Мислим да је о Голдштајну овде све речено:
Иво Голдштајн
Из Википедије, слободне енциклопедије
Иво Голдштајн (
хрв. Ivo Goldstein,
16. март 1958,
Загреб), хрватски историчар и јеврејски верски службеник.
Иво Голдштајн је завршио основну школу у родном граду, класичну гимназију и једнопредметне студије историје (
1979). Од
1980. године асистент је на одсеку за историју загребачког филозофског факултета. На истом факултету прошао је сва звања од асистента, преко вишег асистента, доцента, ванредног и редовног професора. Магистрирао је
1984. (Historiografski kriteriji Prokopija iz Cezareje), а докторирао
1988 (Bizant na Jadranu od Justinijana I do Bazilija II /6-9. stoljeće/).
Иво Голдштајн је направио обрт у научној каријери променом матичне научне дисциплине. До
2003. године био је шеф катедре за општу историју средњег века, а исте године напушта професуру на наведеној катедри и постаје професор хрватске историје
20. века. Предмет научног интереса Голдштајна су
византологија,
хрватска историја раног
средњег века, и историја
Јевреја у Хрватској. Дао је неколико публицистичких синтеза целокупне историје Хрватске. Радови о новијој хрватској историји оптерећени су често дневнополитичким кретањима. У радовима о новијој
хрватској историји и српско-хрватским односима стоји на линији хрватске историографије која оптужује српску политичку елиту за тзв.
великосрпство. Пропагира у својим радовима број жртава
концентрационог логора у Јасеновцу на 80 до 100 хиљада жртава (Ivo Goldstein, Hrvatska povijest, 21. том едиције Povijest загребачког дневника
Јутарњи лист, Загреб 2008, стр. 498). Највећи квалитет историографског рада дао је делима посвећеним историји Јевреја у
Хрватској.
Иво Голдштајн је председник јеврејске верске заједнице „Beth Israel“ са седиштем у Загребу. Активан је у политичком и културном животу Хрватске као интелектуалац близак хрватском председнику
Стјепану Месићу.
*****************************************
А ако дежурним ујкама на овом пдф није ово напред довољно, ево још понешто и то из страних извора о недавним збивањима:
Српски заробљеници у Босни
које њихови хрватски чувари
приморавају да поздрављају
фашистичким поздравом!
(Извор: Le Figaro, 22. V 1992)
Натраг из гроба:
Поновно рађање
хрватског фашизма
(New York Times, 15. IV 1997)
Писмо Фрање Туђмана од 10. II 1994,
Кенту Шинеру, председнику моћне јеврејске
организације B*NAI B*RIT, у коме овај
горди Хрват моли за опрост због антисемитизма и обећава да ће се поправити и из својих БЕСПУЋА
све спорне странице избацити
Остаци побијених, затим бензином посутих
и запаљених Срба у Госпићу,
средином октобра 1992.
(Извор: Living Marxism, бр. 53, март 1993)
ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ ТУЂМАНОВЕ ХРВАТСКЕ:
Масакрирани Срби у Борову-Насељу
код Вуковара средином новембра 1992
(Извор: Living Marxism, бр. 53, март 1993)
Повампирене усташе
као оци утемељитељи Хрватске
Усташки митинг у Сплиту поводом
67-ме обљетнице Павелићеве државе
(Извор: New York Times, 12. IV 1997)
Гебелс још увек жив, у Загребу
Jerusalim Post, 12. II 1992.