Dokle ce da im prolazi laz da je zagrevanje planete posledica dima?? Istina je da se planeta zagreva ali laz je da je razlog toga produkt sagorevanja fosilnih goriva tamo neki CO2 ili tamo neki CH4 i slicne bajkice za glupe narodne mase.
Istina je samo jedna!!! Planeta se zagreva zbog dejstva satanisticke naprave zvane HAARP.
Prvi eksperimenti sa modifikacijom klime veštačkim putem izvedeni su 1949. godine. Vremenom, eksperimenti su napredovali i polako su se izrodili u oružje masovnog uništavanja koje je u mogućnosti da destabilizuje agrikulturni i ekološki sistem širom sveta.
Sposobnost stvaranja veštačkih padavina, formiranje guste magle, snažnih oluja, zemljotresa predstavlja samo deo arsenala klimatskog oruzja. Prva primena ovog do tada novog sofisticiranog oružja izvršena je tokom Vijetnamskog rata, kada su veštački izazvani monsuni blokirali i onemogućili „neprijateljske trupe“ u bilo kakvoj akciji.
Još 80-tih godina prošlog veka, u euforiji izgradnje nuklearnih elektrana, naučnici su primetili da u području njihove delatnosti dolazi do drastičnog porasta temperature, a u prečniku od 10-20 km oko njih padavine bi se povećavale do 25% iznad normalnog nivoa. Takva situacija je ozbiljno upozoravala da se prilikom gradnje mora voditi računa o rasporedu ovih energetskih objekata.
HAARP stvara elektromlaz („reke elektriciteta“) koji se iz jonosfere dovodi na polarnu kapu gde se formira vibrirajuća veštačka antena za odašiljanje elektomagnetskih zračenja u bilo koji kraj sveta. Čitav projekat zasnivao se na propnalascima ludog naucnika Nikole Tesle. Iako je ludi Tesla bio veoma oprezan da sačuva svoje podatke, naročito da ne bi bili korišćeni u vojne svrhe, postoji pretpostavka da se posle njegove smrti jos ludji satanisticki zapad ipak dokopao tih tajnih rukopisa.
Preko zvaničnog sajta HAARP projekta može se saznati da je njegova primena čisto naučnog karaktera, te da se preko veštački izazvanih temperaturnih promena u jonosferi mogu bolje proučiti njene karakteristike. Međutim, postoje ozbiljne opomene od strane Rosalie Bertell, predsednika internacionalnog Instituta za brigu o ljudskom zdravlju, da je HAARP gigantski GREJAC sposoban za ogromno zagrevanje jonosfere. U stanju je da stvara ne samo rupe, već da bukvalno zaseca sloj atmosfere koji nas štiti od pogubnog kosmičkog zračenja. Za ovaj poduhvat fizičar dr Bernard Eastlund je izjavio da predstavlja najveći grejač jonosfere koji je ikad postojao.
Dakle, nasuprot zvaničnim tvrdnjama, može se primetiti da projekat HAARP pripada sličnoj grupi istraživanja kao i stvaranje prve atomske bombe. Nastao je pre nekoliko decenija u okrilju Pentagona, a glavni resursi su mu smešteni u bespućima Aljaske, dovoljno udaljenoj oblasti i sa idealnim klimatskim karakteristikama. Srce projekta predstavlja uređaj za emitovanje snopa energije snage 1,7 gigavata usmerenih prema jonosferi, što dovodi do njenog „ključanja“. Jonosfera reaguje zračenjem dugim talasima prema Zemljinoj površini čije bi zračenje moglo imati globalne posledice po živi svet, o čemu se uglavnom ne govori u naučnim krugovima. Tri Teslina projekta: bežični prenos energije, kontrola elektroprocesa u Šumanovoj šupljini (prostoru između Zemlje i jonosfere), i oscilator koji može da izazove vibracije tla na kontrolisanoj frekvenciji, čine ključne mehanizme projekta HAARP.
Tipično za ovakve poduhvate i ovaj je rascepkan na stotine delova, i podeljen brojnim naučnim institucijama, tako da sveobuhvatan uvid ima samo ograničeni broj poverljivih satanista u centru sistema. Međutim, zahvaljujući entuzijazmu određenog broja nezavisnih naučnika iz čitavog sveta, sklopljen je mozaik, koji nas upozorava da je u ovom slučaju nauka krenula opasnim tokom. Po njima, ovaj projekat objedinjava tehnologije koje formiraju novi tip oružja koje može da izazove sudbinske promene na čitavoj planeti i kompletan meteorološki haos.
Ruska državna Duma govoreći o ovom američkom programu, iznosi mišljenje da je reč o vojnom oružju sposobnom da onemogući radio komunikaciju, izazove ozbiljne smetnje u električnoj mreži, u sistemima snabdevanja gasom i naftom i ostvari veoma loš uticaj na mentalno zdravlje u okviru pogođenog regiona. Kontrola vremenskih prilika spada u sledeću kategoriju njegovih dejstava, preko kojih se može „neprijateljskim“ regionima ili „prijateljskim“ nacijama bez njihovog znanja destabilizovati ekonomski, agrokulturni i ekosistem. Tako pogođena zemlja će vrlo brzo biti zavisna od pomoći Zapada, prvenstveno Amerike, što bi je dovelo u podređen i zavistan položaj, možda i za duži vremenski period.
Postavlja se i pitanje moralnosti i odgovornosti naučnika koji rade na ovom projektu! Možda većina njih i dalje veruje da svojim radom doprinosi boljem sutra ili ih u nešto slično stalno ubeđuju! Setimo se samo Nilsa Bora koji je dugo radio na proizvodnji teške vode u jednoj nacističkoj fabrici, ne znajući da je njegov proizvod deo projekta za Hitlerovu atomsku bombu. Ili Roberta Openhajmera, oca nuklearne bombe, koji je naknadno izjavio da ni sâm nije bio uveren da li će se lančana reakcija cepanja atoma prilikom atomske eksplozije zaustaviti ili će se proširiti preko cele planete! Naravno i pored toga sto nisu znali sve negativnosti izuma do kraja ipak su povukli okidač!!! Da li im se sreca osmehnuti i kad je u pitanju HAARP?
Još 1958. godine savetnik Bele kuće za meteorološka pitanja Hauard Orvil (Howard T. Orville) izjavio je da je SAD na pragu otkrića kojim će moći kontrolisati klimatske prilike određene oblasti. U knjizi pod nazivom „Ako mira ne bude“ objavljenoj 1966. godine od strane Gordona Mekdonalda (Gordon J. F. MacDonald), jednog od direktora Instituta za geofiziku i planetarnu fiziku Univerziteta u Kaliforniji, opisane su tadašnje mogućnosti manipulacije klimom; od otapanja ledenih pokrivača, kontrole zemljotresa i morskih talasa, dejstva na ozonski omotač, do kontrole moždanih talasa pomoću Zemljinog energetskog polja.
U drugoj polovini sedamdesetih godina 20. veka počinju da se pojavljuju prvi članci u kojima se tvrdi da se sa veštačkom promenom klime eksperimentiše još od 1960. godine, te da naučnici nisu bili spremni da garantuju da će se na taj način izazvane klimatske promene zaustaviti, već možda kao lančana reakcija produžiti i u narednim dekadama. A bas pd 1960 godine i krece naglo zagrevanje planete.
Međutim, javnost, ali i naučna populacija, odnosila se prema ovim, do tad retkim upozorenjima, prilično ravnodušno, dok su recimo velike poplave širom Evrope uzimale sve više maha. Do polovine devedesetih godina prošlog veka razvijena su još dva sofisticirana projekta – Skajfajer (SKYFIRE) i Stormfjuri (STORMFURY), čiji je primarni zadatak stvaranje veštačke kiše, ali su u međuvremenu takođe stvorena hemijska i laserska oružja kojima bi se mogla izazvati veštačka oštećenja ozona iznad određene teritorije, u ovom slučaju, pošto je projekat vojnog karaktera, neprijateljske. Era hladnog rata svakako je zahtevala ravnotežu gomilanja naoružanja, te su se slični eksperimenti izvodili i na području Sovjetskog Saveza, gde su se preko grupe antena visokih nekoliko metara mogle kontrolisati vremenske prilike u prečniku od 300 km. Tokom tog eksperimentalnog perioda one su radile sa manjom količinom energije, tako da se samo može nagađati šta će se desiti kada se preko njih u jonosferu bude praznila mnogo veća količina energije, kakve promene i na kom prostranstvu bi se mogle očekivati.
Verovatno pod pritiskom javnosti, pod okriljem Ujedinjenih Nacija (UNFCCC) osnovan je Međudržavni panel o klimatskim promenama (IPCC) sa zadatkom da proceni naučne, tehničke i socijalno-ekonomske informacije bitne za razumevanje klimatskih promena, uključujući i ekološko vođenje rata. Iako „Rat za klimu“ predstavlja potencijalnu pretnju budućnosti ljudskog roda ipak je privremeno isključen iz zvaničnog izveštaja ove organizacije na kome je radilo 2.500 naučnika raznih profila, na osnovu čega je IPCC 2007. godine dobio „Nobelovu nagradu za mir“.
Istina je samo jedna!!! Planeta se zagreva zbog dejstva satanisticke naprave zvane HAARP.
Prvi eksperimenti sa modifikacijom klime veštačkim putem izvedeni su 1949. godine. Vremenom, eksperimenti su napredovali i polako su se izrodili u oružje masovnog uništavanja koje je u mogućnosti da destabilizuje agrikulturni i ekološki sistem širom sveta.
Sposobnost stvaranja veštačkih padavina, formiranje guste magle, snažnih oluja, zemljotresa predstavlja samo deo arsenala klimatskog oruzja. Prva primena ovog do tada novog sofisticiranog oružja izvršena je tokom Vijetnamskog rata, kada su veštački izazvani monsuni blokirali i onemogućili „neprijateljske trupe“ u bilo kakvoj akciji.
Još 80-tih godina prošlog veka, u euforiji izgradnje nuklearnih elektrana, naučnici su primetili da u području njihove delatnosti dolazi do drastičnog porasta temperature, a u prečniku od 10-20 km oko njih padavine bi se povećavale do 25% iznad normalnog nivoa. Takva situacija je ozbiljno upozoravala da se prilikom gradnje mora voditi računa o rasporedu ovih energetskih objekata.
HAARP stvara elektromlaz („reke elektriciteta“) koji se iz jonosfere dovodi na polarnu kapu gde se formira vibrirajuća veštačka antena za odašiljanje elektomagnetskih zračenja u bilo koji kraj sveta. Čitav projekat zasnivao se na propnalascima ludog naucnika Nikole Tesle. Iako je ludi Tesla bio veoma oprezan da sačuva svoje podatke, naročito da ne bi bili korišćeni u vojne svrhe, postoji pretpostavka da se posle njegove smrti jos ludji satanisticki zapad ipak dokopao tih tajnih rukopisa.
Preko zvaničnog sajta HAARP projekta može se saznati da je njegova primena čisto naučnog karaktera, te da se preko veštački izazvanih temperaturnih promena u jonosferi mogu bolje proučiti njene karakteristike. Međutim, postoje ozbiljne opomene od strane Rosalie Bertell, predsednika internacionalnog Instituta za brigu o ljudskom zdravlju, da je HAARP gigantski GREJAC sposoban za ogromno zagrevanje jonosfere. U stanju je da stvara ne samo rupe, već da bukvalno zaseca sloj atmosfere koji nas štiti od pogubnog kosmičkog zračenja. Za ovaj poduhvat fizičar dr Bernard Eastlund je izjavio da predstavlja najveći grejač jonosfere koji je ikad postojao.
Dakle, nasuprot zvaničnim tvrdnjama, može se primetiti da projekat HAARP pripada sličnoj grupi istraživanja kao i stvaranje prve atomske bombe. Nastao je pre nekoliko decenija u okrilju Pentagona, a glavni resursi su mu smešteni u bespućima Aljaske, dovoljno udaljenoj oblasti i sa idealnim klimatskim karakteristikama. Srce projekta predstavlja uređaj za emitovanje snopa energije snage 1,7 gigavata usmerenih prema jonosferi, što dovodi do njenog „ključanja“. Jonosfera reaguje zračenjem dugim talasima prema Zemljinoj površini čije bi zračenje moglo imati globalne posledice po živi svet, o čemu se uglavnom ne govori u naučnim krugovima. Tri Teslina projekta: bežični prenos energije, kontrola elektroprocesa u Šumanovoj šupljini (prostoru između Zemlje i jonosfere), i oscilator koji može da izazove vibracije tla na kontrolisanoj frekvenciji, čine ključne mehanizme projekta HAARP.
Tipično za ovakve poduhvate i ovaj je rascepkan na stotine delova, i podeljen brojnim naučnim institucijama, tako da sveobuhvatan uvid ima samo ograničeni broj poverljivih satanista u centru sistema. Međutim, zahvaljujući entuzijazmu određenog broja nezavisnih naučnika iz čitavog sveta, sklopljen je mozaik, koji nas upozorava da je u ovom slučaju nauka krenula opasnim tokom. Po njima, ovaj projekat objedinjava tehnologije koje formiraju novi tip oružja koje može da izazove sudbinske promene na čitavoj planeti i kompletan meteorološki haos.
Ruska državna Duma govoreći o ovom američkom programu, iznosi mišljenje da je reč o vojnom oružju sposobnom da onemogući radio komunikaciju, izazove ozbiljne smetnje u električnoj mreži, u sistemima snabdevanja gasom i naftom i ostvari veoma loš uticaj na mentalno zdravlje u okviru pogođenog regiona. Kontrola vremenskih prilika spada u sledeću kategoriju njegovih dejstava, preko kojih se može „neprijateljskim“ regionima ili „prijateljskim“ nacijama bez njihovog znanja destabilizovati ekonomski, agrokulturni i ekosistem. Tako pogođena zemlja će vrlo brzo biti zavisna od pomoći Zapada, prvenstveno Amerike, što bi je dovelo u podređen i zavistan položaj, možda i za duži vremenski period.
Postavlja se i pitanje moralnosti i odgovornosti naučnika koji rade na ovom projektu! Možda većina njih i dalje veruje da svojim radom doprinosi boljem sutra ili ih u nešto slično stalno ubeđuju! Setimo se samo Nilsa Bora koji je dugo radio na proizvodnji teške vode u jednoj nacističkoj fabrici, ne znajući da je njegov proizvod deo projekta za Hitlerovu atomsku bombu. Ili Roberta Openhajmera, oca nuklearne bombe, koji je naknadno izjavio da ni sâm nije bio uveren da li će se lančana reakcija cepanja atoma prilikom atomske eksplozije zaustaviti ili će se proširiti preko cele planete! Naravno i pored toga sto nisu znali sve negativnosti izuma do kraja ipak su povukli okidač!!! Da li im se sreca osmehnuti i kad je u pitanju HAARP?
Još 1958. godine savetnik Bele kuće za meteorološka pitanja Hauard Orvil (Howard T. Orville) izjavio je da je SAD na pragu otkrića kojim će moći kontrolisati klimatske prilike određene oblasti. U knjizi pod nazivom „Ako mira ne bude“ objavljenoj 1966. godine od strane Gordona Mekdonalda (Gordon J. F. MacDonald), jednog od direktora Instituta za geofiziku i planetarnu fiziku Univerziteta u Kaliforniji, opisane su tadašnje mogućnosti manipulacije klimom; od otapanja ledenih pokrivača, kontrole zemljotresa i morskih talasa, dejstva na ozonski omotač, do kontrole moždanih talasa pomoću Zemljinog energetskog polja.
U drugoj polovini sedamdesetih godina 20. veka počinju da se pojavljuju prvi članci u kojima se tvrdi da se sa veštačkom promenom klime eksperimentiše još od 1960. godine, te da naučnici nisu bili spremni da garantuju da će se na taj način izazvane klimatske promene zaustaviti, već možda kao lančana reakcija produžiti i u narednim dekadama. A bas pd 1960 godine i krece naglo zagrevanje planete.
Međutim, javnost, ali i naučna populacija, odnosila se prema ovim, do tad retkim upozorenjima, prilično ravnodušno, dok su recimo velike poplave širom Evrope uzimale sve više maha. Do polovine devedesetih godina prošlog veka razvijena su još dva sofisticirana projekta – Skajfajer (SKYFIRE) i Stormfjuri (STORMFURY), čiji je primarni zadatak stvaranje veštačke kiše, ali su u međuvremenu takođe stvorena hemijska i laserska oružja kojima bi se mogla izazvati veštačka oštećenja ozona iznad određene teritorije, u ovom slučaju, pošto je projekat vojnog karaktera, neprijateljske. Era hladnog rata svakako je zahtevala ravnotežu gomilanja naoružanja, te su se slični eksperimenti izvodili i na području Sovjetskog Saveza, gde su se preko grupe antena visokih nekoliko metara mogle kontrolisati vremenske prilike u prečniku od 300 km. Tokom tog eksperimentalnog perioda one su radile sa manjom količinom energije, tako da se samo može nagađati šta će se desiti kada se preko njih u jonosferu bude praznila mnogo veća količina energije, kakve promene i na kom prostranstvu bi se mogle očekivati.
Verovatno pod pritiskom javnosti, pod okriljem Ujedinjenih Nacija (UNFCCC) osnovan je Međudržavni panel o klimatskim promenama (IPCC) sa zadatkom da proceni naučne, tehničke i socijalno-ekonomske informacije bitne za razumevanje klimatskih promena, uključujući i ekološko vođenje rata. Iako „Rat za klimu“ predstavlja potencijalnu pretnju budućnosti ljudskog roda ipak je privremeno isključen iz zvaničnog izveštaja ove organizacije na kome je radilo 2.500 naučnika raznih profila, na osnovu čega je IPCC 2007. godine dobio „Nobelovu nagradu za mir“.
Poslednja izmena:
majmuni 
