Ne diraj u moju porodicu, veru, grad, zemlju...
Imala sam sedam godina. Tek krenula u prvi razred. Oktobar, lep dan. Vracala sam se iz skole sa drugaricama. Sa nama je u razredu bila jedna devojcica, ciganka. Moje drugarice su htele da je oteraju, da ne ide sa nama. Jedna je cak i udarila.Pitala sam zasto...odgovorila je "zato sto je ciganka"...
I ja sam je udarila...a da uopste nisam znala zasto...i sta znaci to "ciganka"...
Slucajno, bas tada je naisao moj otac.Video je sta se dogodilo i sta sam uradila.Bio je iznenadjen. Nije me grdio, nije vikao, nije nista od onoga sto sam mislila da ce....Odveo me je kuci i razgovarao sa mnom dugo...objasnio mi je da ljude treba ceniti po tome kakvi su ljudi, kakvu imaju dusu i srce a ne po tome ko je koje vere, boje koze, da li bogat ili siromasan, lep ili ruzan....Pola od toga sto je govorio tada nisam razumela...ali sam zapamtila i pamtim i danas svaku rec koju je izgovorio tog dana....
Zasto sam ovo napisala...
Vaspitana sam da volim sve dobre ljude bez obzira na naciju, veru, boju koze, izgled....da ne mrzim nikoga i da volim svoje... nije to samo vaspitanje...mislim da to nosim u sebi, zapisano u genima...
Sada imam 40 godina...sretala sam razne ljude, obisla pola sveta ( sticajem okolnosti, bavila sam se takvim poslom ) i mnogo puta se uverila u ono sto mi je otac rekao kad sam imala samo 7 godina....da vera, boja koze,izgled.... ne govore o ljudima da li su dobri ili losi...svuda ima i jednih i drugih...u svakoj zemlji, bez obzira kako i da li se krste ili ne...koja im je boja koze..da li su bogati ili siromasni...
Ali, kao sto veoma postujem tudje, ocekujem da i drugi postuju moje. Najvise na svetu volim svoje dete, svoju porodicu, dom, Beograd, Srbiju....i nedao Bog da mi iko dirne u to...
A diraju...mnogi...i u realnom svetu i na netu...
Ne mogu i necu da dozvolim da neko dirne u moje svetinje....da pljune na mene...na sve ono sto sam ja i sto je moje...
U moju kucu, moj grad i moju zemlju svako dobronameran je dobrodosao...onaj ko to nije..neka ide..odmah...
Necu da u svom gradu, u svojoj zemlji ja budem gradjanin drugog reda...da imam manja prava i da se sklanjam i klanjam onima koji su ovde dosli....nezvani ....
Ako im smeta sto sam ono sto jesam i cime se ponosim, neka idu...a svakako neka me zaobidju....
Ovaj blog i profil su moj blog i moj profil...i svako dobronameran je dobrodosao...ko to nije...neka zaobidje...
Jovana
Imala sam sedam godina. Tek krenula u prvi razred. Oktobar, lep dan. Vracala sam se iz skole sa drugaricama. Sa nama je u razredu bila jedna devojcica, ciganka. Moje drugarice su htele da je oteraju, da ne ide sa nama. Jedna je cak i udarila.Pitala sam zasto...odgovorila je "zato sto je ciganka"...
I ja sam je udarila...a da uopste nisam znala zasto...i sta znaci to "ciganka"...
Slucajno, bas tada je naisao moj otac.Video je sta se dogodilo i sta sam uradila.Bio je iznenadjen. Nije me grdio, nije vikao, nije nista od onoga sto sam mislila da ce....Odveo me je kuci i razgovarao sa mnom dugo...objasnio mi je da ljude treba ceniti po tome kakvi su ljudi, kakvu imaju dusu i srce a ne po tome ko je koje vere, boje koze, da li bogat ili siromasan, lep ili ruzan....Pola od toga sto je govorio tada nisam razumela...ali sam zapamtila i pamtim i danas svaku rec koju je izgovorio tog dana....
Zasto sam ovo napisala...
Vaspitana sam da volim sve dobre ljude bez obzira na naciju, veru, boju koze, izgled....da ne mrzim nikoga i da volim svoje... nije to samo vaspitanje...mislim da to nosim u sebi, zapisano u genima...
Sada imam 40 godina...sretala sam razne ljude, obisla pola sveta ( sticajem okolnosti, bavila sam se takvim poslom ) i mnogo puta se uverila u ono sto mi je otac rekao kad sam imala samo 7 godina....da vera, boja koze,izgled.... ne govore o ljudima da li su dobri ili losi...svuda ima i jednih i drugih...u svakoj zemlji, bez obzira kako i da li se krste ili ne...koja im je boja koze..da li su bogati ili siromasni...
Ali, kao sto veoma postujem tudje, ocekujem da i drugi postuju moje. Najvise na svetu volim svoje dete, svoju porodicu, dom, Beograd, Srbiju....i nedao Bog da mi iko dirne u to...
A diraju...mnogi...i u realnom svetu i na netu...
Ne mogu i necu da dozvolim da neko dirne u moje svetinje....da pljune na mene...na sve ono sto sam ja i sto je moje...
U moju kucu, moj grad i moju zemlju svako dobronameran je dobrodosao...onaj ko to nije..neka ide..odmah...
Necu da u svom gradu, u svojoj zemlji ja budem gradjanin drugog reda...da imam manja prava i da se sklanjam i klanjam onima koji su ovde dosli....nezvani ....
Ako im smeta sto sam ono sto jesam i cime se ponosim, neka idu...a svakako neka me zaobidju....
Ovaj blog i profil su moj blog i moj profil...i svako dobronameran je dobrodosao...ko to nije...neka zaobidje...
Jovana
nazalost