је 11. децембра 1974. године на тему „Институционализована опозиција у политичком систему капитализма“. Међутим, те године у време политичких прогона на Универзитету, морао је да напусти факултет. Петнаест година касније, одбија понуду да се као професор врати на факултет. Од 1974. године радио је у Институту друштвених наука, а од 1981. године у Институту за филозофију и друштвену теорију као виши научни сарадник и једно време директор. Објавио је радове из области уставног права, политичке теорије и филозофије.

Био је члан редакције и главни и одговорни уредник више правних и филозофских часописа, као што су „Архив за правне и друштвене науке“, „Филозофске студије“, „Филозофија и друштво“ и „Теорија“. Члан је Српског ПЕН Центра.
Политичка каријера [уреди]
Опозиција [уреди]

Осамдесетих година двадесетог века ангажовао на заштити људских права, нарочито у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, у којем су се окупљали интелектуалци-дисиденти. Био је један од оснивача Демократске странке 1989. о чему се са групом пријатеља договарао у свом стану у Скадарској улици. У време ДЕПОС-а 1992. основао је Демократску странку Србије чији је председник. Био је народни посланик у Скупштини Србије од 1990. до 1997. године.



da se primetiti da u biografiji Kostunice nigde nema kradje auomobila,veza s mafijom droga
 
Јованча из Јагодину:
Хашим Тачи је студирао филозофију и историју на Приштинском универзитету, а последипломске студије је завршио на универзитету у Цириху, на одсеку за историју југоисточне Европе и међународне односе. Током студентских година Тачи је био један од лидера Независне уније студената и први студентски председник паралелног универзитета у Приштини.

Тачи је 1993. год. у Швајцарској приступио политичкој емиграцији косметских Албанаца. Оснивач је марксистичко-лењинистичке организације Народни покрет Косова за коју се верује да је основала Ослободилачку војску Косова. Од 1993. год. као припадник унутрашњег круга ОВК, Тачи је био задужен за обезбеђивање финансијских средстава, набавку оружја и организацију обуке. Након што је током 1992-93. год. прошао војну обуку у Албанији учествовао је у терористичким нападима на Косову и Метохији.


Сукоби на Косову

Тачи је такође познат и као командант самозване Оперативне зоне ОВК у Малишеву и члан Дреничке групе ОВК, коју је 1993. год. основао Адем Јашари и која је контролисала око 10-15% од укупних криминалних активности на Космету. Група је учествовала у кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета и проституцији. У циљу вршења криминалних активности Дреничка група повезала се са Албанском, Чешком и Македонском мафијом. Тачијеве везе са мафијом учвршћене су родбинским односима након удаје његове сестре за Сејдија Бајрушија, једног од познатих вођа Албанске мафије 17. јуна 1996. године.

Хашим Тачи је заједно са припадницима Дреничке групе, Рафетом Рамом, Јакупом Нуријем, Самијем Љустакуом и Иљазом Кадријуом учествовао у нападу из заседе на полицијско возило, 25. маја 1993. год. на пружном прелазу код Глоговца. Том приликом су убијена два српска полицајца док их је петорица тешко рањено.

17. јуна 1996. године Тачи је заједно са Јакупом и Авни Нуром, Бесим Рамом и Сами Љустакуом учествовао у нападу из заседе на полицијску патролу на путу Косовска Митровица-Пећ када је убијен један српски полицајац док је други тешко рањен.

21. септембра исте године, Рама је по Тачијевом налогу бацио бомбу на касарну „Милош Обилић“ у Вучитрну. По његовом налогу извршен је и напад на Средњешколски центар у Вучитрну у којем су биле смештене породице избеглица из Книнске крајине.

У јулу 1997. године Тачи је осуђен у одсуству, од стране окружног суда у Приштини на 10 година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године издата је потерница за њим.

Хашим Тачи је као представник ОВК био члан преговарачког тиму косметских Албанаца током преговора у Рамбујеу. На преговорима је постигнут споразум да се формира прелазна Косметска влада састављена од представника Руговине Демократске лиге Косова, Уједињене демократске лиге наклоњене ОВК и ОВК. Премијер ове владе требало је да буде Хашим Тачи. Споразум је такође предвиђао референдум који никада није одржан. Међутим, споразум је пропао, а НАТО је 24. марта 1999. год. започео са ваздушним нападима на циљеве на територији СР Југославије. После 78 дана бомбардовања, у јуну 1999. године НАТО снаге су ушле на Косово и Метохију.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Др Војислав Коштуница (Београд, 24. март 1944.) је српски политичар и државник, доктор правних наука, теоретичар права и бивши председник Савезне Републике Југославије (2000-2003) и Владе Републике Србије (2004-2008). Председник је Демократске странке Србије од њеног оснивања, 1992. године

Биографија [уреди]

Војислав Коштуница је рођен 24. марта 1944. године у Београду, у породичној кући у Скадарској улици. Осим на Дорћолу, у детињству и младости, често је боравио и у Милошевцу, завичају мајчине породице, где је и крштен 1944. године, пошто се породица склонила из Београда због честих англоамеричких бомбардовања престонице. Породична кућа Коштуница је током рата два пута рушена, прво у априлском немачком бомбардовању, а затим и савезничком.

Коштуничин прадеда, Јован Дамљановић, био је учесник Светоандрејске скупштине из 1858. године, као народни посланик из Коштунића, када је прозван Коштуница. Из породице Дамљановић је и Анђелија, мајка српског војсковође Живојина Мишића.

Коштуница се школовао у Београду, где је завршио основну школу. Другу београдску гимназију похађао је и матурирао у време када је она већ била пресељена, привремено, у зграду пете београдске гимназије, код ташмајданског парка. Након матуре (1962) уписао је Правни факултет у Београду, на којем је дипломирао 27. јуна 1966. године. Магистрирао је 1970. са темом „Теорија и пракса југословенског уставног судства“, а те године изабран је за асистента на Правном факултету. Докторирао је 11. децембра 1974. године на тему „Институционализована опозиција у политичком систему капитализма“. Међутим, те године у време политичких прогона на Универзитету, морао је да напусти факултет. Петнаест година касније, одбија понуду да се као професор врати на факултет. Од 1974. године радио је у Институту друштвених наука, а од 1981. године у Институту за филозофију и друштвену теорију као виши научни сарадник и једно време директор. Објавио је радове из области уставног права, политичке теорије и филозофије.

Био је члан редакције и главни и одговорни уредник више правних и филозофских часописа, као што су „Архив за правне и друштвене науке“, „Филозофске студије“, „Филозофија и друштво“ и „Теорија“. Члан је Српског ПЕН Центра.
Политичка каријера [уреди]
Опозиција [уреди]

Осамдесетих година двадесетог века ангажовао на заштити људских права, нарочито у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, у којем су се окупљали интелектуалци-дисиденти. Био је један од оснивача Демократске странке 1989. о чему се са групом пријатеља договарао у свом стану у Скадарској улици. У време ДЕПОС-а 1992. основао је Демократску странку Србије чији је председник. Био је народни посланик у Скупштини Србије од 1990. до 1997. године.



da se primetiti da u biografiji Kostunice nigde nema kradje auomobila,veza s mafijom droga
Kliknite za proširenje...

Ovo ti je kao Bog i sesirdzija!!!!
A uostalom mogu li se u necemu Albanci porediti sa Srbima?
 
Јованча из Јагодину:
Хашим Тачи је студирао филозофију и историју на Приштинском универзитету, а последипломске студије је завршио на универзитету у Цириху, на одсеку за историју југоисточне Европе и међународне односе. Током студентских година Тачи је био један од лидера Независне уније студената и први студентски председник паралелног универзитета у Приштини.

Тачи је 1993. год. у Швајцарској приступио политичкој емиграцији косметских Албанаца. Оснивач је марксистичко-лењинистичке организације Народни покрет Косова за коју се верује да је основала Ослободилачку војску Косова. Од 1993. год. као припадник унутрашњег круга ОВК, Тачи је био задужен за обезбеђивање финансијских средстава, набавку оружја и организацију обуке. Након што је током 1992-93. год. прошао војну обуку у Албанији учествовао је у терористичким нападима на Косову и Метохији.


Сукоби на Косову

Тачи је такође познат и као командант самозване Оперативне зоне ОВК у Малишеву и члан Дреничке групе ОВК, коју је 1993. год. основао Адем Јашари и која је контролисала око 10-15% од укупних криминалних активности на Космету. Група је учествовала у кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета и проституцији. У циљу вршења криминалних активности Дреничка група повезала се са Албанском, Чешком и Македонском мафијом. Тачијеве везе са мафијом учвршћене су родбинским односима након удаје његове сестре за Сејдија Бајрушија, једног од познатих вођа Албанске мафије 17. јуна 1996. године.

Хашим Тачи је заједно са припадницима Дреничке групе, Рафетом Рамом, Јакупом Нуријем, Самијем Љустакуом и Иљазом Кадријуом учествовао у нападу из заседе на полицијско возило, 25. маја 1993. год. на пружном прелазу код Глоговца. Том приликом су убијена два српска полицајца док их је петорица тешко рањено.

17. јуна 1996. године Тачи је заједно са Јакупом и Авни Нуром, Бесим Рамом и Сами Љустакуом учествовао у нападу из заседе на полицијску патролу на путу Косовска Митровица-Пећ када је убијен један српски полицајац док је други тешко рањен.

21. септембра исте године, Рама је по Тачијевом налогу бацио бомбу на касарну „Милош Обилић“ у Вучитрну. По његовом налогу извршен је и напад на Средњешколски центар у Вучитрну у којем су биле смештене породице избеглица из Книнске крајине.

У јулу 1997. године Тачи је осуђен у одсуству, од стране окружног суда у Приштини на 10 година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године издата је потерница за њим.

Хашим Тачи је као представник ОВК био члан преговарачког тиму косметских Албанаца током преговора у Рамбујеу. На преговорима је постигнут споразум да се формира прелазна Косметска влада састављена од представника Руговине Демократске лиге Косова, Уједињене демократске лиге наклоњене ОВК и ОВК. Премијер ове владе требало је да буде Хашим Тачи. Споразум је такође предвиђао референдум који никада није одржан. Међутим, споразум је пропао, а НАТО је 24. марта 1999. год. започео са ваздушним нападима на циљеве на територији СР Југославије. После 78 дана бомбардовања, у јуну 1999. године НАТО снаге су ушле на Косово и Метохију.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Др Војислав Коштуница (Београд, 24. март 1944.) је српски политичар и државник, доктор правних наука, теоретичар права и бивши председник Савезне Републике Југославије (2000-2003) и Владе Републике Србије (2004-2008). Председник је Демократске странке Србије од њеног оснивања, 1992. године

Биографија [уреди]

Војислав Коштуница је рођен 24. марта 1944. године у Београду, у породичној кући у Скадарској улици. Осим на Дорћолу, у детињству и младости, често је боравио и у Милошевцу, завичају мајчине породице, где је и крштен 1944. године, пошто се породица склонила из Београда због честих англоамеричких бомбардовања престонице. Породична кућа Коштуница је током рата два пута рушена, прво у априлском немачком бомбардовању, а затим и савезничком.

Коштуничин прадеда, Јован Дамљановић, био је учесник Светоандрејске скупштине из 1858. године, као народни посланик из Коштунића, када је прозван Коштуница. Из породице Дамљановић је и Анђелија, мајка српског војсковође Живојина Мишића.

Коштуница се школовао у Београду, где је завршио основну школу. Другу београдску гимназију похађао је и матурирао у време када је она већ била пресељена, привремено, у зграду пете београдске гимназије, код ташмајданског парка. Након матуре (1962) уписао је Правни факултет у Београду, на којем је дипломирао 27. јуна 1966. године. Магистрирао је 1970. са темом „Теорија и пракса југословенског уставног судства“, а те године изабран је за асистента на Правном факултету. Докторирао је 11. децембра 1974. године на тему „Институционализована опозиција у политичком систему капитализма“. Међутим, те године у време политичких прогона на Универзитету, морао је да напусти факултет. Петнаест година касније, одбија понуду да се као професор врати на факултет. Од 1974. године радио је у Институту друштвених наука, а од 1981. године у Институту за филозофију и друштвену теорију као виши научни сарадник и једно време директор. Објавио је радове из области уставног права, политичке теорије и филозофије.

Био је члан редакције и главни и одговорни уредник више правних и филозофских часописа, као што су „Архив за правне и друштвене науке“, „Филозофске студије“, „Филозофија и друштво“ и „Теорија“. Члан је Српског ПЕН Центра.
Политичка каријера [уреди]
Опозиција [уреди]

Осамдесетих година двадесетог века ангажовао на заштити људских права, нарочито у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања, у којем су се окупљали интелектуалци-дисиденти. Био је један од оснивача Демократске странке 1989. о чему се са групом пријатеља договарао у свом стану у Скадарској улици. У време ДЕПОС-а 1992. основао је Демократску странку Србије чији је председник. Био је народни посланик у Скупштини Србије од 1990. до 1997. године.



da se primetiti da u biografiji Kostunice nigde nema kradje auomobila,veza s mafijom droga
Kliknite za proširenje...

Tebi je izgleda najvaznije u temi i u presudi koje je krvi Kostunica i sa kog tla.
Doktorat si mu oznacio manjim slovima, a ostalo je nebitno.....????
Ajd sad malo o Kusturici-bese Nemanji???
 
xmachina:
Tebi je izgleda najvaznije u temi i u presudi koje je krvi Kostunica i sa kog tla.
Doktorat si mu oznacio manjim slovima, a ostalo je nebitno.....????
Ajd sad malo o Kusturici-bese Nemanji???
Kliknite za proširenje...

decko,samo sam hteo da pokazem koja je razlika izmedju ubice i obrazovanog coveka,inace sam apolitican nisam ni za jednu stranku
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Student Pravnog: Prvi novembar neće biti Dan D. Dan D će pre biti jedan drugi datum
Odgovora
14
Pregleda
254
blablablahh
blablablahh
S1MCRO
Besplatni udžbenici, da ili ne
2
Odgovora
33
Pregleda
615
DarkMoon
DarkMoon
Обилић
Аутономне покрајине, да или не ?
2
Odgovora
37
Pregleda
529
AleksaJ
AleksaJ

Back
Top