Nauspešno sam procenila porodicu svog pokojnog muža i to me je skupo koštalo.
Neuspeh mi je bio izbor grada za studiranje pa me je tu zateklo i zaposlenje i nemam hrabrosti da rizikujem posao da bih otišla iz tog grada na neko zdravije mesto (gde su kvalitetniji vazduh i voda). A ne volim da živim u tom gradu, nego u nekom manjem.
Nisam uspela da sačuvam ono što mi je bilo najdragocenije, a to je potpuna anonimnost iz koje bih mogla neometano da stvaram, ali to je već neka komplikovana priča zbog koje su krivci izvedeni pred sud pa ću možda bar nekad kasnije bar delimično povratiti anonimnost, a nadam se potpunoj anonimnosti.
Nisam uspela da isteram pravdu u nekim slučajevima i pomirila sam se sa ishodima tih situacija zbog straha i taj strah smatram i svojom greškom, ali i greškom državnog sistema u Srbiji.
Uspešna sam u svemu ostalom (oni uobičajeni aspekti u kojima se to meri: ljubav, dete, prijatelji, posao, porodica, situiranost, putovanja, stvaralaštvo), ali ovo ovde nabrojano što nisam uspešno rešila, ostavilo je posledice na ceo moj sadašnji i budući život (prevenstveno na zdravlje) tako da me to za sada podstiče da i dalje ispravljam šta se može ispraviti i to ide jako sporo i naporno je tako da se sve u svemu smatram neuspešnom sve dok i sve ove nabrojane probleme ne rešim uspešno ili bar neke od njih.
Nekoliko puta sam upala u stanje frustriranosti zbog onoga što mi je nedostižno da promenim u državi u kojoj živim, a direktno mi utiče na život, ali me je iz toga uvek izvlačila misao da moram da završim ono što sam isplanirala da zapišem pa kud puklo da puklo i da to što sam isplanirala traje duže od mene.
))
