- Poruka
- 46.426
https://zadovoljna.nova.rs/njena-prica/ne-mogu-da-hodam-a-bila-sam-u-23-zemlje-i-80-gradova/
„Ne mogu da hodam, ali sam putovala u 23 zemlje, 80 gradova. Moj muž me nosi. Uz stepenice, uz planine, širom sveta”, reči su žene paralizovane u nesreći sa skuterom. Ipak, ljubav njenog supruga je podseća da je sve moguće.
................................
Kroz putovanja se osećam slobodno. Moj muž me je inspirisao da ovo iskoristim kao način da testiramo naše granice.
......................................
Zajedno smo posetili više od 23 zemlje i 80 gradova. Uspeli smo da stignemo do Maču Pikčua, Velikog zida, Japana, Indije, Bolivije, Kine, Kanade i Sigirije, ogromne svete gromade na Šri Lanki sa 1.000 stepenica! 1.000 koraka koje smo uradili zajedno… Pa, on je hodao, a ja sam se sve vreme držala za njegova leđa (ali za one koji se pitaju, i dalje je veoma zamorno). Moj muž me je bukvalno nosio na mesta kojima inače ne mogu da pristupim.
.............................
Upravo kroz putovanja sam ponovo otkrila sebe, ponovo sam otkrila život. Kada plivam u indonežanskom moru ili posetim neko arheološko nalazište u Peruu, skoro zaboravim da ne mogu da hodam.
Kao i uvek, stavila sam cilj ispred sebe i dostigla ga, jednu po jednu zemlju.
.....
Moguće je popeti se na 1.000 stepenica na leđima mog muža. Moguće je organizovati putovanje na 4.000 metara, a po Evropi je moguće putovati vozom sa rancem i ničim drugim (osim mojih invalidskih kolica). Samo treba da to želite i nikada ne odustajete.
Mnogi nalaze snagu u sportu, ja nisam. Našla sam to u ljubavi prema mužu iu ljubavi prema putovanjima.
Lično, nemam valjan savet za sve da prevaziđu svoje teškoće. Ali mogu vam reći ovo: potražite ono što vas čini živim, srećnim i slobodnim. Zaista može biti bilo šta. Ciljajte svom cilju i učinite sve da ga ostvarite. Ne dozvolite nikome da vam kaže da je to nemoguće...
„Ne mogu da hodam, ali sam putovala u 23 zemlje, 80 gradova. Moj muž me nosi. Uz stepenice, uz planine, širom sveta”, reči su žene paralizovane u nesreći sa skuterom. Ipak, ljubav njenog supruga je podseća da je sve moguće.
................................
Kroz putovanja se osećam slobodno. Moj muž me je inspirisao da ovo iskoristim kao način da testiramo naše granice.
......................................
Zajedno smo posetili više od 23 zemlje i 80 gradova. Uspeli smo da stignemo do Maču Pikčua, Velikog zida, Japana, Indije, Bolivije, Kine, Kanade i Sigirije, ogromne svete gromade na Šri Lanki sa 1.000 stepenica! 1.000 koraka koje smo uradili zajedno… Pa, on je hodao, a ja sam se sve vreme držala za njegova leđa (ali za one koji se pitaju, i dalje je veoma zamorno). Moj muž me je bukvalno nosio na mesta kojima inače ne mogu da pristupim.
.............................
Upravo kroz putovanja sam ponovo otkrila sebe, ponovo sam otkrila život. Kada plivam u indonežanskom moru ili posetim neko arheološko nalazište u Peruu, skoro zaboravim da ne mogu da hodam.
Kao i uvek, stavila sam cilj ispred sebe i dostigla ga, jednu po jednu zemlju.
.....
Moguće je popeti se na 1.000 stepenica na leđima mog muža. Moguće je organizovati putovanje na 4.000 metara, a po Evropi je moguće putovati vozom sa rancem i ničim drugim (osim mojih invalidskih kolica). Samo treba da to želite i nikada ne odustajete.
Mnogi nalaze snagu u sportu, ja nisam. Našla sam to u ljubavi prema mužu iu ljubavi prema putovanjima.
Lično, nemam valjan savet za sve da prevaziđu svoje teškoće. Ali mogu vam reći ovo: potražite ono što vas čini živim, srećnim i slobodnim. Zaista može biti bilo šta. Ciljajte svom cilju i učinite sve da ga ostvarite. Ne dozvolite nikome da vam kaže da je to nemoguće...
izuzetan covek...zaista...
