ne znam

Obećanja data nogom na vratima...
neodevena u šepavoj beznačajnosti,
nada se gubi u katatoničnoj bedi-
pogrešno dijagnostikovana i tako glupo održavana...
moje šaputano ništa postaje pesma...
kaskadno kroz prste naših ruku
stenje trčeći rečni pesak...
izgubljena u mračnom bordelu propasti,
na dve istrošene štake
naša ljubav se ljulja...

ta ljubav nije ostavila išta za priznanje
I ne ostavivši išta, nema adresu za prosleđivanje

sloboda pronađena u priznanju krivice.

dok vreme vrši samoubistvo,
čeznem za suzama da bi moja tuga mogla da se udavi.
 

Back
Top