О платама играча одлучује управа, о учинку на терену суд увек дају навијачи и то не у овом смислу хулигани, већ навијачи, сви они који навијају за неки клуб и због којих се уопште фудбал игра.
Занимљиво је и твоје виђење у професионалном спорту, да ако неко не игра добро да се промени. Како то мислиш, да има неко уговор на две или више година, ти га промениш отераш после пар месеци и плаћаш му уговор до истека. Тако чак ни најгора предузеће у Србији не функционишу. Нема овде летећих измена. Имаш тим са којим се започео сезону, имаш један прелазни рок на средини сезоне и то је то. Дакле оно што си ангажовао, мораш да натераш да дају све од себе, ако не због љубави према клубу, онда макар као професионалац којег си ангажовао за посао.
То што си са два малолетна сина ишао и нећеш више, то је твој слободни избор. Осим ако са синовима ниси био на северној или јужној трибини, заиста сумњам да си могао да доживиш неку страшну непријатност, осим ако ниси ишао на дерби или међународну утакмицу. Штавише, да си синоћ био на ЈНА, могао си без страха од било чега да гледаш ону беду од утакмице, а да твоји синови не слушају те страшне псовке (које већ слушају или ће слушати у школи, на улици, кафићу итд...).
Дакле немој да лицимуришеш овде, ти и твоји синови не смете јер има ту неких билдера. Екстремних навијача има свуда, штавише тај тренд нам је дошао из цивилизоване Европе. Па људи и даље иду на утакмице, јер воле клуб и могу да гледају добар фудбал. Код нас је једини разлог што људи не долазе јер је фудбал лош, лига је катастрофална, квалитет је никакав. Али увек је боље рећи да је то због страха.
Као доказ тог лицимерја сам ти дао пример да се за најопасније утакмице (дербији и међународне) тражи карта више, а да су на оним утакмицама где су мининмалне шансе од било каквих нереда, трибине пусте.