(Ne)poznata srpska istorija

  • Začetnik teme Začetnik teme Neno
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Neno

Buduća legenda
Poruka
25.579

U našoj istoriji postoji 15 događaja o kojima malo ko zna!​

Mnogo istorijskih podataka smo čuli još dok smo bili u školskim klupama. Neke smo zapamtili, neke zaboravili, ali mnoge su nam ispričali roditelji, a najviše možda bake i deke.
Ipak, postoje događaji u istoriji našeg naroda koje niko nije pričao mladima, a koji su veoma zanimljivi.

1. Rat između Srbije i Bugarske završen je 3. marta 1886. sklapanjem mirovnog sporazuma u Bukuruštu, koji je imao samo jednu rečenicu: „Između Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske mir se vaspostavlja potpisivanjem ovog ugovora.”

2. Srbi su kukuruz u početku zvali tursko žito, pošto su ga u našu zemlju doneli tokom osmanske vladavine.

3. Vuk Karadžić je 1823. upisao studije hirurgije na Univerzitetu u Lajpcigu, ali ih je napustio posle pohađanja vežbi iz anatomije.

4. Prvi profesionalni vojnici u Srbiji su postojali još u 13. veku. Angažovao ih je kralj Milutin koji je tokom svoje duge vladavine plaćao najamnike raznih nacionalnosti i veroispovesti: Kumane, Turke, Osete i Latine.
5. Porođaju kraljice Natalije Obrenović 14. avgusta 1876. godine prisustvovali su predsednik vlade Stevča Mihailović, ministar inostranih dela Jovan Ristić i mitropolit Mihailo.

6. Karađorđe se 1817. vratio u Srbiju preko Austrije. Putovao je sa lažnim ruskim pasošem koji je glasio na ime Anastasije Nikolić.

7. Venčanje kralja Aleksandra Karađorđevića i rumunske princeze Marije održano je 8. juna 1922. A na dvoru su posle ceremonije ustanovili da je nestala polovina zlatnih kašika, viljušaka i noževa, pa su posle toga odlučili da više ne organizuju tako velike prijeme.

8. Dubrovnik je bio omiljeno mesto azila za mnoge istaknute ličnosti iz Srbije. Tamo su zbog političke nesigurnosti, utočište nalazili srpski kraljevi Radoslav i Vladislav, ćerka kralja Dragutina, ćerka kralja Milutina, despot Đurađ Branković, udovica despota Lazara Brankovića. U narodu čak postoji izreka zabeležena već oko 1440. godine: Ako zeca gone, i on se sklanja u Dubrovnik.

dubrovnik.jpg


9. Naša fudbalska reprezentacija je na Prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Urugvaju 1930. godine putovala poštanskim brodom čak 18 dana.

10. Supruga knjaza Miloša Obrenovića, Kneginja Ljubica je u napadu ljubomore pucala iz kubure i ubila mladu Petriju, jednu od Miloševih ljubavnica. Od Miloševog besa je spaslo samo to što je bila trudna.

11. Nadaleko poznata srpska kapa šajkača je u vojsku Kneževine Srbiju uvedena tek 1870. godine, ali sve do kraja 19. veka običan narod je odbijao da skine fes i prihvati novu kapu.

12. Kralj Petar Prvi je naredio da se za njega izradi kruna od bronze prvog Karađorđevog topa, bez zlata i dragog kamenja. Tražio je da sva svečana odela budu sašivena od srpskih štofova, a ukinuo je svaku raskoš na dvoru, dok je sve svoje troškove plaćao sam. „Zemlja je siromašna i zadužena. Dosta je ovaj narod grcao pod teretom dvorskih i državnih troškova“, govorio je Kralj.

13. Premijer Kneževine Srbije, Ilija Garašanin je morao da se zaduži kod kapetana Miše Anastasijevića kako bi školovao svoja dva sina.

14. U zgradi Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi se nalazi tabla sa natpisom: „Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine“. Ova organizacija je prestižno priznanje dodelila srpskom Crvenom krstu za pomoć Bugarskoj sa kojom je Srbija inače bila u ratu, ali joj je i pored toga pomagala.

15. U našoj zemlji je 1935. godine udeo žena među zaposlenima iznosio 30% što je u to vreme bilo više nego u SAD, Norveškoj ili Italiji.

SD
*****************************
Mnogim istorijskim činjenicama se iz nekih razloga, ne pridaje važnost niti se smatra za nešto bitno.
Zašto je to tako pitanje je, a kako vidimo iz ovih dosta nepoznatih fakta i dešavanja iz naše istorije, mnogge stvari i činjenice su i te kako interesantne i zanimljive.
Vjerovatno da ovakvih nepoznatih a možda i skrivenih istorijskih dogadjaja ima i te kako, ali nešto loše u svemu ovome je krivotvorenje prave istine, tako da mnoge generacije budu a vjerovatno i ostaju u zabludama, nesvjesni da su obmanuti i pogrešno (na)učeni.
 
Није то толико непознато када истражиш долазиш до тих података сад зашто је лоше или никкао пласирано у нашем друштву и јавности то је до нашег менталитета , културно-друштвеног нивоа и расположења наших елита у ком правцу спинују историју и шта треба бити важно.
Има ту много већих пропуста од тих који су остал без објашњења. Но сетио сам се нечег овде интересантног.


Наиме кукуруз је требао стићи из Америке у 15 ли 16. веку на Балкан у 17. веку кромпир такође за њега се знало као за украсну биљку није се јео.

Онда имамо списе грчког цара Порфирогенита аутора многих дела од којих су ДАИ и О церемонијама најважније за нашу рану историју узима се за поузаданог човека без преседана.

Следеће, далеко познатије и за историчаре значајније дело јесте Ἔκθεσις τῆς βασιλείου τάξεως /Περὶ τῆς Βασιλείου Τάξεως (латински познато као De cerimoniis aulae Byzantinae) односно дело О церемонијама. Текст је извесно настао 956 – 959. године под супервизијом и уз могуће учешће Порфирогенитово. Рукопис је допуњен у време цара Нићифора II Фоке од стране паракимомена Василија Лакапина, и у тим допунама садржи податке и о VI веку, мада сам спис даје изворе и за раније доба. Манускрипт овог списа чува се у Лајпцигу, под сигантуром Leipzig, Universitätsbibliothek Leipzig, Rep. I 17 (Leihgabe Leipziger Stadtbibliothek). Ово капитално дело цара Константина VII Порфирогенита садржи две књиге у којима је опис бројних церемонија на византијском двору и прослава великих хришћанских и секуларних празника.

Прва књига садржи:

  • Царска процесија у Светој Софији
  • Црквени празници поређани по црквеној години од Божића до Духова (посебно рецимо Крстовдан, сви Господњи и Богородичини празници, поједини светитељи и њихови празници су посебно обележавани као нпр. Свети Димитрије или Свети Василије Велики)
  • Литија за јединство цркве, распоред седења, место цара, царице, властеле односно аристократије приликом церемонија
  • Церемонија царскога крунисања
  • Пријем страних делегација (у том контексту је описано покрштавање Олге Кијевске)


Друга књига:

  • Дневне процесије и прославе у Палати
  • Слава (благодарење) цару Константину Великом и проналаску Часнога Крста
  • Празничне церемоније разне
  • Процесија властеле у цркву Светих Апостола
  • Царско купатило у Влахерни
  • Церемоније у триклинијуму магнаварске палате
  • Брумалије (прославе бога Диониса, нека врста карневала)
  • Прославе на Хиподрому
  • Рођење и крштење царских синова
  • Додаци: нотиције и листе световних и црквених великодостојника
Свакако најважнији и најпознатији спис настао из пера Константина VII Порфирогенита јесте О управљању државом, латински у научним круговима познато као De administrando imperio. Сам спис нема неки наслов, нити је Константин дао неки посебан почетак. На грчком је познато као Πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν Ρωμανόν – за (мог сопственог) сина Романа. Овај спис је написан као приручник, и треба знати да ово Константиново дело није писано за ширу јавност, већ је у питању збирка знања која ће користити Роману када он буде владао као цар, што се заиста и десило у периоду 959 – 963. године када је био византијски цар и наследио свог оца.

У својој основу ово је дидактички спис намењен искључиво Роману за лакшу владавину о чему сведочи и сам Константин у спису (главе 13 и 51 директно обраћање у првом лицу сину). Као што је напред речено, рукопис није био намењен широј јавности, у њему има и цареве критике појединих војсковођа и имао је крајње поверљиви карактер. Упркос томе, постоји један аутентични рукопис из византијског времена, као и три каснија. Побројани су у табели са коментарима.

P = codex Parisinus gr. 2009Михајло, поверљиви секретар Јована Дуке (брат цара Константина Х Дуке, управник Бугарске и Мезије)Позни XI векЈедина средњовековна верзија рукописа
V = codex Vaticanus-Palatinus gr. 126Антоније епарх1509.Коментари на латинском и грчком додати доцније
F = codex Parisinus gr. 2967Епарх, па Михајло Дамаскин1509-1529.Копија претходног
M = codex Mutinensis gr. 179Андреа Дармари1560-1586 (?)Непотпуни препис париског рукописа




сад мене занима ово дела кокја нису тако позната:

  • О атмосфери, звездама
  • Општи подаци о пољопривреди и кукурузу, односно бројним сортама
  • Календар пољопривредних радова за сваки месец
  • Узгој винове лозе, прављење вина као и његов чување
  • Хортикултура, помињу се и инсекти опасни за биљке, затим има излагање о голубовима, пчелама, коњима, магарцима, као и камилама
  • Узгајање крава и уопште крупне стоке, затим део о гајењу оваца, и посебно о псима, зечевима, свињама, као и о усољавању меса, што је било посебно важно за средњовековног човека
  • О рибама
Да ли Порфирогенит имао кукуруз у 10. веку или су га Шпанци донелу у Европу у 16. веку или неко није добро превео реч кукуруз?
 
Jedna od najvecih i najbitnih skrivenih cinjenica je da je srpska pravoslavna crkva u stvari srpska kraljevska ili carska crkva, i kao takva vuce svoju samostalnost na isti nacin kao i rimska katolicka crkva i romejska carigradska crkva, direktno od autokefalnosti cara. U nasem slucaju srpskog cara. Nikakvi kanoni i uredbe nisu potrebne jer nije od nekoga dobila samostalnost nego je srpski car samostalan, ne moze biti ni pod kim, i on je autokefalan, i ima svoju crkvu, od pamtivjeka.
Nemate sta traziti dokument o autokefalnosti Pontifeksa Maksimusa rimske ckrve, i isto tako nemate sta traziti dokument o autokefalnosti srpske crkve.
 
сад мене занима ово дела кокја нису тако позната:

  • О атмосфери, звездама
  • Општи подаци о пољопривреди и кукурузу, односно бројним сортама
  • Календар пољопривредних радова за сваки месец
  • Узгој винове лозе, прављење вина као и његов чување
  • Хортикултура, помињу се и инсекти опасни за биљке, затим има излагање о голубовима, пчелама, коњима, магарцима, као и камилама
  • Узгајање крава и уопште крупне стоке, затим део о гајењу оваца, и посебно о псима, зечевима, свињама, као и о усољавању меса, што је било посебно важно за средњовековног човека
  • О рибама
Да ли Порфирогенит имао кукуруз у 10. веку или су га Шпанци донелу у Европу у 16. веку или неко није добро превео реч кукуруз?
Веорватно је у питању погрешан превод, мада се и у енглеским верзијама појављује кукуруз (2. Of general matters appertaining to agriculture, and of the different kinds of corn)

Ево је та књига на архиви, Геопоника јој је назив и у поглављу 2. би требало да се говори о томе

https://archive.org/details/Geoponica01/page/n23/mode/2up

https://en.wikipedia.org/wiki/Geoponica
 
Веорватно је у питању погрешан превод, мада се и у енглеским верзијама појављује кукуруз (2. Of general matters appertaining to agriculture, and of the different kinds of corn)

Ево је та књига на архиви, Геопоника јој је назив и у поглављу 2. би требало да се говори о томе

https://archive.org/details/Geoponica01/page/n23/mode/2up

https://en.wikipedia.org/wiki/Geoponica
Препоставио сам да је КОРН па је тако преведено , требало би да су историчари преводили.
Сад јако мучи како су заиста преводили неке детаље Порфирогенита на српски ако је оваква грешка могла да им се догоди?:think:
 

Back
Top