eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Izmene poreza na imovinu u Skupštini
Oporezovali građane, preskočili preduzeća
Zoran Luković | 21. 12. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš |
BEOGRAD - Pravna lica će i ubuduće, i posle izmena i dopuna Zakona o porezu na imovinu, plaćati manji ili isti porez po tom osnovu. Predložene promene se odnose isključivo na fizička lica, a sva ostala rešenja ostaju ista.
Za pravna lica je sve po starom, tako da se plaćanje poreza na imovinu obračunava na osnovu knjigovodstvene vrednosti. Ima mnogo takvih koji spadaju u kategoriju „pravna lica“ i čija je imovina knjigovodstveno nula dinara, što znači da ne plaćaju ništa. Sve to je promenama ostalo netaknuto.
-Kod građana je novim rešenjem upravo suprotno, lokalne samouprave, svaka za svoju teritoriju, određuju tržišnu vrednost cene kvadrata, kaže Saša Radulović iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, i primećuje da je poreski princip „da se kod podizanja poreza na jednoj, uradi neko smanjenje na drugoj strani, po drugom osnovu, ovoga puta izostao“.
Osnovna načela kod određivanja poreza na imovinu i dalje važe, pa je prvi faktor lokacija, a drugi starost zgrade. Izmenjene su praktično samo stope, pa će tako predloženim promenama umanjenje po osnovu amortizacije (starost zgrade) ubuduće iznositi 0,8 odsto godišnje ili maksimalno 40 odsto, a takozvani poreski kredit, odnosno umanjenje po osnovu broja članova domaćinstva iznosiće 10.000 dinara za iznos poreza veći od 20.000 dinara, dok će za porez manji od 20.000 umanjenje po osnovu poreskog kredita iznositi 50 odsto.
Kod principa pravičnosti je veoma važna kontrola. Međutim, kažu poznavaoci, to je kod nas praktično nemoguće, pa u prilog te tvrdnje navode primer beogradske opšrtine Voždovac u kojoj 10 osoba radi sve postojeće poreze pa nema ko da radi proveru. Situacija je, kažu, slična u svim lokalnim samoupravama.
-Porez na imovinu trenutno pati od nepravičnosti, tako da je sasvim opravdano da se imovina veće vrednosti više oporezuje nego što je to sada slučaj. Sadašnji zakon je opterećen nasleđem u okviru kojeg je porez na imovinu imao više socijalnu nego poresku ulogu. Sigurno je da je naredni nemonovni korak kako adekvatnije oporezovati po osnovu imovine pravna lica, ocena je Nikole Altiparmakov, poreski analitičar.
U većini evropskih zemalja porez na imovinu postoji i uglavnom dobro razvrstava bogate od manje imućnih. Ima, međutim, primera gde je osnovno stanovanje oslobođeno poreza kao u Grčkoj, Portugaliji, Irskoj. U Sloveniji se porez na imovinu plaća tek iznad 160 kvadrata, u Letoniji su fizička lica oslobođena te obaveze, a u Hrvatskoj tog poreza nema, postoji samo porez na kuće za odmor, odnosno, vikendice.
*******************************************************
Идиотлуку ове власти НЕМА КРАЈА. Ово се мора некако ПРЕКИНУТИ!!!
Oporezovali građane, preskočili preduzeća
Zoran Luković | 21. 12. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš |
BEOGRAD - Pravna lica će i ubuduće, i posle izmena i dopuna Zakona o porezu na imovinu, plaćati manji ili isti porez po tom osnovu. Predložene promene se odnose isključivo na fizička lica, a sva ostala rešenja ostaju ista.
Za pravna lica je sve po starom, tako da se plaćanje poreza na imovinu obračunava na osnovu knjigovodstvene vrednosti. Ima mnogo takvih koji spadaju u kategoriju „pravna lica“ i čija je imovina knjigovodstveno nula dinara, što znači da ne plaćaju ništa. Sve to je promenama ostalo netaknuto.
-Kod građana je novim rešenjem upravo suprotno, lokalne samouprave, svaka za svoju teritoriju, određuju tržišnu vrednost cene kvadrata, kaže Saša Radulović iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, i primećuje da je poreski princip „da se kod podizanja poreza na jednoj, uradi neko smanjenje na drugoj strani, po drugom osnovu, ovoga puta izostao“.
Osnovna načela kod određivanja poreza na imovinu i dalje važe, pa je prvi faktor lokacija, a drugi starost zgrade. Izmenjene su praktično samo stope, pa će tako predloženim promenama umanjenje po osnovu amortizacije (starost zgrade) ubuduće iznositi 0,8 odsto godišnje ili maksimalno 40 odsto, a takozvani poreski kredit, odnosno umanjenje po osnovu broja članova domaćinstva iznosiće 10.000 dinara za iznos poreza veći od 20.000 dinara, dok će za porez manji od 20.000 umanjenje po osnovu poreskog kredita iznositi 50 odsto.
Kod principa pravičnosti je veoma važna kontrola. Međutim, kažu poznavaoci, to je kod nas praktično nemoguće, pa u prilog te tvrdnje navode primer beogradske opšrtine Voždovac u kojoj 10 osoba radi sve postojeće poreze pa nema ko da radi proveru. Situacija je, kažu, slična u svim lokalnim samoupravama.
-Porez na imovinu trenutno pati od nepravičnosti, tako da je sasvim opravdano da se imovina veće vrednosti više oporezuje nego što je to sada slučaj. Sadašnji zakon je opterećen nasleđem u okviru kojeg je porez na imovinu imao više socijalnu nego poresku ulogu. Sigurno je da je naredni nemonovni korak kako adekvatnije oporezovati po osnovu imovine pravna lica, ocena je Nikole Altiparmakov, poreski analitičar.
U većini evropskih zemalja porez na imovinu postoji i uglavnom dobro razvrstava bogate od manje imućnih. Ima, međutim, primera gde je osnovno stanovanje oslobođeno poreza kao u Grčkoj, Portugaliji, Irskoj. U Sloveniji se porez na imovinu plaća tek iznad 160 kvadrata, u Letoniji su fizička lica oslobođena te obaveze, a u Hrvatskoj tog poreza nema, postoji samo porez na kuće za odmor, odnosno, vikendice.
*******************************************************
Идиотлуку ове власти НЕМА КРАЈА. Ово се мора некако ПРЕКИНУТИ!!!
