hogarius
Elita
- Poruka
- 15.124
Citajuci postove vernika i njihovo tvrdoglavo tumacenje postanka coveka od prasine, ne mogu a da se ne zapitam kako funkcionise covek? Za odgovor na ovo krucialno pitanje sa naucnog stanovista, ocigledno da nam nije potrebna teologija.
Bez sumnje, covek je jedinstveno biće, ali ono što čini čoveka ne razlikuje se mnogo od životinjskog sveta, što upućuje da je čovek deo te prirode i da iz nje potiče. No, još fascinantnije je to što se čovek sastoji od komponenti koje ne bi smo povezali s čovekom ili uopće sa životom. Na primer, mozak se sastoji od oko 80% vode. Mozak koji je srž, centar ljudskog bića, u kojem se nalazi sav intelekt i svest, kao i centri koji regulise rad najosnovnijim i najvitalnijim funkcijama covecjeg organizma, kao, napr. disanje, ili rad srca, bubrega , zatim dozivljavanje raznovrsnih emocija, itd., sastoji se u velikoj meri od materija koje bi pri letnjoj temperaturi isparile u veoma kratkom roku.
Hemijskim, a pre svega elektricnim impulsima prenose se informacije posredstvom mozdanih nervnih celija – neurona. Naravno, nauka ovo objasnjava bez koriscenja mitoloskog bozanstva, odnosno boga Jahveha. Za covecje telo bi smo mogli reci da je svojevrsna hemijska laboratorija i uredjaj za proizvodnju jednosmerne elektricne energije niskog napona. Ove elektricne impulse covecji organizam koristi za obavljanje delatnosti kako fizickih tako i intelektualnih.
E, sada, da bi smo prihvatili da je biblija pouzdan izvor znanja, nauka bi mora da pronadje ”zivotvorni bozji dah – zivu dusu”. Na zalost brojnih teista, ona nije pronadjena.
Nauka NE POZNAJE POJAM DUSE.
Medjutim, mozemo se upitati da li je u pitanju svest? Ako je odgovor pozitivan, dolazimo do sledeceg pitanja, da li i (neke) zivotinje poseduju svest o sebi, kao sto je to slucaj sa simpanzom ili oranguntanom. Naravno, Biblija o tome uopste ne govori. Takodje, u Bibliji nema ni reci o funkciji mozga kao centralnog komandnog organa ljudskog bica. Nasuprot tome, crce, kao misic, kao centralni organ krvotoka je istovremeno i centar biblijskog coveka. Iako je u pitanju veoma vazan organ, u srcu se ne nalazi ni jedna emocija (hrabrost, ljubav, samilost, mrznja, itd.) niti ima mesta za dusu. Naravno, brojni su religiozni teisti koji srce smatraju za boraviste “bozje” duse sto je, ocigledno, nedostatak osnovnog obrazovanja.
Ako bi se prihvatila biblijska “istina” da je dusa drugo ime za svest, hriccanski teolozi bi morali da objasne kako je svest (dusa) udahnuta u coveka. Onako kako je u Bibliji opisano stvaranaje coveka, namece se odgovor da je dusa dah povezana sa disanjem bez koga bi nastala veoma brza smrt. To dovoljno govori da je dah, tj. disanje veoma vazan zivotni cinilac.
Toliko za sada
Bez sumnje, covek je jedinstveno biće, ali ono što čini čoveka ne razlikuje se mnogo od životinjskog sveta, što upućuje da je čovek deo te prirode i da iz nje potiče. No, još fascinantnije je to što se čovek sastoji od komponenti koje ne bi smo povezali s čovekom ili uopće sa životom. Na primer, mozak se sastoji od oko 80% vode. Mozak koji je srž, centar ljudskog bića, u kojem se nalazi sav intelekt i svest, kao i centri koji regulise rad najosnovnijim i najvitalnijim funkcijama covecjeg organizma, kao, napr. disanje, ili rad srca, bubrega , zatim dozivljavanje raznovrsnih emocija, itd., sastoji se u velikoj meri od materija koje bi pri letnjoj temperaturi isparile u veoma kratkom roku.
Hemijskim, a pre svega elektricnim impulsima prenose se informacije posredstvom mozdanih nervnih celija – neurona. Naravno, nauka ovo objasnjava bez koriscenja mitoloskog bozanstva, odnosno boga Jahveha. Za covecje telo bi smo mogli reci da je svojevrsna hemijska laboratorija i uredjaj za proizvodnju jednosmerne elektricne energije niskog napona. Ove elektricne impulse covecji organizam koristi za obavljanje delatnosti kako fizickih tako i intelektualnih.
E, sada, da bi smo prihvatili da je biblija pouzdan izvor znanja, nauka bi mora da pronadje ”zivotvorni bozji dah – zivu dusu”. Na zalost brojnih teista, ona nije pronadjena.
Nauka NE POZNAJE POJAM DUSE.
Medjutim, mozemo se upitati da li je u pitanju svest? Ako je odgovor pozitivan, dolazimo do sledeceg pitanja, da li i (neke) zivotinje poseduju svest o sebi, kao sto je to slucaj sa simpanzom ili oranguntanom. Naravno, Biblija o tome uopste ne govori. Takodje, u Bibliji nema ni reci o funkciji mozga kao centralnog komandnog organa ljudskog bica. Nasuprot tome, crce, kao misic, kao centralni organ krvotoka je istovremeno i centar biblijskog coveka. Iako je u pitanju veoma vazan organ, u srcu se ne nalazi ni jedna emocija (hrabrost, ljubav, samilost, mrznja, itd.) niti ima mesta za dusu. Naravno, brojni su religiozni teisti koji srce smatraju za boraviste “bozje” duse sto je, ocigledno, nedostatak osnovnog obrazovanja.
Ako bi se prihvatila biblijska “istina” da je dusa drugo ime za svest, hriccanski teolozi bi morali da objasne kako je svest (dusa) udahnuta u coveka. Onako kako je u Bibliji opisano stvaranaje coveka, namece se odgovor da je dusa dah povezana sa disanjem bez koga bi nastala veoma brza smrt. To dovoljno govori da je dah, tj. disanje veoma vazan zivotni cinilac.
Toliko za sada
