Ne postojis

[gost 333986]

Indijanci su kaznjavali nekoga time sto bi zabranjivali svakome da prica za njim.
Sta vi mislite o tome da li je to najgora kazna kada te neko ne primecuje?

 

[Arianna]

Jeste.

Ignore je najgora kazna.

 

[gost 343533]

Da...

ako ti je stalo do te osobe...kao coveka ^^

 

[hirajgoagain]

a uvek te neko primecuje

 

[v i v i j e n]

Indijanci su kaznjavali nekoga time sto bi zabranjivali svakome da prica za njim.
Sta vi mislite o tome da li je to najgora kazna kada te neko ne primecuje?

pa preispitivanje, samica u prirodi..dobra metoda

 

[Lollol]

Nije losa metoda, najgori zatvorenici se zatvaraju u samice i izoluju od svih, sam sa svojim mislima u 4 zida izludi to.
Pa i pusto ostrvo, koliko god lepo deluje za odmor jedno mesec dana, da je neko osudjen da provede par godina sam samcijat, verujem da bi krenuo da ludi.

 

[Borac za prava zivotinja]

Samica - u kojoj nema drugog ljudskog bića, i situacija u kojoj ste okruženi ljudima a niko vas ne primećuje, nisu iste stvari.

p.s. Zar nikada niste poželeli da budete nevidljivi?

 

[v i v i j e n]

Samica - u kojoj nema drugog ljudskog bića, i situacija u kojoj ste okruženi ljudima a niko vas ne primećuje, nisu iste stvari.

p.s. Zar nikada niste poželeli da budete nevidljivi?

naravno da nisu, ova druga je prirodnija i sigurno daje rezultate...a i indijanci su to

 

[dive]

jeste, to je najgora kazna
i u fazi odrastanja manje stete na psihu dece su napravile majke koje su decu kaznjavale, od onih koje su ih ignorisale

 

[Џорџи]

ja bih zeleo da me niko ne primecuje jer izbegavam vecinu raspada i vampira

 

[v i v i j e n]

ja bih zeleo da me niko ne primecuje jer izbegavam vecinu raspada i vampira

dali ti uspeva...

 

[Џорџи]

pa tu i tamo sednem na bajs i odo,ako bas moram po gradu bolje s devojkom da se gledamo da ne primetim folirante

 

[strano telo]

Najgora kazna. Pogotovo za nas pričljive i željne pažnje, društva. Dobra metoda.

Mada svi nekad imamo potrebu da se osamimo, sklonimo od svih ljudi i upustimo u svoje misli, ali ne uvek.

 

[Mickey Fine]

Indijanci su kaznjavali nekoga time sto bi zabranjivali svakome da prica za njim.
Sta vi mislite o tome da li je to najgora kazna kada te neko ne primecuje?

Za zenu da.

 

[hirajgoagain]

jos gore da te primecuju neki za koje ne bi voleo da te primecuju, ako moras da biras izmedju "primecuju me grozni" i "ne primecuje me niko" - bolje 2, mada teze bi se zaposlio, ali ajde ako nema ekonomskih briga
haha nije bas hriscanski da sui ljudi grozni, sta da radim taka mi percepcija sada >IIIII

 

[hakim bej]

Vrati mi moje krpice
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Izidji samo preda me
Oci da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Cutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je medju nama doslo


Vrati mi moje krpice
Moje krpice od cistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga cipkastoga tkiva
Moje krpice od tackaste nade
Od zezene zelje od sarenih pogleda
Od koze s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kazem


Slusaj ti cudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog canka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nozu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod kosuljom
Cujes ti pretvornice
Skini tu maramu belu
Sta da se lazemo

Necu te uprtiti na krkace
Necu te odneti kud mi kazes
Necu ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri tocka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupujes
Necu ni s nogama u dzepu
Ni udenut u iglu ni vezan u cvor
Ni sveden na obican prut
Nemoj da me plasis
Necu ni pecen ni prepecen
Ni presan posoljen
Necu ni u snu
Nemoj da se zavaravas
Nista ne pali necu

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smesnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog cutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje zive provalije
Iz golog ocinskog stabla u meni
Napolje dokle cu vikati napolje
Napolje iz moje glave sto se rasprskava
Napolje samo napolje

Tebi dodju lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje koze odevam
Ljuljaske im od svoje kose pravim
Kolica od svojih prsljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljac od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

Koren ti i krv i krunu
I sve u zivotu
Zedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla nam--or vode
U tri peci znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze pocetka i pocetka
U nebesku matericu znam li je ja


Sta je s mojim krpicama
Neces da ih vratis neces
Spalicu ti ja obrve
Neces mi dovek biti nevidljiva
Pomesacu ti dan i noc u glavi
Lupices ti celom o moja vratanca
Podrezacu ti raspevane nokte
Da mi ne crtas skolice po mozgu
Napujdacu ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videces ti sta cu da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tacku na kraju mog zivota
I sve na svetu



I ti hoces da se volimo
Mozes da me pravis od moga pepela
Od krsa moga grohota
Od moje preostale dosade
Mozes lepotice
Mozes da me uhvatis za pramen zaborava
Da mi grlis noc u praznoj kosulji
Da mi ljubis odjek
Pa ti ne umes da se volis


Bezi cudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prasini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Nista nema od igre
Kud smo krpice pomesali
Vrati mi ih sta ces s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju bezi
Bezi cudo od cuda
Gde su ti oci
I ovamo je cudo

Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Siroko ti nepocin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti zvaci izelice
Koliko ti drago zvaci
Nem ti vetar nema voda nemo cvece
Sve ti nemo samo skrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze


Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godisnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj zivotni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemoguci
Pa ti sad gledaj da me sretnes


Dosta recitoga smilja dosta slatkih trica
Nista necu da cujem nista da znam
Dosta dosta svega
Reci cu poslednje dosta
Napunicu usta zemljom
Stisnucu zube
Da presecem ispilobanjo
Da presecem jednom za svagda
Stacu onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Stacu oslonjen na sebe
Na svoje cvoruge
Bicu glogov kolac u tebi
Jedino sto u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se


Ne sali se cudo
Sakrilo si noz pod maramu
Prekoracilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne sali se cudo s cudom
Vrati mi moje krpice
Ja cu tebi tvoje!


VASKO POPA

 

[jelen.co]

 

[Steinadler]

Pacijent: mene niko ne primećuje doktore.

Doktor: sledeći!

 

[Mooie]

изолација не прија

 

[Antigon@]

Indijanci su kaznjavali nekoga time sto bi zabranjivali svakome da prica za njim.
Sta vi mislite o tome da li je to najgora kazna kada te neko ne primecuje?

Da li je sad pitanje kazne da te neko ne primećuje ili da te niko ne primećuje?
Indijanci su pojedinca izolovali kolektivno, a ti se ovde pitaš u vezi sa ignoracijom od strane jedne osobe.

 

[gost 223714]

Vrati mi moje krpice
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Izidji samo preda me
Oci da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Cutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je medju nama doslo


Vrati mi moje krpice
Moje krpice od cistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga cipkastoga tkiva
Moje krpice od tackaste nade
Od zezene zelje od sarenih pogleda
Od koze s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kazem


Slusaj ti cudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog canka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nozu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod kosuljom
Cujes ti pretvornice
Skini tu maramu belu
Sta da se lazemo

Necu te uprtiti na krkace
Necu te odneti kud mi kazes
Necu ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri tocka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupujes
Necu ni s nogama u dzepu
Ni udenut u iglu ni vezan u cvor
Ni sveden na obican prut
Nemoj da me plasis
Necu ni pecen ni prepecen
Ni presan posoljen
Necu ni u snu
Nemoj da se zavaravas
Nista ne pali necu

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smesnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog cutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje zive provalije
Iz golog ocinskog stabla u meni
Napolje dokle cu vikati napolje
Napolje iz moje glave sto se rasprskava
Napolje samo napolje

Tebi dodju lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje koze odevam
Ljuljaske im od svoje kose pravim
Kolica od svojih prsljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljac od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

Koren ti i krv i krunu
I sve u zivotu
Zedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla nam--or vode
U tri peci znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze pocetka i pocetka
U nebesku matericu znam li je ja


Sta je s mojim krpicama
Neces da ih vratis neces
Spalicu ti ja obrve
Neces mi dovek biti nevidljiva
Pomesacu ti dan i noc u glavi
Lupices ti celom o moja vratanca
Podrezacu ti raspevane nokte
Da mi ne crtas skolice po mozgu
Napujdacu ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videces ti sta cu da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tacku na kraju mog zivota
I sve na svetu



I ti hoces da se volimo
Mozes da me pravis od moga pepela
Od krsa moga grohota
Od moje preostale dosade
Mozes lepotice
Mozes da me uhvatis za pramen zaborava
Da mi grlis noc u praznoj kosulji
Da mi ljubis odjek
Pa ti ne umes da se volis


Bezi cudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prasini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Nista nema od igre
Kud smo krpice pomesali
Vrati mi ih sta ces s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju bezi
Bezi cudo od cuda
Gde su ti oci
I ovamo je cudo

Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Siroko ti nepocin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti zvaci izelice
Koliko ti drago zvaci
Nem ti vetar nema voda nemo cvece
Sve ti nemo samo skrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze


Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godisnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj zivotni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemoguci
Pa ti sad gledaj da me sretnes


Dosta recitoga smilja dosta slatkih trica
Nista necu da cujem nista da znam
Dosta dosta svega
Reci cu poslednje dosta
Napunicu usta zemljom
Stisnucu zube
Da presecem ispilobanjo
Da presecem jednom za svagda
Stacu onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Stacu oslonjen na sebe
Na svoje cvoruge
Bicu glogov kolac u tebi
Jedino sto u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se


Ne sali se cudo
Sakrilo si noz pod maramu
Prekoracilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne sali se cudo s cudom
Vrati mi moje krpice
Ja cu tebi tvoje!


VASKO POPA

...................

 

[gost 223714]

@tema - neki misle da jeste pa je upraznjavaju...
onog momenta kad shvatish da ti to neko radi sa namerom, postaje nebitno... tj javlja se ravnodushnost prema takvoj vrsti 'komunikacije"

naravno, kad su deca u pitanju, nije isto, jer ne mogu da shvate zashto im neko to radi i dozivljavaju kao negiranje i omalovazavanje njihove lichnosti..
ali msm da nije tema o deci.

 

[Poli46]

U mnogim plemenima postojala je kazna ne primecivanja clana plemena,..To je bilo ravno osudi na polaganu smrt.
U plemenskoj zajednici pojedinac je veoma tesko mogao da prezivi sam,jer su clanovi plemena zavisili jedni od drugih.
Danas takva situacija nije ni blizu onoj surovosti koju je nekada predstavljala.Moze da ostavi psihicke posledice,
ali u principu ljudi su danas ionako dosta otudjeni jedni od drugih.ali i danas je to veoma neprijatna situacija,ako zivis sa nekim,
a ne postojis za njega..

 

[gost 320781]

I bude covek tako kaznjen ignorisanjem, pa nocu udje u vigvam i gleda kako poglavica i skvo vode ljubav: Samo nastavite, nisam tu!

 

[sekunda]

joj to je grozno

al jos gore moze biti kad te neki ljudi primjete