Haciko-prica o psu
Pas Hačiko je bio mužjak zlatno - smeđe boje, rase akita. Rođen je 10.oktobra 1923. godine, na farmi u blizini grada Odate. U vreme kada ga je profesor tokijskog univerziteta, Hidesaburo Ueno doneo u svoj dom, Hačiko je bio štene od tek dva meseca. Odrastao je okružen ljubavlju profesora Uena za koga se snažno vezao, što će postati jasnije u nastavku njegovog života.
Svakoga dana s veseljem i oduševljenjem Hačiko je pratio svoga vlasnika, profesora Uena na železničku stanicu Shibuya (Shibuya je tokijska četvrt izgrađena oko istoimene železničke stanice), odakle je profesor odlazio na posao na tokijski univerzitet. Nako nšto bi ga ispratio, Hačiko se vraćao kući, a popodne oko 17h, vraćao bi se ponovo na železničku stanicu gde je strpljivo čekao voz u kome će stići njegova najdraža osoba.
I tako je bilo svakog dana. Uvek sa istim žarom Hačiko je ispraćao i dočekivao čoveka koga je neizmerno voleo. No, došao je tužan dan, 21.jun 1925. godine, kada se Hačikovo čekanje pretvorilo u večnost. Tog dana njegov gospodar se nijepojavio.
Voz je došao, Hačiko je ispratio pogledom sve putnike iz voza, ali onog najvažnijeg nije bilo. Voz je otišao, putnici su se razišli, a Hachiko je ostao sam, zbunjen, razočaran i tužan. Naime, profesor Hidesaburo Ueno tog dana na poslu je doživeo srčani udar i preminuo.
Ali, Hačiko je uporno nastavio da dolazi i iščekuje povratak svoga gospodara. Već sledećeg dana verno je čekao, pogledom nestrpljivo proveravajući svakog putnika koji bi izašao iz voza.I tako sledećih dana… meseci……… i godina.
Punih devet godina Hačiko je dolazio na železničku stanicu Shibuja iščekujući voljenu osobu. Čak i nakon što ga je profesorova porodica dala na udomljenje, on nije zaboravio profesora Uena ni mesto na kome se njegov gospodar trebao pojaviti.
Pobegao je od novih vlasnika i nastavio da dolazi na stanicu i da verno čeka, a nakon sati i sati uzaludnog čekanja odlazio bi pognute glave u nepoznato – sam i potišten.
Svedočanstva govore da je Hačikov pogled, nakon što bi ispratio i posljednjeg putnika, bio tužan, razočaran i prazan – ali Hačiko nikada nije odustao. Iz dana u dan strpljivo, verno, odano, bezuslovno je sedeo na istom mestu i čekao. Ubrzo se među svakodnevnim putnicima proširila priča o psu koji uzaludno čeka svoga gospodara koji više nikada neće doći.
Pas Hačiko i njegova tužna sudbina osvojili su srca obližnjeg stanovništva i svih putnika, posebno onih koji su poznavali profesora Uena. Hrane mu nije nedostajalo, jer su mu ljudi svakodnevno donosili obroke i svežu vodu. Ali tugu u njegovim očima ništa nije moglo odagnat.
I tako je Hačiko nastavio da dolazi na železničku stanicu u 17 h i da čeka – svakoga dana, sve do svoje smrt.
Uginuo je 8. marta, a pronađen je na ulici Shibuja, nekoliko minuta nakon 17 h. Priča o Hačiku, njegovom uzaludnom čekanju i bezuslovnoj odanosti gospodaru velikom brzinom se proširila širom Japana.
Hačiko postaje japanski simbol vernosti, odanosti, prijateljstva i ljubavi psa prema čoveku, a ispred železničke stanice u Sibuji još i danas se nalazi njegov bronzani kip koji je podignut na inicijativu studenata profesora Hidesaburo Uenoa. Kip je postavljen upravo na onom mestu gde je ovaj pas svakoga dana, godinama strpljivo i verno čekao. Haciko dirljiva i istinita prica o psu i psecoj vernosti
O Hačiku su napisani mnogobrojni članci, priče i knjige, a snimljena su i dva izvrsna filma. Prvi je snimljen davne 1987., godine u Japanu, u režiji Seijiri Kojama, a zove se Hachi-ko (Hachiko monogatari) – Priča o Hačiku.
Drugi, vrlo uspešan film iz 2009. godine, je američka adaptacija ove tople i dirljive priče pod naslovom Hachi: A dog’s tale – Hačiko: Priča o psu. Režirao ga je Lase Halstrom, a glavne uloge su odigrali pas Forest, koji u filmu igra Hachika i legendarni Ričard Gir kao Hidesaburo Ueno, odnosno Hačikov vlasnik.
Pre svega zbog istnitosti same priče, ali i izvrsnog scenarija, režije i glume, ovaj film je naišao na pozitvne kritke svetske publike i gotovo da nikoga nije ostavio ravnodušnim. Mnogi svedoče da su ga gledali i po nekoliko puta i da su ga svaki put ponovo doživeli s istm dubokim emocijama.
Ako do sada niste, obavezno pogledajte ovaj film o neverovatnoj odanosti psa koji će vas sigurno dirnuti u srce, raznežiti, rastužiti, a neke možda čak i rasplakati.
A šta drugo reći – Hačiko se vrlo verovatno skriva u svakom psu, a do vlasnika je da li će pas imati razloga pokazati duboke emocije kakve je pokazao Hačiko.
Izvor: Moji Psi
