Schrodinger
Elita
- Poruka
- 15.367
КЕЛЕА (електростатичка привлачност која ограничава кинетичку енергију) нуди алтернативно објашњење постојећим концептима дуалности валова и честица, хладне фузије и суперпроводљивости https://m.scirp.org/papers/71855
САЖЕТАК
Постојеће објашњење неколико главних феномена физике можда ће бити потребно преиспитати у светлу описа природне силе назване КЕЛЕА (кинетичка енергија која ограничава електростатичко привлачење). Три примера су одабрана за дискусију у овом раду: и) Предложена дуалност електрона у честицама; ии) хладна фузија; и иии) суправодљивост. Тренутна тумачења ових енигматичних концепата су непотпуна и нису у потпуности потврђена научним методама. Напајања која су у основи ових процеса наизглед су у складу с КЕЛЕА-ом која делује као одбојна сила између супротних електричних набоја. Могу се осмислити релативно једноставни експерименти да потврде или искључе КЕЛЕА у овим и у разним другим тренутно збуњујућим физичким појавама.
Природна сила названа КЕЛЕА (електростатичка привлачност која ограничава кинетичку енергију) је описана у погледу активирања воде и других течности [1] [2] [3] [4]. Предложена основна улога КЕЛЕА-е је да спречи фузију и могуће уништавање електростатички привлачених супротних електричних набоја. То такође може објаснити одбојност између позитивних и негативних електричних набоја. Унутар воде, КЕЛЕА доводи до лабављења водоничне везе молекула воде [5]. Ове промене смањују површинску напетост и повећавају испарљивост воде [6]. Штавише, КЕЛЕА активирана вода може побољшати различите биолошке активности, што резултира људским, животињским и пољопривредним благодатима [7].
КЕЛЕА такође може бити повезана са различитим научним појавама. На пример, нивои животне средине КЕЛЕА могу да подлежу природним флуктуацијама, што може да објасни мање промене измерених тежина чврстих предмета током времена [8]. КЕЛЕА такође може да прати космичке зраке и учествује у стварању језгара кондензације облака (ЦЦН), помажући у одржавању облачне баријере за соларно глобално загревање [9].
Квантна механика и други аспекти модерне физике засновани су на претпоставци да одређени физички феномени пркосе рационалним објашњењима у смислу интуитивног и здравог размишљања. Концепт КЕЛЕА може помоћи у усклађивању неких нерешених контроверзи, које су у великој мери засноване на систему веровања, а не на формалном доказу. Таква разматрања могу заузврат бацити додатно светло на КЕЛЕА и њене бројне потенцијалне примене у науци и индустрији. Овај рад даје три примера како концепт КЕЛЕА може бити релевантан у савременој физици.
2. Дуалност електрона у таласним честицама, о чему сведочи експеримент са двоструким прорезом
КЕЛЕА нуди алтернативу дуалности таласних честица електрона и других ентитета [10]. Аргумент да електрони имају својство својственог таласа се у великој мери заснива на теоретском предвиђању [11] и стварним опажањима [12] [13] који се дају када се ток појединачних електрона преноси кроз два суседна прореза на детекциони екран. Претпоставља се да поједини електрони путују као талас, који истовремено улази у две прорезе и излази као одвојени талас. Два таласа у настајању наизглед дјелују у конструктивном и деструктивном интерференцијском обрасцу прије него што додју у контакт са детекционим екраном. Када дође до екрана за детекцију, сматра се да се водећа ивица композитног таласа "колабира" да би се добила електронска честица. Објашњење експеримента са двоструким прорезом додатно је компликовано тврдњама да ако се детектују електрони или пролазе кроз прорезе или чак и након што су прошли кроз прорезе, али пре удара на екран детекције, тада образац интерференције не дуже посматрано. Уместо тога, детектирају се појединачни електрони као да су пролазили кроз прорезе као дискретне честице и слете на детекциони екран који се директно поравнава са положајима двају прореза.
Неопходност приписивања својственог квалитета таласа електронима укида се претпоставком да КЕЛЕА садржи стварну таласну функцију која може пратити електроне док они пролазе кроз простор. Другим речима, уместо да се електрони сматрају и честицама и таласима, они могу једноставно бити честице које прате КЕЛЕА.
Према овом сценарију, КЕЛЕА која прати електрон протеже се као поље знатно изван физичких граница електрона. Таласна функција КЕЛЕА пролазила би кроз обе прорезе, док би појединачне честице електрона пролазиле кроз једну или другу од две реже. Очекивало би се да ће КЕЛЕА кроз прорез који не пролази кроз електроне повезати се с КЕЛЕА-ом која остаје с пролазећим електроном, вероватно на флуктуирајући начин таласан. Резултат повећања КЕЛЕА може да има узајамно привлачан утицај на пролазећи електрон, изазивајући електрон да се креће ка средини екрана или од њега. Такве варијабилне интеракције електрона са КЕЛЕА које долазе из оба утора могу произвести општи вишеструки распон појава привидних конструктивних и деструктивних интерференција. Уместо да привлачи таласни облик, такође је предложено да честице могу индуковати таласни облик унутар свог окружења [14]. Наведени пример је пукотина која се развија на води на коју је дозвољено да одскаче силиконска кап. Осип се може одразити са различитих површина и на тај начин пружити „пилот талас“ који може утицати на хоризонтално кретање силиконског капи [15].
Основа експеримента са двоструким прорезом био је рани напор да се докаже да светлост обухвата таласе поред фотона. Помало аналогно објашњењу „пилот таласа“, може се тврдити да су флуктуирајућа електрична и магнетна поља одговор на покретне фотоне. Поља су, дакле, локално индукована реакција на фотоне, а не својствени делови фотона. Међутим, индукована флуктуирајућа електрична поља могу да привуку КЕЛЕА. Преласком више флуктуирајућих светла у средишњу локацију, било је могуће повећати привлачност КЕЛЕА-е [16]. Овај принцип, као и сличан приступ кориштењу двосмерних електричних струја, коришћен је у КЕЛЕА активирању воде [17].
Као што је горе наведено, електрони се очигледно понашају као честице у експерименту са двоструким прорезом ако их се прати током њиховог кретања према детекту. Повезаност КЕЛЕА-е с електроном је реверзибилна и може се делимично повући компетитивним електричним набојима [9]. То се може догодити радом електронске опреме потребне за утврђивање стварног прореза кроз који пролази или пролази сваки појединачни електрон. Стога је могуће да напори у одређивању прореза кроз који је прошао сваки електрон једноставно уклањају утицај КЕЛЕА на путање електрона.
