Nocas ponovo,po ko zna koji put,
ja gubim...opet gubim...sebe!
I nije mi bitno,bas nije vazno
jer je zbog tvoje srece...zbog tebe!
Ako se izgubim,potpuno nevazno!
Neka je spokoj u mislima tvojim!
Ja bar navikla sam,na besciljna lutanja
i mraka u ovom tunelu,vise se ne bojim!
Pusti me...da lutam,navikla sam tako,
vecito u potrazi za necim lepim!
Pusti me samo i ne brini,
ja vecito hodim kolosecima slepim!
I neka,nije ni vazno...
to sto srce mi se slama!
Naucila ja sam,bez ljubavi ziveti,
u mraku bez truna svetlosti,
ususkana tugom,nemocna i sama!
Ako...tvoj osmeh je vredan toga!
Raduje me da bar ti si sretan,negde sa njom!
A ja cu i dalje kolosekom slepim,
jer samo tu je moj pravi dom!
Bacicu srce,negde kraj puta!
Negde na pola puta do tebe.
Ako ga vidis,uzmi ga samo...
pogledaj dobro...videces sebe!
ja gubim...opet gubim...sebe!
I nije mi bitno,bas nije vazno
jer je zbog tvoje srece...zbog tebe!
Ako se izgubim,potpuno nevazno!
Neka je spokoj u mislima tvojim!
Ja bar navikla sam,na besciljna lutanja
i mraka u ovom tunelu,vise se ne bojim!
Pusti me...da lutam,navikla sam tako,
vecito u potrazi za necim lepim!
Pusti me samo i ne brini,
ja vecito hodim kolosecima slepim!
I neka,nije ni vazno...
to sto srce mi se slama!
Naucila ja sam,bez ljubavi ziveti,
u mraku bez truna svetlosti,
ususkana tugom,nemocna i sama!
Ako...tvoj osmeh je vredan toga!
Raduje me da bar ti si sretan,negde sa njom!
A ja cu i dalje kolosekom slepim,
jer samo tu je moj pravi dom!
Bacicu srce,negde kraj puta!
Negde na pola puta do tebe.
Ako ga vidis,uzmi ga samo...
pogledaj dobro...videces sebe!
Sto tako draga.. 
:
